Nije bilo teško predvideti sadr\u017eaje klero-marksisti\u010dke orgije koja je Srbiju još jednom vratila u stanje zvani\u010dno upravljanog varvarstva<\/p>\n
Pi\u0161e: Nikola Samard\u017ei\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Genetski kod politi\u010dke Srbije danas je zapisan u odgovoru na pitanje ko je, od politi\u010dara i tajkuna, u\u010destvovao u izvo\u0111enju privatne vojske koja je napala \u017ealosne ostatke ovdašnje demokratije: patrljke dobrih odnosa sa zapadnim svetom, privatnu imovinu i osnovna ljudska prava i slobode. Odgovor na to pitanje u jednakoj je meri va\u017ean kao otkrivanje nalogodavaca ubistva premijera dr Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. I nema neposredne veze s Kosovom.<\/p>\n Nova albanska dr\u017eava, koja je samo albanska, njen me\u0111unarodni polo\u017eaj sporan, a nezavisnost nadgledana i ograni\u010dena, nastala je i kao tvorevina srpske politike. Tradicionalna srpska politika doprinela je da u toj tvorevini Srbi kao nosioci istorijskog i kulturnog legitimiteta budu svedeni na prvu me\u0111u manjinama. Dok je Srbija ostala bez Kosova, Evrope i demokratije.<\/p>\n Nije bilo teško predvideti sadr\u017eaje klero-marksisti\u010dke orgije koja je Srbiju još jednom vratila u stanje zvani\u010dno upravljanog varvarstva. I o\u010digledno je da je bole\u0107ivi patos predsednika i premijera o svetskoj zaveri i kosovskom opredeljenju paravan prestrojavanja u novoj etapi tranzicione plja\u010dke kojoj odgovara produ\u017eetak, u beskraj, agonije Srbije kao nedovršene dr\u017eave. Zvani\u010dno buncanje o svetskoj politici, mada samo po sebi politi\u010dka patologija, nastavak je slo\u017eenog procesa monopolizacije politike i privrede. Kosovski mit ponovo je nametnut kao okvir ideologije neslobode. I samo usput je obesmišljen kontinuitet srpske kulture od De\u010dana do evropske integracije i Dragana D\u017eaji\u0107a.<\/p>\n U epskom transu o ameri\u010dkoj brutalnosti i evropskoj slabosti, premijer nije slu\u010dajno pre\u0107utao zlo\u010dine koji su prethodili intervenciji iz 1999, koja je do\u017eivela reprizu napadom na zapadne ambasade, hamburgerije i slu\u010dajne prolaznike. Nije pomenuo da je proglašenju nezavisnosti Kosova prethodilo nasilje Rankovi\u0107eve policije, brutalno gušenje albanskih demonstracija 1968, 1981. i 1989, ali i Vukovar, Dubrovnik, Sarajevo i Srebrenica, zaklju\u010dno s bestijanjem na samom Kosovu iz 1998. i 1999. koje su u\u017eivo prenosile globalne TV stanice. Intifada albanske rulje iz 2004. izbila je na samom po\u010detku njegovog mandata, kad je postalo jasno da je Srbija napustila put demokratije i ervopeizacije. Takva Srbija nema u sebi ni\u010deg privla\u010dnog. Proslavi kosovske nezavisnosti prethodila je, nedavno, jednako radosna proslava crnogorske nezavisnosti. Postao je presti\u017e, u regionu, ne biti zajedno sa Srbijom koja je svoju politiku, duhovnost, kulturu i ekonomiju obavila velom mr\u017enje. \u010ciji premijer ve\u0107 \u010detiri godine nije saopštio nijednu dobru vest, koja bi se ticala proširenja, umesto su\u017eavanja, ovdašnjih prava, sloboda i opšteg prosperiteta. Od Srbije je pobegla druga srpska dr\u017eava, srpska zajednica u BIH se dr\u017ei na bezbednoj udaljenosti, napuštaju je i dalje, unazad decenijama, oni koji su u njoj ro\u0111eni, pošto su, sa Srbijom, napustili iluzije da \u0107e upravljanje javnim poslovima kona\u010dno pripasti postojanim institucijama i li\u010dnostima koje su u stanju da zadr\u017ee prete\u017eno dobre namere.<\/p>\n Predsednik kao da je jedva do\u010dekao da glasove i mandat koji su mu povereni zatvori u isti podzemni svet s kojim je godinama unazad donosio antidemokratske, antievropske i antisrpske odluke. Nije neobi\u010dna manifestacija, na koju je pristao, kojom \u0107e, s vlasnicima propale zemlje i njene mentalne stranputice, ponoviti da Srbija ne odustaje od svih svojih gluposti, i da je samouništenje, na osnovama vladaju\u0107e teologije i politike, jedini put izbavljenja, jer u njoj na \u017eivot, i onaj ve\u010dni, imaju pravo samo odabrani, obavezno oni najgori.<\/p>\n Bilo bi neverovatno pomisliti da bi se premijer i predsednik mogli dosetiti da vladama SAD, Slovenije, i svih ostalih na \u010dije je ambasade nasrnula pomahnitala rulja pod komandom budu\u0107eg vlasnika najuspešnijeg fudbalskog kluba, koji je u me\u0111uvremenu tako\u0111e propao. Vlada manipuliše terorom uli\u010dnog vandalizma, u nasilju za kojim ne sme sama da posegne. Podigao se \u010ditav politi\u010dki talog i obnovila julovska retorika. Svi indeksi, i politi\u010dki i berzanski, vrtoglavo padaju na tr\u017eištu \u010diji su kupci upravo ovdašnji predatori, potekli iz decenije ratne agresije i primarne plja\u010dke. Obistinile su se najcrnje slutnje, na koje je ukazao premijer kad je, kao lider antidemokratske i antizapadne koalicije, uz podršku kupljenih ambasadora zapadnih zemalja, 12. marta 2003. pozvao na formiranje koncentracione vlade. To mu je, kona\u010dno, uspelo. Usput je Srbiju pretvorio u koncentracioni logor. Taj Gulag je pre svega mentalni.<\/p>\n Tajkunizacijom tranzicije i putinizacijom politike u Srbiji je neprimetno uvedeno vanredno stanje. Dirigovani vandalizam je samo rezervoar za izgovore, kako bi se to stanje, u slu\u010daju potrebe, ozvani\u010dilo. Ali je premijer bio dovoljno jasan, da su i on i Srbija krenuli putem s kojeg, naizgled, nema povratka. To je jedna li\u010dnost, u novijoj prošlosti, ve\u0107 u\u010dinila.<\/p>\n