Da li se proglašavanjem nezavisnosti Kosova završava raspad Jugoslavije, ili se time otvara novo poglavlje podela na Balkanu? Da li je vreme stvaranja ideološke slike o jedinstvu etni\u010dkog prostora gotovo?<\/p>\n
Pi\u0161e: RSE<\/strong><\/em><\/p>\n Kosovski politi\u010dari i pravni stru\u010dnjaci ocenili su da priznanje nezavisnosti Kosova predstavlja poslednji \u010din raspada bivše Jugoslavije. Oni ka\u017eu da je proglašenje nezavisnosti 17. februara istorijska odluka koja povla\u010di liniju izme\u0111u sadašnjosti i budu\u0107nosti. S druge strane, pojedini lideri kosovskih Srba ka\u017eu da je nezavisnost Kosova po\u010detak kraja Srbije.<\/p>\n Proglašenje i priznanje nezavisnosti Kosova zna\u010di kraj raspada bivše Jugoslavije, smatraju politi\u010dari i stru\u010dnjaci u Prištini. Ministar u Vladi Kosova i istori\u010dar Enver Hod\u017eaj ka\u017ee da se stvaranjem nove drzave kona\u010dno promenila politi\u010dka karta Balkana i Evrope.<\/p>\n "Zatvoren je proces koji je po\u010deo 90-ih godina. Tada je postojala dr\u017eavna tvorevina koju su njeni gra\u0111ani smatrali nasilnom, koja je do\u017eivljala unutrašnju dezintegraciju i u kojoj su vo\u0111eni ratovi izme\u0111u razli\u010ditih naroda. Tako akt proglašenja nezavisnosti i priznanje od zapadnih sila, ukazuje na završetak procesa i promenu karte Evrope", ka\u017ee Hod\u017eaj.<\/p>\n Nekadasnja Jugoslavija bila je sastavljena od 6 republika i dve pokrajine. Prema re\u010dima pravnika Muhameta Keljmendija, proglašenje nekadašnja pokrajine dr\u017eavom zatvara proces raspada bivše Jugoslavije, s obzirom da, kako isti\u010de, Vojvodina ne te\u017ei otcepljenju od Srbije.<\/p>\n "Ako se pogleda pravno-politi\u010dka osnovu Jugoslavije koja je obuhvatala konstitutivne elemente, onda ovo zna\u010di da je proglašenje i priznanje Kosova poslednji pravno-politi\u010dki \u010din raspada Jugoslavije", izjavio je Keljmendi.<\/p>\n S druge strane Rada Trajkovi\u0107, potpredsednica Srpskog nacionalnog ve\u0107a, izjavila je da proglašenje nezavisnosti Kosova zna\u010di po\u010detak raspada Srbije.<\/p>\n "Ovo nije kraj raspada Jugoslavije nego po\u010detak raspada Srbije i ako bi mene neko pitao s obzirom da su strasti nesto što dominira i sa jedne i sa druge strane, i sa onim sa \u010dime \u0107e se suo\u010diti i albanski i srpski narod, ja bih kazala da ovo sigurno nije kraj. S obzirom da ostatak Srbije je multietni\u010dki i ako ne budumo našli snage da na\u0111emo dogovor sa EU i sa NATO-om u necemu što \u0107e biti ustvari aktivan rad ne postizanju standarda koji \u0107e nas voditi prema jednoj i drugoj globalnoj instituciji i budemo li se opredelili zaista za strateškog partnera koja podrazumeva samo Rusiju bojim se da \u0107e zajednice kao što su Ma\u0111ari, Bosnjaci i ostali po\u017eeleti da po\u0111u putem evropskih integracija i da \u0107emo dobiti nastavak destabilizacije ili kontinutitet destabilizacije Srbije."<\/p>\n Enver Hod\u017eaj smatra da \u0107e ako ne odmah onda posle izvesnog vremena u Srbiji preovladati razum i da \u0107e se Beograd vratiti evroatlantskim integracijama.