{"id":46549,"date":"2008-01-24T10:19:32","date_gmt":"2008-01-24T10:19:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46549"},"modified":"2008-01-24T10:19:32","modified_gmt":"2008-01-24T10:19:32","slug":"srbija-prva-treba-priznati-nezavisno-kosovo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2008\/01\/24\/srbija-prva-treba-priznati-nezavisno-kosovo\/","title":{"rendered":"Srbija prva treba priznati nezavisno Kosovo"},"content":{"rendered":"

Profesor historije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i \u010dlan predsjedništva Liberalno demokratske partije \u010cedomira Jovanovi\u0107a za Dane govori o Srbiji danas, Vojislavu Koštunici i Borisu Tadi\u0107u, putinizaciji njegove zemlje, Crne Gore i BiH, Miloradu Dodiku, Tomislavu Nikoli\u0107u, svome ocu Radovanu Samard\u017ei\u0107u, ro\u0111aci Biljani Plavši\u0107…<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Tamara Nik\u010devi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

"Bio sam te sre\u0107e da mi otac bude najve\u0107i srpski istori\u010dar i, po Andri\u0107evom priznanju, jedan od naših najve\u0107ih stilista. Imao sam i tu sre\u0107u da mi Zoran \u0110in\u0111i\u0107 podari tri najuspešnije godine, koje su podse\u0107ale na neko davno prošlo vreme" – napisao je prije \u010detiri godine Nikola Samard\u017ei\u0107, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i \u010dlan predsjedništva Liberalno demokratske partije \u010cedomira Jovanovi\u0107a. Otac Nikole Samard\u017ei\u0107a bio je Radovan Samard\u017ei\u0107, ro\u0111eni Sarajlija, dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, akademik SANU-a, pisac trilogije o Mehmedu Sokolovi\u0107u, sultanu Sulejmanu i Osmanu II. <\/p>\n

Druga li\u010dnost koja je obilje\u017eila \u017eivot ovog mladog i, naro\u010dito kod studentica, veoma omiljenog profesora bio je Zoran \u0110in\u0111i\u0107, doktor filozofije, predsjednik Demokratske stranke i prvi demokratski izabrani predsjednik srpske vlade, ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine. <\/p>\n

"\u0110in\u0111i\u0107eva smrt me jako pogodila. Bio sam u Njujorku kada je ubijen. Bio sam sam i setio sam se da me je, negde 1991, sa njim upoznao Vojislav Koštunica. Se\u0107am se i da je Zoran, videvši me, Koštunicu pitao: ‘Ko ti je ovaj?’ Da, imao sam sre\u0107u da mi dosadašnji \u017eivot obele\u017ee ova dva velika \u010doveka, ali ne mo\u017eete biti sre\u0107ni ako to isto nisu ljudi oko vas. A kako danas da budem sre\u0107an? Vi, ja, bilo ko od nas!" – pita se profesor Nikola Samard\u017ei\u0107. <\/p>\n

DANI: Ako je završnicu predsjedni\u010dke kampanje obilje\u017eila odluka Republi\u010dke izborne komisije da ne dozvoli ameri\u010dkim i britanskim posmatra\u010dima da 20. januara prate glasanje za prvog predsjednika nezavisne Srbije i ako je to odluka kakva se ne pamti još od doba Slobodana Miloševi\u0107a, šta se to ovdje zapravo doga\u0111a?! Kako razumijete ovakvu odluku? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Razumem je kao vrlo jasnu poruku gra\u0111anima Srbije da se ovde ukidaju demokratski standardi. Za odluku RIK-a glasali su predstavnici Koštuni\u010dine Demokratske stranke Srbije, kao i nekadašnja partija Slobodana Miloševi\u0107a, dok su radikali bili uzdr\u017eani. Kosovo je ovde samo izgovor, sredstvo kojim se vlast bori protiv demokratizacije, kojim zaustavlja put Srbije prema Evropi i usmerava ga prema Moskvi. Uveren sam da \u0107e Koštunica u\u010destvovati u kra\u0111i izbora, kao što je to radio u vreme referenduma o Ustavu Srbije i da mu zato ne odgovara prisustvo ameri\u010dkih i britanskih posmatra\u010da. <\/p>\n

