Istra\u017eiva\u010dima sa Jelskog univerziteta je odobren pristup do sada neobra\u0111enom arhivskom materijalu sovjetskog diktatora Josifa Visarionovi\u010da Staljina. <\/p>\n
Pi\u0161e: Glas Javnosti<\/strong><\/em><\/p>\n Više od dva miliona dokumenata predstavlja ogroman prozor u psihu \u010doveka koji je orkestrirao neke od najkrupnijih doga\u0111aja i naju\u017easnijih zlo\u010dina 20. stole\u0107a. Staljinova arhiva \u0107e 2009. biti digitalizovana i otvorena za javnost. Staljinova li\u010dna arhiva predstavlja novi uvid u privatni svet Staljina, koji je brutalno vladao Sovjetskim Savezom od 1929. do 1953. Kršten kao Josif Visarionovi\u010d D\u017eugašvili, da bi kasnije dobio nadimak ‘\u010celi\u010dna pesnica’, Staljin nikada nije pomišljao da \u0107e neko videti njegovu arhivu.<\/p>\n -Arhiva je po\u010dela da se prikuplja ubrzo posle Staljinove smrti, po\u010dev od dokumenata koje je on \u010duvao u svojoj da\u010di, kojima je pridavao poseban zna\u010dajª-ka\u017ee šef istra\u017eiva\u010dkog tima Jelskog univerziteta D\u017eonatan Brent.<\/p>\n On dodaje da gotovo 40.000 dokumenata ilustruje na\u010din na koji je Staljin upravljao sovjetskim \u017eivotom na svim nivoima – od cene kobasica i raspodele eksera me\u0111u fabrikama do pitanja koja se ti\u010du atomske energije i interkontinentalnih balisti\u010dkih raketa. Arhiva obuhvata i kopije rukopisa sa Staljinovim potpisom, od kojih su neke pisali njegovi suparnici – koje je diktator kasnije likvidirao. Jedan od primera je ´"Istorija boljševi\u010dke revolucije"… Lava Trockog.<\/p>\n -Na vrhu pojedinih stranica, Staljin je jednostavno napisao „la\u017eov, la\u017eov". Debelom olovkom, na mnogim stranama, precrtavao je delove materijala. Na drugim stranama, pa\u017eljivo je podvla\u010dio i na marginama zapisivao svoje komentare onoga što je Trocki napisaoª – ka\u017ee Brent.<\/p>\n On isti\u010de da koli\u010dina detaljnih komentara pokazuje da je Staljin vrlo pa\u017eljivo analizirao ideje intelektualaca. Ipak, ako bi pomislio da bi neko mogao da mu ugrozi autoritet, Staljin ga je uništavao, \u010dak i one koje je najviše cenio. Zbirka dokumenata obuhvata beleške, privatna pisma, stenograme razgovora sa zvani\u010dnicima Komunisti\u010dke partije i stranim dr\u017eavnicima, me\u0111u kojima su ameri\u010dki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston \u010cer\u010dil.<\/p>\n Prema istori\u010daru iz Jela, Staljinova arhiva je najkompletnija zbirka materijala o diktatoru. Dokumentacija pokazuje da je Staljin 1938. svojeru\u010dno, kao autor, pisao ´Kratki kurs Komunisti\u010dke partije boljševikaª. Ta revizionisti\u010dka knjiga se do sada smatrala zdru\u017eenim projektom partijskog centralnog komiteta. Dokumenti su decenijama bili zaklju\u010dani u ruskoj predsedni\u010dkoj arhivi. Zabrana je skinuta 2005. Od 40.000 dokumenata, autor oko 5.000 je sam Staljin.<\/p>\n Objavljivanje Staljinove arhive je zajedni\u010dki projekat izdava\u010dke ku\u0107e Jelskog univerziteta i ruskog Dr\u017eavnog arhiva savremene istorije. Baza elektronskih podataka \u0107e omogu\u0107iti istra\u017eivanje i na engleskom i na ruskom jeziku.<\/p>\n