<\/p>\n "Ono što se u Srbiji dešava je post-hegemonisti\u010dka frustracija naroda koji preko uli\u010dnih protesta i elite koja \u017eivi u prošlosti, demonstrira svoju slabost", ka\u017ee Hod\u017eaj dodaju\u0107i da se Srbija treba okrenuti svojim granicama i svojoj dr\u017eavnosti.<\/p>\n Predstavnici kosovskih Srba poru\u010dili su Beogradu da u ovom trenutku mora misliti na srpsko stanovništvo koje ostaje na Kosovu, te da ne prekidaju veze sa me\u0111unarodnom misijom. Trajkovi\u0107eva objašnjava kako to zna\u010di da vlasti u Beogradu sada imaju odgovornost prema narodu koji ostaje pod kontrolom me\u0111unarodnih snaga i civilne misije na Kosovu. <\/p>\n "Ja bih volela da moje rukovodstvo u Beogradu smogne snage da kroz ulazak u globalne institucije ustvari bude prisutno na prostoru Kosova i preko EU i preko NATO-a i ostalih institucija koje \u0107e dugo ostati na tom prostoru." <\/p>\n Stav zvani\u010dnog Beograda je da nikada ne\u0107e priznati Kosovo. Skupstina Srbije je odbacila Deklaraciju o nezavisnosti dok je sa druge strane u svetu po\u010delo priznanje nove dr\u017eave. Prema oceni Hod\u017eaja, Srbija \u0107e kasnije priznati Kosovo, sli\u010dno kao što je postupila prema bivšim jugoslovenskim republikama koje su postale nezavisne 90-ih godina prošlog veka. <\/p>\n Stru\u010dnjaci ka\u017ei da \u0107e sada uslediti podela jugoslovenskog nasle\u0111a i da \u0107e svaka dr\u017eava dobiti ono što je pripada. U tom pogledu, Kosovo \u0107e biti u obavezi sa otplati inostrane kredite koji iznose oko 2 milijarde evra, a korist od svega toga bi\u0107e ne samo priznanje Kosova kao dr\u017eave ve\u0107 i \u010dlanstvo u me\u0111unarodnim organizacijama.<\/p>\n Istorija nije stigla do poslednje strane<\/strong> <\/p>\n Visoki zapadni zvani\u010dnici, kao i mediji i analiti\u010dari, u kontekstu objašnjenja nezavisnosti Kosova naj\u010deš\u0107e ovih dana upotrebljavaju formulu da je to poslednji \u010din u procesu raspada bivše Jugoslavije, koji istovremeno predstavlja i uvod u stabilizaciju i pacifikaciju Zapadnog Balkana. Ima, me\u0111utim, \u010dak i u ovih par dana euforije ra\u0111anja nove kosovske dr\u017eave, i opreznijih i skepti\u010dnijih ocena i procena u nekim zapadnim uredni\u010dkim komentarima. Tako, recimo, britanski The Times navodi da \u0107e kosovske vlasti morati demonstrirati "\u010deli\u010dni realizam" da spre\u010de sve pokušaje ujedinjenja sa Albanijom i delovima Makedonije.<\/p>\n Ljubodrag Dimi\u0107, šef katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za naš program isti\u010de da bi se teritorijalno-etni\u010dko rastakanje, kako u Srbiji, tako i u regionu, moglo nastaviti, i da se sa više dobre strategije, spoljašnje i unutrašnje, moglo posti\u0107i da Jugoslavija kao celina postane deo Evrope još pre deceniju i po. <\/p>\n "Mozda neki analiti\u010dari otcepljenje Kosova smatraju poslednjom fazom raspada Jugoslavije, ali to bi mogla biti i prva faza razgradnje Srbije – jer znamo da se Jugoslavija raspadala po nekadašnjim administrativnim granicama republika. Moramo da budemo svesni \u010dinjenice da je me\u0111unarodno pravo