Hriš\u0107anska sloboda nije sloboda od drugih ve\u0107 sloboda za druge<\/p>\n
Pi\u0161e: Radovan Bigovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n O ekumenizmu (me\u0111ucrkvenom dijalogu) još uvek ne prestaju razna sporenja, sli\u010dno problemu globalizacije, mondijalizacije i mekdonalizacije. Za jedne je to „najve\u0107e zlo", „izdaja pravoslavlja i nacionalnih interesa", „gubljenje identiteta". Za druge ekumenizam je afirmacija crkve, njeno svedo\u010denje i o\u010duvanje identiteta. Ekumenizam jedni pani\u010dno negiraju, drugi nekriti\u010dki prihvataju, tre\u0107i su za, ali pod odre\u0111enim uslovima.<\/p>\n Zašto danas Pravoslavna crkva u\u010destvuje, zajedno sa drugim hriš\u0107anskim crkvama u ekumenskom pokretu i dijalogu? Zato što je njena sama priroda dijaloška. Ukoliko Pravoslavna crkva ne bi bila u dijalogu sa drugim hriš\u0107anskim crkvama, nehriš\u0107anskim religijama, sekularnim religioznim pokretima i svim idejnim i duhovnim izazovima modernog sveta ona bi prestala da bude crkva i transformisala bi se u sektu. „Ni jedna istorijska crkvena zajednica ne mo\u017ee pretendovati na to da je crkva, ako je prestala da te\u017ei jedinstvu sa drugim crkvama" (Jovan Ziziulas). Hriš\u0107anski Bog (Sveta Trojica) fundamentalno je odre\u0111en kategorijom odnosa (relacije), kako unutar sebe, tako i prema svetu, hriš\u0107anska ontologija je dijaloška. Bog je ljubav, JA- TI odnos. Otkrovenje Bo\u017eije kao osnovni izvor hriš\u0107anskog u\u010denja ima dijaloški karakter: Boga koji se otkriva i \u010doveka koji prima i saopštava to otkrovenje. Za hriš\u0107ane, biti pravi \u010dovek zna\u010di postojati sa drugim. \u010covek nije samozatvorena i samodovoljna monada ve\u0107 bi\u0107e za drugog. Ta dijaloška i relaciona dimenzija \u010dini \u010doveka posebnim bi\u0107em – ikonom Bo\u017eijom – a ne njegove umne ili eti\u010dke karakteristike. Pravoslavni stil \u017eivota uvek je samosavla\u0111ivanje od pukog \u017eivljenja za sebe. Biti hriš\u0107anin zna\u010di uvek se osloba\u0111ati li\u010dnog i kolektivnog egoizma i ozloje\u0111enosti zbog povre\u0111enog samoljublja. U Jevan\u0111elju je sve susret i radost zbog susreta sa drugim. Hriš\u0107anska gnoseologija je dijaloška. Poznati Boga (svet i \u010doveka) uvek podrazumeva voleti i stupiti u odnos sa njim. U strukturi Pravoslavne crkve sve je me\u0111uzavisno. Niko i ništa ne mo\u017ee da postoji samo za sebe. Pravoslavna liturgija, koja predstavlja identitet Crkve, sva je dijaloška. Cilj posta i askeze je pobeda samoljublja, izla\u017eenje iz sebe i kretanje prema drugome. „Ništa nije tako svojstveno našoj prirodi kao zajedni\u010darenje jednih sa drugima" (sveti Vasilije Veliki 4. vek). Crkva u svetu postoji da izvrši egzistencijalni preobra\u017eaj grehom podeljenog i raskomadanog \u010dove\u010danstva u zajednicu slobodnih li\u010dnosti sjedinjenih sa Bogom i me\u0111usobno, tj. da ceo svet postane „kosmi\u010dka liturgija".<\/p>\n Crkva nikad ne mo\u017ee da se miri sa raskolom i podelom niti da te\u017ei „nezavisnosti" od drugih. Oni koji se mire sa raskolom i podelom \u010dine te\u017ei greh od onih koji su to izazvali, jer pori\u010du volju Bo\u017eiju da svi budu (za) jedno na kraju istorije. Hriš\u0107anski identitet pretpostavlja odricanje od sebe i svojega, osloba\u0111anje od svih okova prirode i istorije i stvaranje poverenja i gra\u0111enje identiteta na drugome. Hriš\u0107anska sloboda nije sloboda od drugih ve\u0107 sloboda za druge. Hriš\u0107anski dijalog treba da je dijalog u istini i ljubavi. On ne te\u017ei unifikaciji crkve ve\u0107 „pomirenoj razli\u010ditosti" (jedinstvo u razli\u010ditosti). Takav dijalog crkvu \u010duva od dva podjednako opasna iskušenja: „otvorenog relativizma" i „zatvorenog fanatizma".<\/p>\n Ekumenizam nije „moda" ili stvar crkvene taktike i diplomatije. On nije motivisan utilitarnim ve\u0107 prvenstveno egzistencijalnim i ontološkim razlozima. On nije izraz slabosti i nemo\u0107i ve\u0107 pojava same prirode crkve. Zato je „ideja hriš\u0107anskog jedinstva i ujedinjenja tema veka, tema vremena, tema istorije" (Georgije Florovski) i neizbe\u017eno imperativ za sve hriš\u0107ane, \u010dak i onda kad ne daje \u017eeljene rezultate. Najistaknutije li\u010dnosti Pravoslavne crkve stvorile su ideju i pojam sve\u010doveka, sve\u010doveštva, sve\u010dove\u010danskog bratstva, sve\u010dove\u010danske zajednice, sve\u010dove\u010danske ljubavi, brige, uma i ose\u0107anja. Uskogrudost, fanatizam, zatvorenost i neprihvatanje drugog nije bila karakteristika isto\u010dnohriš\u0107anskih naroda sve do novijeg vremena kada je ve\u0107i broj pojedinaca tome sklon i to u nedoba, jer se ceo svet integriše, neverovatnom brzinom, na svim planovima, kao nikad pre u istoriji.<\/p>\n