DANI: Zašto mislite da \u0107e Koštunica u\u010destvovati u kra\u0111i izbora? Za koga, ako Liberalno demokratska partija tvrdi da su svi kandidati, izuzev \u010cedomira Jovanovi\u0107a, Koštuni\u010dini? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Za Borisa Tadi\u0107a. Koštunici odgovara pozicija u kojoj se trenutno nalazi: vlada pomo\u0107u Tadi\u0107a, a Nikoli\u0107 mu je prijateljska opozicija. <\/p>\n

DANI: O\u010dekujete Nikoli\u0107a i Tadi\u0107a u drugom krugu? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: O\u010dekujem. <\/p>\n

DANI: Plaši li Vas mogu\u0107nost pobjede Tomislava Nikoli\u0107a? Šta bi to zna\u010dilo za Srbiju? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Plaši, jer Srbija ne raspola\u017ee ekonomskim, politi\u010dkim ili kulturnim potencijalima da bi mogla da izdr\u017ei još jedan te\u017eak udarac. Mislim da bi se u tom slu\u010daju Srbija raspala, nestala kao verodostojna zajednica. Me\u0111utim, pobeda Nikoli\u0107a bi duboko polarizovala Srbiju i primorala Demokratsku stranku da se vrati na politiku koju je napustila nakon ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. Kataklizma koju bi takav doga\u0111aj ovde proizveo dugoro\u010dno gledano bi bila dobra, jer bi našem društvu donela otre\u017enjenje. Da bi Srbija danas podnela takav udarac, potreban je odre\u0111eni oslonac i, u tom smislu, moj jedini strah je sadr\u017ean u pitanju da li \u0107e SAD i Evropa biti u stanju da adekvatno odgovore na taj izazov i podr\u017ee demokratiju u Srbiji. <\/p>\n

DANI: Šta bi se u tom slu\u010daju podrazumijevalo pod "demokratskim snagama u Srbiji"? Liberalno demokratska partija? Zbog ovakvih stavova, LDP optu\u017euju da vodi politiku – što gore, to bolje – i da zapravo pri\u017eeljkuje pobjedu Tome Nikoli\u0107a kako bi se svijetu predstavili kao jedina demokratska alternativa. <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Ta stvar nije li\u010dna. Opet vam ka\u017eem: pobeda Nikoli\u0107a bi mo\u017eda bila korisna za LDP, mo\u017eda dugoro\u010dno i za Srbiju, ali pod uslovom da EU i Srbija budu zrele za takvu situaciju. O tome razmišljam. Sli\u010dno je bilo sa bombardovanjem Srbije 1999: zato što je suviše rano prekinuto, ono je i nama i regionu donelo samo štetu. <\/p>\n

DANI: Kada je trebalo da bude prekinuto? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Ako je ve\u0107 po\u010delo, bombardovanje je moralo da ima jasan politi\u010dki ishod, a to je nezavisnost Kosova i pad Miloševi\u0107evog re\u017eima. Mo\u017eda bi pobeda Nikoli\u0107a, uz podršku me\u0111unarodne zajednice, otvorila proces koji bi za posledicu imao poraz tradicionalne politike u Srbiji i njenu ubrzanu evropeizaciju. Postoje velike dileme i ogromna odgovornost ali, ukoliko ne napravimo zajedni\u010dku platformu koja se ti\u010de odnosa Srbije prema EU, Tadi\u0107 ne\u0107e mo\u0107i više da ra\u010duna na podršku LDP-a. <\/p>\n

DANI: Ho\u0107e li Boris Tadi\u0107 prihvatiti takvu platformu? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: \u010cim ste postavili takvo pitanje, verovatno je vaš odgovor negativan. <\/p>\n