ovim aktom veoma ugro\u017eeno i da oni koji o njemu treba da brinu nalaze desetine razloga i pravnih formulacija da objasne kako je re\u010d o jedinstvenom slu\u010daju. To \u0107e, \u010dini mi se, podsta\u0107i domino-efekat. Mo\u017eda on ne\u0107e biti odmah iskazan, ali \u0107e se, po mom mišljenju, sa zadrškom koja mo\u017ee da potraje i \u010ditavu deceniju, iskazati. Mislim da Evropa nema razloga da bude time zadovoljna, a siguran sam da je imala na raspolaganju rešenja da ceo prostor prigrli u svoja nedra i da ga na taj na\u010din pacifikuje. Bojim se da smo se sad našli u \u0107orsokaku, iz kojeg \u0107e neko iza\u0107i sporije, neko br\u017ee, ali svi sa posledicama i o\u017eiljcima".<\/p>\n Istrori\u010darka Ljubinka Trgov\u010devi\u0107 smatra da odgovor na pitanje da li \u0107e ili ne\u0107e odvajanje Kosova biti poslednja karta u dekompoziciji Balkana zavisi od brzine evroatlantskih integracija ovog regiona.<\/p>\n "Ako se to ne desi u dogledno vreme, mo\u017eemo o\u010dekivati separatisti\u010dke pokrete i na jugu Srbije i u zapadnoj Makedoniji. Ne mo\u017eemo prenebregnuti \u010dinjenicu da jedan narod, kao što su Albanci, ima svoj maksimalisti\u010dki pokret, i da on prirodno \u017eeli, kao što su to \u017eeleli i drugi narodi, da se ujedini. U slu\u010daju da Evropska unija ne bude radila tako trapave procese poput ovih poslednjih dana i meseci, i ako ubrza priklju\u010denje cele regije Evropskoj uniji, onda \u0107e ovo biti poslednja epizoda dekompozicije bivše Jugoslavije. Dakle, ja ovo pitanje smatram otvorenim i ostavljam Evropskoj uniji da prona\u0111e adekvatna rešenja".<\/p>\n U nekim reakcijama iz Albanije na proglašenje nezavisnosti Kosova, našla se re\u010d "preporod". Sagovornicima Radija Slobodna Evropa ovaj termin uliva izvesnu zebnju.<\/p>\n "Naravno, to su re\u010di iz XIX veka. U tom veku su nastajale nacionalne dr\u017eave i tada je svaka nacija imala svoj preporod. Albanska nacija je zakasnila, ona je svoju prvu dr\u017eavu stekla tek po\u010detkom XX veka. Zbog toga su i zakasneli procesi nacionalnog ujedinjenja. Ja ne mislim da \u0107e se završiti mirno, posebno u zapadnoj Makedoniji, a slutim da mo\u017ee do\u0107i u skoro vreme i do nekih procesa na jugu Srbije, tako da \u0107e i oni, Albanci, kao što su i Srbi tra\u017eili da se svi ujedine i spoje sa Srbijom, tra\u017eiti svoj risorgimento, odnosno, stvaranje ujedinjene albanske dr\u017eave. Me\u0111utim, ukoliko se ubrzaju procesi evropskih integracija, to pitanje \u0107e postati manje va\u017eno".<\/p>\n Vode\u0107i nema\u010dki privredni dnevnik Handelsblatt ocenjuje da \u0107e se negativne posledice poglašenja nezavisnosti Kosova osetiti pre svega izvan Srbije i Kosova, jer, "verovatno da Kosovo uopšte nije poslednja epizoda raspada Jugoslavije", pa \u0107e "Zapad imati problema sa argumentacijom po kojoj Republici Srpskoj \u017eeli da zabrani nešto što je u slu\u010daju koovskih Albanaca prihva\u0107eno".<\/p>\n Reaguju\u0107i na komentar nema\u010dkog lista, Ljubodrag Dimi\u0107 ka\u017ee da je jedina perspektiva da ne do\u0111e do disolucije Bosne i Hercegovine du\u017e etni\u010dkih linija demokratska dr\u017eava, odnosno, demokratsko društvo u kojem niko ne\u0107e pokušavati da name\u0107e svoja rešenja.