Da li teme od nacionalnog zna\u010daja definiše vlada ili mediji? Polemika je dobila na intenzitetu devedesetih godina prošlog veka sa takozvanim "Si-En-En faktorom" <\/p>\n
Pi\u0161e: Dejvid Bajnder<\/strong><\/em><\/p>\n Šta je nacionalnost u ovo vreme nacionalizma i, ako baš ho\u0107ete, savremenog imperijalizma – posebno ameri\u010dkog? Predla\u017eem da nacionalnost bude stvar izbora prema tome sa \u010dim se \u010dovek poistove\u0107uje. Nacionalnost nije obavezno isto što i dr\u017eavljanstvo.<\/p>\n Po kategoriji dr\u017eavljanstva ja sam Amerikanac. Zahvalan sam na tome, jer to dr\u017eavljanstvo je ogromna privilegija koja mi je pru\u017eila slobode, bezbednost i povlastice kao retko koja druga zemlja.<\/p>\n Ro\u0111en sam u Londonu od roditelja Amerikanaca, oca nema\u010dkog i majke engleskog porekla – verovatno usput zaka\u010denog i nešto malo irskog, malo crvene kose i pegica. Nekoliko godina pred smrt majka mi je rekla da sam za\u010det 1930. dok su ona i otac bili na putu po Balkanu. Tog leta me je u utrobi nosila kroz Jugoslaviju, Gr\u010dku i Albaniju. Pa, ako verujete u argumente aktivista za pravo na \u017eivot, mati\u010dne \u0107elije i protiv abortusa, mo\u017eda je moje poreklo negde na Balkanu.<\/p>\n Ceo radni vek sam proveo u novinama. Po\u010deo sam honorarno kao srednjoškolac, pre šezdesetak godina. Za to vreme sam radio u kra\u0107im i du\u017eim periodima u trideset zemalja na pet kontinenata<\/p>\n Na osnovu li\u010dnih interesovanja usredsredio sam se na nekoliko zemalja isto\u010dne i centralne Evrope. U stvari, dve zemlje koje sam dosta dobro upoznao nestale su sa mape: Nema\u010dka Demokratska Republika i Socijalisti\u010dka Federativna Republika Jugoslavija. Pretpostavljam da bih na svoju listu 30 zemalja mogao da dodam i šest jugoslovenskih republika koje su postale nezavisne dr\u017eave, ali ne \u017eelim. Isto va\u017ei i za \u010cešku i Slova\u010dku.<\/p>\n Mnogo zanimljivi ljudi<\/strong><\/p>\n Šta to zna\u010di? Ako posmatramo širu sliku, to zna\u010di da su zemlje, ili dr\u017eave, ili nacionalnost, nepostojane tvorevine. Šta je, onda, trajno?<\/p>\n U \u010cikagu pre 70 godina \u017eiveo je jedan veliki novinar po imenu Robert D\u017d. Kejsi koji mi je ispri\u010dao izmišljenu pri\u010du o novinaru koji je prisustvovao zabavi jedne bogatašice. Ona ga je pitala „\u010cime se bavite?", a on je odgovorio „Ja sam novinar".<\/p>\n "O, mora da sre\u0107ete mnogo zanimljive ljude!", oduševila se.<\/p>\n "Da", rekao je gost, "i SVI su oni novinari".<\/p>\n To je postao naslov Kejsijevih poluautobiografskih memoara "Mnogo zanimljivi ljudi".<\/p>\n Moj pasoš je moja novinarska legitimacija na kojoj piše "novinar", "reporter", "dopisnik" – sve je to isto.<\/p>\n A \u010demu sam u toj nacionalnosti odan? Odan sam svojoj profesiji, svojim kolegama novinarima.