DANI: Gledam Tadi\u0107evu kampanju i slušam šta pri\u010da. Da ne pominjem šta govori i kako se ponaša njegov ministar inostranih poslova. <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: O\u010digledno je da Tadi\u0107 nikada nije imao \u010dvrsta politi\u010dka uverenja. Njegov izbor Vuka Jeremi\u0107a za ministra inostranih poslova je uvreda za gra\u0111ane Srbije i onog dela me\u0111unarodne zajednice koji ovu zemlju još uvek smatra demokratskim društvom. Srpski šef diplomatije je vrsta politi\u010dke dvorske budale koja svojim ponašanjem, izgledom, govorom, sadr\u017einom svojih poruka vre\u0111a naše evropske i ameri\u010dke partnere. Da je Tadi\u0107 bio iskren u svom evropskom opredelenju, za ministra spoljnjih poslova bi izabrao \u010doveka koji je u stanju da komunicira sa svetom i sa njim deli sistem vrednosti. Umesto toga, kao još jedna u nizu pojava uvredljivih za našu javnost – na isti na\u010din na koji je svojevremeno Miloševi\u0107 gra\u0111ane Srbije vre\u0111ao Šešeljem i Lili\u0107em – ovde se pojavljuje Vuk Jeremi\u0107. <\/p>\n

DANI: OK. \u017deli li Srbija uopšte u Evropu? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Videli ste da Koštunica šalje Evropi ultimatum u kome ka\u017ee da \u0107e Srbija potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju ako EU odustane od slanja svojih snaga na Kosovo! Apsurdno je da Evropa ne odgovara konkretnim merama na tu Koštuni\u010dinu besmislenu ucenu. <\/p>\n

DANI: Na koje mjere mislite? Kako da odgovori? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: To su mere koje bi mogle da budu veoma korisne i za u\u010dvrš\u0107ivanje zajedni\u010dke spoljne politike EU-a i za interese nas i naših gra\u0111ana u regionu. Ali, šta se dešava sa EU-om?! Oni ne mogu da se izbore sa jednim prose\u010dnim, primitivnim KGB-ovcem kakav je Vladimir Putin! Italija daje agreman srpskoj ambasadorki u Rimu Sandi Raškovi\u0107-Ivi\u0107, \u017eeni koja propoveda rasizam! Ona je druga generacija u porodici Raškovi\u0107 koja sprovodi zlo\u010dina\u010dku politiku! To su neverovatne stvari! \u017dao mi je, ali moram da ka\u017eem da je me\u0111unarodna zajednica sau\u010desnik mnogih stvari koje su se ovde doga\u0111ale. <\/p>\n

DANI: Kojih? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Ako je po\u010detkom devedesetih negde u SFRJ bilo potencijala za o\u010duvanje Jugoslavije i mirno rešenje jugoslovenske krize, bilo je to u Beogradu. Najve\u0107i i najaktivniji otpor ratu, najmanji procenat odziva na mobilizaciju bio je upravo ovde. Evropa i Amerika o\u010digledno te stvari nisu razumele. Ovde se greške ponavljaju na isti na\u010din. <\/p>\n

DANI: Ipak, šta mislite: ho\u0107e li Bo\u017eidar \u0110eli\u0107 28. januara potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju sa EU-om? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Taj potpis gra\u0111anima zapravo ne\u0107e doneti ništa i zato je on danas najmanje va\u017ean. Ovdašnji politi\u010dari nisu uvereni u evropske vrednosti, jer one nisu u skladu sa njihovim li\u010dnim interesima. Da evropska politika odgovara Bo\u017eidaru \u0110eli\u0107u, on ne bi došao u Srbiju da se obogati. To bi u\u010dinio u Francuskoj. <\/p>\n

DANI: Nije došao sam. Pozvao ga je Zoran \u0110in\u0111i\u0107. <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Jeste, ali je došao sa kartonskim koferom u ruci. Kasnije se obogatio. <\/p>\n

DANI: Je li LDP to znao kada je Bo\u017eidara \u0110eli\u0107a nedavno podr\u017eao za mjesto premijera? Ili ste to saznali naknadno? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: LDP je bio svestan dometa, sposobnosti i karaktera Bo\u017eidara \u0110eli\u0107a, ali je to u\u010dinio kako bi pokazao da iza kandidata DS-a stoji \u010dvrš\u0107e od samog DS-a. To se izrodilo u farsu i mi smo toga svesni. \u0110eli\u0107 \u0107e mo\u017eda 28. januara potpisati taj sporazum, iako se srpska vlada, pa i predsednik Srbije, suštinski tome protive. Morate najpre biti Evropljanin da biste taj sistem vrednosti prenosili drugima. <\/p>\n