<\/p>\n "Mislim da su te politi\u010dke elite u Bosni i Hercegovini još uvek u transu od ne\u010dega što do\u017eivljavaju kao pobedu – a mo\u017eda je to u suštini poraz, ne znamo, istorija još uvek nije stigla do svoje poslednje strane na ovim prostorima. Prema tome, mislim da bi dogovor tri naroda u Bosni I Hercegovini, kada ve\u0107 nije uspeo dogovor nekadašnjih jugoslovenskih naroda, morao da bude, i verovatno \u0107e biti, jedina garancija da ti narodi \u017eive sre\u0107no. Šansa postoji u meri u kojoj tamo preovlada pamet a ne ostraš\u0107enost."<\/p>\n Kraj pri\u010de o jedinstvu etni\u010dkog prostora<\/strong><\/p>\n Kosovo je kruna raspada Jugoslavije i njegova nezavisnost je njen kona\u010dan kraj, stav je profesora Vlatka Dole\u010deka, \u010dlana Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99:<\/p>\n «Raspad Jugoslavije je i po\u010deo sa Kosova i na Kosovu se i završava. Ja sam davno razgovarao s jednim novinarom New York Timesa kad sam mu rekao da \u0107e se rat u Jugoslaviji završiti tako što \u0107e sve administrativne granice postati dr\u017eavne, a i Kosovo je jedna administrativna granica.»<\/p>\n Daljeg raspada ne\u0107e biti, vjeruje Dole\u010dek osvrnuvši se i na status Vojvodine kao bivše autonomne pokrajine:<\/p>\n «Vojvodina je ipak specifi\u010dna situacija. Ja mislim da \u0107e se Vojvodina zadovoljiti jednom autonomijom, da \u0107e rezultat biti da se Vojvodini vrati autonomija. Ako gledate sastav stanovništva i neke druge veze, ne mislim da \u0107e Vojvodina tra\u017eiti takvu autonomiju da postane dr\u017eava.»<\/p>\n Rusmir Mahmut\u010dehaji\u0107, direktor Me\u0111unarodnog foruma Bosna, smatra da je nezavisnost Kosova uvod u bolje vrijeme i za srpski narod koji treba nau\u010diti da je vrijeme stvaranja ideologijske slike o jedinstvu etni\u010dkog prostora gotovo:<\/p>\n «Srpski narod \u017eivi u svom starom emocionalizmu, sa brojnim iluzijama o sebi, o svom etni\u010dkom prostoru itd. U tome ga dr\u017ee pohlepne etno-nacionalne oligarhije, bez znanja i zabrinutosti za ono što bismo nazvali dobrom toga naroda. Ju\u010derašnji Tadi\u0107ev govor je neosporno licemjeran. On govori o patnji naroda, što je neosporno, ali zapravo, ne mo\u017eete promatrati i tuma\u010diti patnju jednoga naroda potpuno isklju\u010duju\u0107i svoju odgovornost i uklju\u010denost u patnju drugih. On zapravo taj narod – koji \u017eivi s drugim i ne mo\u017ee nikako druk\u010dije i bez tih drugih – promatra kao izoliranu pojavu u kojoj nema nikakve odgovornosti za druge i druk\u010dije.»