<\/p>\n To zna\u010di da sam odan jednoj ideji, jednom idealu – ideji objektivnosti, idealu integriteta. To zna\u010di da, ako pogrešim, ispravim grešku u novinama. Priznajem da sam grešio, nekad iz neznanja, nekad zbog nepa\u017enje, nekad zbog ube\u0111enja da se nešto desilo, a ništa se nije desilo. Moje greške nisu uzdrmale svet – kao kada je izvešta\u010d agencije UPI napisao da je \u010cer\u010dil umro, a ovaj je sre\u0107om slikao na francuskoj rivijeri. Ali i moje greške su bile greške i morale su da se ispravljaju.<\/p>\n Novinar je, kako je rekao drugi veliki \u010dikaški novinar Ed Lejhi, osoba koja stoji nasred ulice i puca u prozore na obe strane.<\/p>\n U ratu u Bosni situacija je bila slo\u017eena, jer su postojale najmanje tri strane (ili \u010detiri, ili pet, ako ra\u010dunate Srbe u Beogradu i Hrvate u Zagrebu). Po mom mišljenju, tokom \u010detiri godine tog sukoba i sve vreme od tada, ameri\u010dki i severnoevropski mediji su uglavnom bili jednostrani, pristrasni, odnosno nisu objektivno izveštavali o tom sukobu.<\/p>\n Dan D i "neprijateljski izvori"<\/strong><\/p>\n Dozvolite mi da navedem istorijski primer objektivnosti. Na "Dan D", dan kada su se savezni\u010dke snage iskrcale na severnu obalu Francuske 1944, "Njujork tajms" je na prvoj strani objavio izveštaj iz Londona sa podu\u017eim pasusom u kom se citira DNB, nacisti\u010dka novinska agencija Adolfa Hitlera, koja je o doga\u0111aju izveštavala iz nema\u010dke perspektive. U stvari, DNB je prvo medijsko glasilo koje je objavilo da je invazija u toku – mediji u savezni\u010dkim zemljama su bili uskra\u0107eni za tu "ekskluzivu" zbog ratne cenzure.<\/p>\n Naveo sam taj primer objektivnosti u jednom razgovoru u Vašingtonu o bosanskom ratu i izneo sam mišljenje da bi ameri\u010dko izveštavanje bilo bolje da su koriš\u0107eni Tanjugovi ili Srnini izveštaji o doga\u0111ajima iz tog vremena. Jedan ameri\u010dki kolega mi se vatreno usprotivio, rekavši da ne vidi razlog da citira izveštaje neprijatelja ili "agresora", kako je naveo. Bio je sasvim zadovoljan što je "objektivan".<\/p>\n U našem društvu dugo traje rasprava o tome da li teme od nacionalnog zna\u010daja definiše vlada ili mediji. Polemika je dobila na intenzitetu devedesetih godina prošlog veka sa takozvanim „Si-En-En faktorom" – \u010dinjenicom da su milioni gledalaca i desetine vlada svakodnevno bili izlo\u017eeni prizorima i zvucima borbe, smrti i razaranja s bilo kog kraja sveta, a potom zasuti reemitovanjem tih snimaka po ceo dan i \u010desto dan za danom. Po toj teoriji, vlade su zbog ovakve poplave slika primorane da preduzmu akcije koje bi ina\u010de nastojale da izbegnu.<\/p>\n U ovome, naravno, ima istine. Ipak, na kraju su vlade te koje odlu\u010duju da li \u0107e delovati ili ne, a mi u medijima ih pratimo i izveštavamo o onome što urade ili ne urade.<\/p>\n Na primer, ja mislim da je Klintonova administracija posle višegodišnjeg dangubljenja, uprkos obilatoj medijskoj pa\u017enji, odlu\u010dila da se anga\u017euje u Bosni i kasnije na Kosovu zbog toga što su ovi sukobi otvorili mogu\u0107nost da se NATO transformiše u produ\u017eeni instrument ameri\u010dke mo\u0107i. I uspela je. Ali kod krize u Darfuru vidimo da su SAD svesno izabrale da ne budu aktivne, bez obzira na ogromnu medijsku pa\u017enju poslednje tri godine.