DANI: U kom smislu Tadi\u0107 nije Evropljanin? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Biti Evropljanin zna\u010di biti odgovoran, ispunjavati obe\u0107anja, uva\u017eavati potrebe drugih… To nije samo znanje francuskog ili nema\u010dkog jezika, \u010ditanje Kanta ili Voltera… Mnogi gra\u0111ani Srbije ili BiH su više Evropljani od ljudi koji nas danas zastupaju u svetu. Oni su to svoje evropejstvo poneli od ku\u0107e, svojim odgojem, odnosom prema drugima… <\/p>\n

DANI: Sada ste politi\u010dar! Tako zvu\u010dite! <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Ne govorim o tome koliki je broj Evropejaca u Bosni ili Srbiji. Ustvari, re\u0107i \u0107u da je taj broj danas jako mali i pokušati da se izvu\u010dem od vaše primedbe da sam politi\u010dar. Re\u0107i danas to nekome u Srbiji je uvreda. <\/p>\n

DANI: Nisam imala namjeru da Vas vrije\u0111am. Opomenula sam Vas… Da li bi Koštunici odgovarao Nikoli\u0107 kao predsjednik Srbije? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Mislim da je za Koštunicu pobeda Tomislava Nikoli\u0107a opasna zato što su i suviše blizu. Osim toga, Koštunica pri\u017eeljkuje drugi krug izbora, jer tako dobija ve\u0107i ucenjiva\u010dki potencijal na kome \u0107e bazirati koaliciju sa Tadi\u0107evim DS-om i to na na\u010din koji mu odgovara. <\/p>\n

DANI: Koji je to na\u010din? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Na na\u010din da omekšava DS i primorava je da se povinuje njegovoj politici. <\/p>\n

DANI: Ali, zar DS nije ve\u0107 dovoljno "omekšan"? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Usisavanje DS-a od strane Demokratske stranke Srbije deo je projekta \u010diji je 12. mart bio samo jedna od faza. Cilj tog projekta je da se Slobodan Miloševi\u0107 zameni drugom li\u010dnoš\u0107u, njegova Socijalisti\u010dka partija Srbije Koštuni\u010dinim DSS-om, nakon \u010dega bi se i DSS na isti na\u010din transformisao u prihvatljiviji DS. <\/p>\n

DANI: Kada ve\u0107 pominjete 12. mart i ubistvo Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, vidjeli ste da je bivši šef KOS-a Aca Tomi\u0107, koji je tu\u017eio dr\u017eavu Srbiju zbog hapšenja tokom akcije Sablja, ju\u010de dobio presudu kojom se dr\u017eava obavezuje da mu, kao nadoknadu, isplati 70.000 eura zbog stotinu dana provedenih u zatvoru? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Video sam. Kao u\u010desnici u \u0110in\u0111i\u0107evom ubistvu, \u010diji su susreti sa vo\u0111ama Zemunskog klana utvr\u0111eni tokom akcije Sablja, i Tomi\u0107 i Rade Bulatovi\u0107, sadašnji šef BIA-e, su nagra\u0111eni. To je politi\u010dka poruka. Sud koji sudi \u0110in\u0111i\u0107evim ubicama nije imao snage da na su\u0111enje pozove Koštunicu kao svedoka. Tu\u017eilaštvo je, uprkos dokazima, odustalo od procesuiranja Bulatovi\u0107a i Tomi\u0107a. Srbija se od 6. oktobra 2000. kuva u ruskom loncu i prilago\u0111ava potrebama nomenklature koja njom jako dugo vlada. <\/p>\n