<\/p>\n Neovisnost Kosova pokre\u0107e i novu fazu procesa gradnje povjerenja i kona\u010dan krah rigidnih oblika shvatanja kolektivnog identiteta, smatra Mahmut\u010dehaji\u0107. No, napetosti koje su postojale i u vrijeme zajedni\u010dke dr\u017eave, još nisu riješene. Samo su premještene na sedam manjih nivoa s kojima se i dalje moraju boriti, ka\u017ee profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci, Ivan Šijakovi\u0107:<\/p>\n «Mislim da i dalje tinjaju svi ti problemi. Sada Kosovo ima svoje Kosovo unutar sebe, srpske enklave koje se ne\u0107e tako lako pomiriti, a vrati\u0107e se i drugi proterani, Romi, Hrvati, Crnogorci, mnoštvo ljudi je otišlo sa Kosova. Uvek \u0107e potezati to svoje pitanje i pravo vra\u0107anja. Samo je došlo do premeštanja tog problema sa višeg jugoslovenskog nivoa na neke, sada njihove, manje dr\u017eavice manjeg okvira, ali problemi \u0107e biti te\u017ei.»<\/p>\n Val raspada ostaje iza nas<\/strong><\/p>\n Proglašenje nezavisnosti Kosova zaklju\u010dilo je proces raspada socijalisti\u010dke Jugoslavije, ocjenjuju hrvatski eksperti. Europska perspektiva dr\u017eava regije bila bi najbolja garancija da više ne\u0107e biti sukoba i promjena granica.<\/p>\n Proglašenje nezavisnosti Kosova posljednji je korak u raspadu socijalisti\u010dke Jugoslavije, procjenjuje u izjavi za Radio slobodna Europa profesor Komparativne politike na zagreba\u010dkom Fakultetu politi\u010dkih znanosti Branko Caratan. Po istom klju\u010du raspale su se i nekadašnja sovjetska i \u010ceško-Slova\u010dka federacija:<\/p>\n «Dakle, da je to zapravo dio jednog vala raspada federalnih dr\u017eava \u010dija egzistencija nije bila zasnovana na ekonomskim interesima, nego na principima centralizirane dr\u017eavne ekonomije i monopolu komuinisti\u010dke partije. To je jedan val raspada koji sada ovim \u010dinom ostaje iza nas. Prema tome, to nije nova runda osamostaljivanja etni\u010dkih zajednica i ja\u010danja procesa stvaranja novih autonomija i novih dr\u017eava.»<\/p>\n Neki domino-efekt osamostaljenja Kosova teško je zamisliv, ka\u017ee profesor Caratan:<\/p>\n «U svijetu postoji izme\u0111u pet i deset tisu\u0107a što manjih, što ve\u0107ih etni\u010dkih zajednica i sve one ne mogu se nadati da \u0107e dobiti bilo kakav stupanj autonomije ili – posebno – status dr\u017eave. Neke \u0107e dobiti, ali razlozi koji govore u prilog stvaranja novih politi\u010dkih struktura su zapravo uvijek bili vrlo individualni i ovisili su o specifi\u010dnom odnosu politi\u010dkih snaga u svakom konkretnom pitanju. Prema tome, «domino-efekt» je teško zamisliv, iako – naravno – neke poruke uvijek bivaju poslane.»<\/p>\n Europska perspektiva Jugoistoka Europe garancija je da više ne\u0107e biti sukoba i promjena granica. Ono što nama treba nisu nove granice, ve\u0107 svojevrsno «omekšavanje» granica , ka\u017ee za naš radio profesor na katedri Op\u0107e teorije prava i dr\u017eave zagreba\u010dkog Pravnog fakulteta i bivši diplomat Ivan Šimonovi\u0107. Me\u0111utim, po njegovoj ocjeni, iskustvo Jugoslavije kompromitiralo je Jugoisto\u010dnu Europu kao okvir za takvo «omekšavanje» granica:<\/p>\n «I zato Europska unija predstavlja pogodan okvir. Ono što je va\u017eno je da se sve dr\u017eave na podru\u010dju jugoistoka Europe u perspektivi uklju\u010de u Europsku uniju, jer to kroz taj zajedni\u010dki europski okvir rješava pitanje Hrvata u Hrvatskoj, Hrvata u Bosni i Hercegovini, Hrvata u Vojvodini, Albanaca u Makedoniji, Albanaca na Kosovu, Albanaca u Albaniji, Srba u Srbiji, Srba u Bosni i Hercegovini i Srba u Hrvatskoj bez potrebe za daljim zahvatima i promjenama granica. Dakle, ako \u0107e stvari i\u0107i dobro, ako \u0107e se cijeli prostor Jugoisto\u010dne Europe kretati u pravcu Europske unije, ja mislim da tu ne bi trebalo o\u010dekivati neke ve\u0107e nestabilnosti.»