<\/p>\n Zato ja tvrdim da su vlade te koje utvr\u0111uju dnevni red, a ne obrnuto. Mediji mogu da uti\u010du na vladin izbor na\u010dinom na koji predstavljaju probleme. Ali ne mo\u017eemo da delujemo umesto njih.<\/p>\n Ovo me dovodi do jednog drugog aspekta objektivnosti.<\/p>\n Kada sam po\u010deo da se bavim ovom profesijom, novinari se nisu rangirali visoko kao uticajni \u010dlanovi društva. \u010cesto su nas posmatrali kao gnjave\u017ee, pa \u010dak i kao šteto\u010dine.<\/p>\n Od piskarala do zvezda<\/strong><\/p>\n Kako je pre više od 40 godina napisao ugledni urednik pokojni D\u017eejms Rasel Vigins, „mastiljava redakcijska piskarala po\u010dinjala su da se pomaljaju iz ni\u017ee i srednje klase". Mnogi su imali samo srednju školu. Vigins, koji je u 92. godini i dalje pisao, bio je jedan od onih novinara samo sa srednjom školom i pomogao je da „Vašington post" izraste u odli\u010dan list. Kasnije je napisao da su „po skoro svim pokazateljima ameri\u010dkog društva novinari emigrirali u višu klasu". To je elita. Pojedinci na televiziji pla\u0107eni su i do sedam miliona dolara godišnje, kao filmske zvezde.<\/p>\n Kako je do toga došlo?<\/p>\n Ako je ovo zaista, kako mnogi tvrde, „informaciono društvo", onda su dobavlja\u010di informacija na vrhu piramide, od suštinske va\u017enosti za politi\u010dku klasu, jer bez medija njihova poruka ne bi bila preneta; od suštinske va\u017enosti za korporacijske menad\u017eere, jer bi bez medija njihovi proizvodi i procesi ostali prakti\u010dno nepoznati publici koja ih troši.<\/p>\n Pronicljivo oko<\/strong> <\/p>\n Još nešto: svakom novinaru je potreban urednik, još jedan par o\u010diju koje nam kontrolišu rad. Otkrio sam, skoro prekasno, da mi je jedan od najboljih urednika bila moja supruga. Nije imala nimalo novinarskog obrazovanja, ali je imala pronicljivo oko.<\/p>\n Rekao sam ve\u0107 da je novinarstvo moja nacionalnost. Kako to mislim?<\/p>\n Mislim da u moju porodicu – moju naciju – spadaju pored mojih ameri\u010dkih kolega i novinari iz zemalja u kojima sam radio. S nekima od njih još pre 40 godina. Oni su mi mnogo pomogli da shvatim njihove zemlje (neki su mi davali pri\u010de koje nisu mogli da objave u svojim novinama), a ja sam pokušao da im pomognem da razumeju moju zemlju, odnosno Ameriku. Ne kao patriota, ve\u0107 kao njihov kolega novinar.<\/p>\n Pomenu\u0107u nekoliko njih iz moje novinarske nacije – iz Srbije Dragoslav Ran\u010di\u0107, Ljiljana Smajlovi\u0107, Bo\u017eidar Diki\u0107 i pokojni Aleksandar Nenadovi\u0107; iz Hrvatske Davor Glavaš; iz Slovenije Jurij Gustin\u010di\u010d, Vida Petrov\u010di\u010d i pokojni Jaka Štular; iz Makedonije Biljana Sekulovska. Ostali su iz Albanije, Bugarske, Ma\u0111arske, Rumunije, Gr\u010dke, \u010ceške Republike i Nema\u010dke. Odr\u017eavam veze s njima i vi\u0111amo se kad mo\u017eemo.<\/p>\n Svima nam je zajedni\u010dka izreka „Ne ubijaj glasnika", mudra misao koja se vezuje za Šekspira i Sofokla. Moja omiljena verzija je zapovest iz albanskog „Kanona Leke Duka\u0111inija" koja glasi: „Lajmtari nuk ban faj " – u prevodu „Glasnik nije kriv".<\/p>\n