DANI: Na koju nomenklaturu mislite? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Nereformisana vojska, policija, crkva, sudovi, institucije kulture – akademija, univerzitet…To je kontinuitet pogrešne politike. U momentima njenog trijumfa vi \u010dak nemate utisak da ovde ljudi na to reaguju oduševljenjem. Izuzev u policijskim stanicama i kafanama u kojima se okupljaju pristalice DSS-a, u Srbiji niko nije slavio 12. mart. Kasnija pobeda Borisa Tadi\u0107a zna\u010dila je posthumnu pobedu politike koju je personifikovao \u0110in\u0111i\u0107. Uprkos tome, iako ne uvek na vlasti, ovde je dominantna ona politika \u010diji je cilj da Srbija trajno ostane van konteksta evropske civilizacije. Danas se ona manifestuje kroz protivljenje osloncu Srbije u EU i o tome smo ve\u0107 govorili. U doba Crne ruke, ta politika se manifestovala kroz protivljenje osloncu Srbije na Austriju; u doba Aleksandra Rankovi\u0107a, to je bilo protivljenje ekonomskim reformama koje su po\u010dele 1965. godine, ali i otpor struji koja je Jugoslaviju 1948. i 1949. odvojila od SSSR-a. Kasnije, 1983, Rankovi\u0107eva sahrana je predstavljala prve velike demonstracije u Srbiji. <\/p>\n

DANI: Stotinu hiljada ljudi na sahrani šefa zloglasne UDBA-e! <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: O\u010digledno u Srbiji postoji jedan broj ljudi koji podr\u017eava organizovanu zlo\u010dina\u010dku politiku. Ne samo prema susedima nego i onim slojevima u Srbiji koji se toj dominantnoj politici protive. <\/p>\n

DANI: Zanimljivo je da akademik Dobrica \u0106osi\u0107, "otac nacije", do današnjeg dana ne mo\u017ee da pre\u017eali politi\u010dki pad policajca Aleksandra Rankovi\u0107a, dok se njegov glas protesta nije mogao \u010duti kada je uklonjen Milovan \u0110ilas! Ili je i to logi\u010dno? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106:. Naravno, govorimo o kontinuitetu. U našim istorijskim \u010ditankama su o Solunskom procesu iz 1917. godine, koji je prestolonaslednik Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 vodio protiv Apisa, pisane jadikovke, i to nad sudbinom \u010doveka koji je bio ubica kao i Aleksandar Rankovi\u0107 i koji je mislio da mo\u017ee okrenuti kurs srpske politike nakon majskog prevrata 1903. Govorim o Apisu. Sli\u010dno je sa Dobricom \u0106osi\u0107em. Njegovo razila\u017eenje s Titom 1968. je bilo posledica nezadovoljstva zaustavljanja Rankovi\u0107eve represije na Kosovu. \u0106osi\u0107 je ubrzo po\u010deo da razara institucije srpskog društva, koje su najpre dale podršku Miloševi\u0107u, a onda podr\u017eale Koštunicu. Eto, to je kontinuitet o kome vam govorim. <\/p>\n

DANI: Dobrica \u0106osi\u0107 je nedavno ponovo "aktiviran", i to pri\u010dom da je \u0110in\u0111i\u0107, nekoliko mjeseci prije ubistva, \u010desto kod "oca nacije" dolazio po savjet oko rješavanja problema Kosova, iz \u010dega \u0106osi\u0107 izvla\u010di zaklju\u010dak da Zoran \u0110in\u0111i\u0107 nije ubijen kao reformator, ve\u0107 kao Srbin. <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: To nije slu\u010dajno. Ve\u0107 6. oktobra tadašnji ruski šef diplomatije Igor Ivanov na tajnom sastanku u rezidenciji bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije objasnio je Miloševi\u0107u da je Koštunica njegov alter ego. Tvrdnjama koje navodite, \u0106osi\u0107 pokušava da ospori svedo\u010denje Bebe Popovi\u0107a o tome da je u pripremi ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a u\u010destvovala jedna strana dr\u017eava i da ga okrene na taj na\u010din da ispadne da "strana dr\u017eava" nije Rusija, nego EU i SAD. To prljavo "svedo\u010danstvo" je bilo jedna u nizu priprema aktuelne putinizacije Srbije, ali i putinizacije dela BiH. <\/p>\n