<\/p>\n Me\u0111utim, uvijek postoji – ako!<\/p>\n «Ako bi se europska perspektiva svih tih zemalja \u010dinila nedohvatljivom, onda se mogu\u0107nost borbe za promjene granica, pa i sukoba – pove\u0107ava!»<\/p>\n Mogu\u0107i su zahtevi za nove podele<\/strong><\/p>\n Analiti\u010dari u Makedoniji su sasvim razli\u010ditih stavova. Univerzitetski profesor Biljana Vankovska ka\u017ee da ovaj region ima svoju istoriju i pre nastanka Jugoslavije, koja se prenosi u svakoj slede\u0107oj fazi:<\/p>\n "Sasvim logi\u010dno, verujem da \u0107e posle ovog \u010dina \u010ditav region u\u0107i u jednu novu fazu, rekla bi nestabilnosti, zato što konflikti koji su doveli do krvavih doga\u0111aja još nisu rešeni i završeni na zadovoljavaju\u0107i na\u010din."<\/p>\n Zbog podeljenosti Srba i Albanaca, na Kosovu \u0107e još dugo ostati status kvo, što \u0107e otvoriti mogu\u0107nost za zahteve za nove podele, ka\u017ee Vankovska:<\/p>\n "Sve ovo stvara dovoljno vremena da se preispitaju relacije u bosanskoj federaciji i mislim da \u0107e Republika Srpska tu ve\u0107 po\u010deti da prenosi razmišljanja o eventualnom otcepljivanju, odnosno pozivanju na pravo samoopredeljenja. Slede\u0107i krug nekakvih podela, na\u017ealost, stavlja u kontekst i makedonsko unutrašnje ure\u0111enje, ali rekla bih, ne u ekstremnoj formi u vidu secesije. Me\u0111utim, definitivno ja\u010danje tendencija ka federalizaciji."<\/p>\n Sa ovakvim stavovima se ne sla\u017ee politi\u010dki analiti\u010dar Albert Musliu. Ovo je kraj raspada Jugoslavije, a u tom smeru idu i izjave kosovskih politi\u010dara, koji se obavezuju da \u0107e poštovati plan Ahtisarija, smatra on.<\/p>\n "Domino efekat pokazalo se da ne\u0107e funkcionisati. \u010cak je i sednica Saveta bezbednosti ukazala na tome da je Kosovo posebni problem."<\/p>\n Po\u010detne nesaglasnosti i konflikti izme\u0111u Srba i Albanaca na Kosovu su normalni za mladu dr\u017eavu i tokom vremena situacija \u0107e se stabilizovati, dodaje Musliu.<\/p>\n D\u017eenana Halimovi\u0107 Da li se proglašavanjem nezavisnosti Kosova završava raspad Jugoslavije, ili se time otvara novo poglavlje podela na Balkanu? Da li je vreme stvaranja ideološke slike o jedinstvu etni\u010dkog prostora gotovo?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46574","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46574","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46574"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46574\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46574"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46574"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46574"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Blagoja Kuzmanovski
Anamari Repi\u0107
Branka Trivi\u0107
Enis Zebi\u0107 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"