Ve\u0107 dvesta godina traju sporovi da li je Skenderbeg arbanaškog ili srpskog porekla <\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Kljaki\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U predve\u010derje predsedni\u010dkih izbora u Srbiji, papa Benedikt Šesnaesti primio je predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, koji je poglavaru Rimokatoli\u010dke crkve darivao izliveno, omanje poprsje Skenderbega.<\/p>\n Sam doga\u0111aj name\u0107e potrebu da se podseti na neke nedoumice o ovom junaku iz 15. veka, o kome je bar deo pune istine svakako pohranjen i u arhivima Vatikana.<\/p>\n Aleksandar Veliki<\/strong><\/p>\n Ve\u0107 dvesta godina traju sporovi da li je Skenderbeg arbanaškog ili srpskog porekla. Zastupnici prve teorije uporište prvenstveno nalaze u pisanju Edvarda Gibona iz 1788. godine, dok se predstavnici druge teorije pozivaju na brojnije izvore.<\/p>\n Mitropolit crnogorski, skenderijski i primorski i trona srpskoga, egzarh Vasilije Petrovi\u0107 Njegoš u svom radu „Istorija o Crnoj Gori" iz 1754. pominje \u0110or\u0111a Kastriota Skenderbega (1405-1468) i njegovu k\u0107erku Voisavu (Vojislavu) koja se udala za hercega Stefana Crnojevi\u0107a.<\/p>\n Tokom 24 godine Stefan \u0107e uz tasta Skenderbega vojevati u 63 bitke i „do nogu tu\u0107i Turke". Stefanov sin \u0110or\u0111e se o\u017eenio k\u0107erkom Leke Duka\u0111ina (i ona se zvala Voisava), a drugi sin Ivan se o\u017eenio Marijom, k\u0107erkom bosanskog bana Stefana.<\/p>\n Ivan i Marija su izrodili sinove \u0110or\u0111a i Stanišu (1457-1530) koga je otac kao taoca poslao sultanu Mehmedu Drugom radi o\u010duvanja mira. Tamo je Staniša preobra\u0107en u islam i nazvan Skenderbeg.<\/p>\n Bio je to drugi Skenderbeg, precizira mitropolit Vasilije Petrovi\u0107 Njegoš, jer je prvi Skenderbeg bio \u0110or\u0111e (\u0110ura\u0111, \u0110er\u0111) Kastriot. Poprsje ovog drugog darivao je Sejdiju papi prošle subote.<\/p>\n Ime Skenderbeg poti\u010de od turskog naziva za Aleksandra Velikog (Iskander), osvaja\u010da, vojskovo\u0111e i ratnika visoko cenjenog na otomanskom dvoru. \u0110or\u0111e Kastriot je prvi poneo to zvu\u010dno ime, jer je kao talac porte vaspitan, islamizovan i proslavljen u mnogim bitkama na strani otomanske vojske. Njene redove napustio je 1433, u 28. godini, kada se vratio u arbanaške krajeve, a onda i u staru hriš\u0107ansku veru. Sada je postao bespoštedni ratnik protiv otomanske sile.<\/p>\n Majka prvog Skenderbega, Voisava, bila je srpska plemkinja iz Donjeg Pologa u Makedoniji, mesta blizu Tetova. Njegov otac zvao se Jovan (Ivan) Kastriot. Izrodili su \u010detiri sina – Repoša, najstarijeg, onda Stanišu, Konstantina i \u0110or\u0111a (\u0110ura\u0111a).<\/p>\n U narteksu velike crkve u Hilandaru, na njenom severnom zidu, ima jedan natpis na starosrpskom: „Prestavi se rab bo\u017eii Repoš, duks ilirskii, 6939” („Ovde po\u010diva sluga bo\u017eji, vojvoda ilirski, 6939), što \u0107e re\u0107i da je preminuo 1431. godine.<\/p>\n Iznad natpisa je oslikana freska Bogorodice sa Hristom, a oko nje su likovi Svetog Simeona (Stefana Nemanje) i njegovog sina Svetog Save.<\/p>\n Repoš je najstariji sin Jovana Kastriota, ro\u0111eni brat prvog Skenderbega.<\/p>\n U jednom hilandarskom rukopisu, sa\u010duvanom u Muzeju Rumjancovski u Moskvi, piše: „Sego 2 maja prestavi se Kastriot, mniški \u017ee Ioakim monah" („Ovog 2 maja preminuo je Kastriot, po monaškom zvani Joakim kalu\u0111er").<\/p>\n Joakim kalu\u0111er je sam Jovan Kastriot, otac prvog Skenderbega. Otkud zemni ostaci njegovi i sina mu Repoša na Hilandaru?<\/p>\n Otud što je Jovan kao vlastelin i otomanski podanik 1428. potpisao ugovor o privilegiji da na Svetoj gori on i njegova \u010detiri sina do\u017eivotno u\u017eivaju blagodati monaške isposnice koja \u0107e postati poznata kao arbanaški pirg, udaljena nekoliko kilometara jugozapadno od Hilandara.<\/p>\n Ugovor je potpisao jeromonah Atanasije, tada iguman Hilandara, jer je Jovan Kastriot hilandarskom bratstvu darivao svoja imanja, sela Radostuše (danas Rostuše) i Trebište, u dolini reke Radike, severoisto\u010dno od Debra, gde se nalazio i manastir posve\u0107en Uspenju Bogorodice.<\/p>\n Protivnik Turaka<\/strong><\/p>\n Za razliku od oca i brata, \u0110or\u0111e Kastriot, prvi Skenderbeg, nije stigao do hilandarske isposnice u arbanaškom pirgu, jer se kao izvanredno sposoban vojnik dugo borio protiv otomanske vojske. Ucenjen od pape Pija Drugog materijalnom podrškom, prešao je u katoli\u010danstvo, ali je uprkos tome sahranjen sredinom januara 1468. u pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, poviše Lješa.<\/p>\n U pri\u010di o dva Skenderbega svakako treba navesti da su Jovan Kastriot i njegova \u017eena Voisava uz \u010detiri sina izrodili i pet k\u0107erki – Maru, Jelu, An\u0111eliju, Vlaisu i Mamicu.<\/p>\n Njihov sin \u0110or\u0111e, prvi Skenderbeg, imao je sina jedinca, Ivana, koji je o\u017eenio Irinu, k\u0107erku Lazara Brankovi\u0107a, unuku slavnog \u0110ura\u0111a Brankovi\u0107a.<\/p>\n Protekom vekova, srpsko poreklo \u0110or\u0111a (\u0110ura\u0111a) Kastriota, prvog Skenderbega, postalo je sporno, a onda i uveliko zatamnjeno. Postao je najve\u0107i albanski junak, ali i me\u0111u albanskim istori\u010darima s Kosmeta ima onih koji navode da je Skenderbeg bio islamizovani Srbin (Š. Nimani).<\/p>\n Manipulacija prvim Skenderbegom imala je jedan od vrhunaca u Drugom svetskom ratu. Nacisti\u010dka Nema\u010dka i fašisti\u010dka Italija su kao okupacione sile njegovim imenom nazvale zloglasnu 21. SS diviziju „Skenderbeg", koja je u Drugom svetskom ratu po\u010dinila velike zlo\u010dine nad Srbima, Crnogorcima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji.<\/p>\n Sporenje o poreklu prvog Skenderbega traje i dalje, ali, nadamo se da je ponešto od navedenih \u010dinjenica poznato i Fatmiru Sejdijuu, baš kao i u\u010denjacima iz Vatikana, ako ne i samom papi Benediktu Šesnaestom.<\/p>\n