DANI: Da li je jedan od koraka ka putinizaciji o kojoj govorite najava prodaje Naftne industrije Srbije Rusima? Spekuliše se da je u toj skandaloznoj transakciji svoju ulogu imao i bivši ambasador – ako se uopšte tako zove posao koji je on tamo obavljao – SRJ u Moskvi, Bora Miloševi\u0107, brat Slobodana Miloševi\u0107a. <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Rusija štiti kriminalce iz Miloševi\u0107evog vremena, a to su, pre svih, Miloševi\u0107ev sin i brat, kao i Mira Markovi\u0107. Samo na toj ta\u010dki Rusija se izuzela iz me\u0111unarodnog pravnog poretka i tako obesmislila postojanje SB-a UN-a. Na\u010din na koji se Vlada Srbije opredelila na prodaju NIS-a Rusima za samo 400 miliona eura, osim što je skandalozna, je i otvoreno kršenje zakona, koje otkriva poverenje Koštuni\u010dine vlade u pravni sistem koji tu vladu ne\u0107e teretiti za to krivi\u010dno delo. Kao i \u0110in\u0111i\u0107evo ubistvo, Koštuni\u010dino o\u010dekivanje se mora naslanjati na neku spoljnopoliti\u010dku podršku. Ko mu tu podršku mo\u017ee dati? Rusija! Na taj na\u010din, gra\u0111ani Srbije pla\u0107aju ogromnu cenu politike koju je ve\u0107 platila Crna Gora. <\/p>\n

DANI: Na koji na\u010din je Crna Gora to platila? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Trenutni odnosi Srbije i Crne Gore prema Rusiji posledica su nepostojanja zajedni\u010dke i \u010dvrste politike EU-a u celom regionu. To je prazan prostor u koji se ubacuje Rusija i njen prljavi kapital. Me\u0111utim, najmanji je problem taj prljavi kapital u Crnoj Gori. Ve\u0107i problem je njen politi\u010dki zaokret. Na\u017ealost, ogromnu odgovornost za to snosi EU. Kao što, kada je to bilo neophodno, nije zaštitila reforme Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, EU pravi istu grešku: ne štiti Mila \u0110ukanovi\u0107a od italijanskog suda zbog poslova koje je morao da vodi da bi Crna Gora pre\u017eivela u jednom vrlo teškom periodu. Posledice te politike ne\u0107e osetiti samo Crna Gora, ve\u0107 i EU. <\/p>\n

DANI: Vratimo se Srbiji. Vjerujete li u trgovinu o kojoj se ovdje govori: NIS za podršku Rusije u procesu rješavanja statusa Kosova? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: To je suludo! \u010cak je i Mla\u0111an Dinki\u0107, Koštuni\u010din ministar, prodaju NIS-a Rusima nazvao poni\u017eavaju\u0107om za Srbiju. Osim toga, sve se odvija tajno i van institucija. Istovremeno, u zamenu za monopol koji otvoreno tra\u017ee, Rusija \u0107e u SB-u navodno spre\u010davati nezavisnost Kosova, ali onoliko dugo koliko to bude odgovaralo njenim interesima. Nju \u0107e priznati Amerika i EU, \u010dime \u0107e Kosovo dobiti me\u0111unarodno pravni legitimitet. Me\u0111unarodno pravo se sastoji ne samo od odluka me\u0111unarodnih pravnih institucija nego i od presedana. Dalji demokratski legitimitet Kosova zavisi od karaktera odnosa albanske prema srpskoj zajednici. To \u0107e biti osnovni parametar na osnovu koga \u0107e se procenjivati stepen demokratizacije kosovskog društva. <\/p>\n

DANI: Koji je, u ovom momentu, na veoma niskom nivou. <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Ta\u010dno, ali sva ta pitanja moraju da se reše. EU pokazuje nedovoljnu \u010dvrstinu i zrelost svoje zajedni\u010dke spoljne politike. U procesu rešavanja statusa Kosova, ona dopušta da njenu politiku opstruiraju Gr\u010dka i Kipar, zemlje koje su bile najspornije u procesu evropskog ujedinjenja. Istovremeno, umesto da, na na\u010din što bi sama prva priznala nezavisnost Kosova, Srbija kona\u010dno krene u proces evropskih integracija zaklanjanjem iza Rusije, srpska vlada ide u suprotnom pravcu i mi danas prisustvujemo resovjetizaciji naše zemlje. <\/p>\n

DANI: Zašto mislite da Srbija mora prva da prizna nezavisnost Kosova? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Zato što bi na taj na\u010din Srbija u\u010dinila dobru gestu prema Albancima, prema kojima je dugo negovala krajnje rasisti\u010dki odnos, koji je kasnije generisao rasizam Albanaca prema Srbima. <\/p>\n

DANI: Koji vremenski period podrazumijevate pod tim – dugo? Koliko dugo? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Najmanje od 1912. godine, kada je Srbija morala da zaklju\u010di da Kosovo više nije ta mitska teritorija zbog koje je povela balkanske ratove. Drugi razlog zbog \u010dega mislim da je Srbiji neophodno da prva prizna nezavisnost Kosova je to što bi ta \u010dinjenica ozna\u010dila poslednju etapu raspada Jugoslavije koju je pokrenula zvani\u010dna beogradska politika. Pored toga, priznanjem nezavisnosti bio bi osporen koncept dr\u017eave kao autoriteta, a istovremeno, taj \u010din bi ozna\u010dio obnavljanje, pre svega ljudskih, a onda i ekonomskih, politi\u010dkih, kulturnih i svih drugih odnosa sa ljudima koji tamo \u017eive. Gesta priznanja bi, najzad, Srbiju kvalifikovala kao otvoreno i demokratsko društvo. <\/p>\n

DANI: A onda primorala i kosovsko društvo da se transformiše na isti na\u010din. <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Ta\u010dno! Najbolji na\u010din da osporite tradicionalnu albansku politiku, a to je vrlo va\u017eno i za samo kosovsko društvo, je da Srbija u\u010dini ovo o \u010demu govorim. Tamo nema brzih reformi. Danas veliki procenat Albanaca \u017eeli da napusti Kosovo i za takvo stanje nije samo Beograd kriv. Treba se i toga osloboditi. Kao pokušaj nala\u017eenja opravdanja za sve loše, na Balkanu svi vode politiku "ko je prvi po\u010deo". To otvara vrata pakla. <\/p>\n

DANI: Ima li politi\u010dara u Srbiji koji ima realnu politi\u010dku mo\u0107, koji bi danas bio spreman da Kosovu prizna nezavisnost? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Niko ovde na tako nešto nije spreman, i to je jedan od simptoma koji pokazuje nespremnost Srbije da se transformiše. Mi imamo ekonomske interese na Kosovu i sa Albancima moramo biti partneri. Albanci imaju potrebu za infrastrukturom koja bi poslu\u017eila njihovim evropskim integracijama i onda je bolje da im sami ponudimo tu infrastrukturu: institucije, univerzitete… Ako im u tom smislu ne pomognemo, pomo\u0107 \u0107e tra\u017eiti na nekoj drugoj strani. Svima je potrebna saradnja. Zato je ne Rusija, nego EU za Balkan najprihvatljivije rešenje. Na\u017ealost, izgleda da Srbija, Crna Gora i BiH za to još uvek nisu spremne. Vlade u tim zemljama vode politiku koja ide u jednom potpuno suprotnom smeru, smeru putinizacije. <\/p>\n

DANI: Gdje u BiH prepoznajete politiku koja mo\u017ee dovesti do njene putinizacije? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: U RS-u. Svojim aran\u017emanima sa RS-om, predesednik i premijer Srbije pokušavaju da putinizuju Bosnu i od nje ponovo naprave taoca politike koja se vodi u Beogradu. O tome svedo\u010di aran\u017eman kupovine Telekoma RS-a za ogromnu svotu, kao i aran\u017eman o energetskoj zajednici koji su potpisali Boris Tadi\u0107 i Milorad Dodik. Na taj se na\u010din putinizacija Srbije ne zaustavlja ovde, ve\u0107 se širi na Bosnu, što mo\u017ee da bude veoma opasno. Stabilnost i celovitost Bosne je klju\u010d stabilnosti regiona. <\/p>\n

DANI: U prilog Vašoj tezi ide i nedavno odr\u017ean miting u Banjaluci, na kome su se, kao i na nekim ovdašnjim javnim skupovima, mogle vidjeti fotografije ruskog predsjednika. Vidjeli ste to? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Jesam, samo što je na tom mitingu prosek godina bio ‘95. Ako bude osporena u Srbiji, evropska budu\u0107nost Bosne bi\u0107e potpuno neizvesna, budu\u0107i da još uvek nije jasno u kojoj \u0107e meri RS biti u stanju da svoje interese definiše bez obzira na poruke, zahteve ili pretnje Beograda. Verujem da Banjaluka ima interes da, umesto Beograda i Sarajeva, sama vlada tim entitetom, \u010dime bi automatski i budu\u0107nost Bosne bila sigurnija. \u010cini mi se da Sarajevo greši insistiranjem na centralizaciji BiH, tim pre što je federalizam jedan od osnovnih liberalnih principa. Centralizacija je put koji daje novu energiju politici koju u Beogradu vode Koštunica i Putin. Postoji mnogo na\u010dina da se BiH odvoji od Beograda, a najsigurniji je postizanje kompromisa Banjaluke i Sarajeva. U tom kontekstu treba posmatrati Milorada Dodika. <\/p>\n

DANI: Koji je to kontekst? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Verujem da je Dodik posledica odre\u0111enih politi\u010dkih kompromisa u RS-u. Verovatno su u Sarajevu svesni da na tom mestu mo\u017ee biti i neka gora li\u010dnost od njega i, u ovom trenutku, Dodik koristi Beograd kako bi ucenjivao Sarajevo. On o\u010digledno ima i neke poslovne interese koji su u vezi sa Srbijom. To je, pre svega, izvoz kapitala u RS. Me\u0111utim, Sarajevo mora da se potrudi da Dodika ne gura dalje ka Beogradu i Srbiji i da kona\u010dno prihvati istorijsku realnost. Ta\u010dno je da karakter RS-a po\u010diva na ratnoj agresiji, bombardovanju Sarajeva, genocidu u Srebrenici, ali on nije poništio RS. Ona je danas realnost. Odbijanjem da tu realnost prihvati, Sarajevo gura Banjaluku ka Beogradu, \u010dija je centrala u Moskvi. <\/p>\n

DANI: Pomenuli ste genocid u Srebrenici. Jednom ste rekli da Srbija i RS moraju da pro\u0111u kroz proces denacifikacije. Ko bi mogao da bude srpski Vili Brant? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Bilo bi logi\u010dno da to bude predsednik. Me\u0111utim, Boris Tadi\u0107 nikada nije rekao da je politika genocida, u \u010dijem je kreiranju u\u010destvovao i njegov otac, bila zvani\u010dna politika Srbije. Ako se u politi\u010dkom smislu ne odreknemo svojih roditelja, ne\u0107emo biti u stanju da stvorimo budu\u0107nost za našu decu. To je normalna smena generacija u svim društvima, a ne samo onoga koje je, kao naše, po\u010dinilo genocid. Denacifikacija podrazumeva temeljnu reformu društva. Moramo da promenimo kulturni kod, a to je proces koji ne po\u010dinje niti se završava formalnim izvinjenjem. Pitanje je da li je Nema\u010dka i kada taj proces završila. Vili Brant je otišao u Varšavski geto 25 godina posle završetka Drugog svetskog rata. Mo\u017eda je onda mnogo od Srbije o\u010dekivati da taj proces tako brzo završi. <\/p>\n

DANI: Ka\u017eete da predsjednik Srbije, u politi\u010dkom smislu, mora da se odrekne svog oca, akademika Ljubomira Tadi\u0107a. Stavovima koje danas iznosite, da li ste se Vi odrekli svog? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Politi\u010dkih ideja svog oca sam se odrekao dok je još bio \u017eiv. Moj otac je smatrao da nemam prava da delim njegovo politi\u010dko mišljenje i na taj na\u010din od sebe pravim njegovog klona. Da ga u tom smislu nisam poslušao, siguran sam da bi se on odrekao mene. Ne smeta mi kada se otimamo i svojatamo li\u010dnosti koje su u istoriji, kulturi, nauci ili politici ove zemlje bile va\u017ene. Ho\u0107u da ka\u017eem da nemam ništa protiv kada moji politi\u010dki protivnici svojataju ideje mog oca, iako bih više voleo da \u010ditaju ono što je on pisao dok je racionalno razmatrao prošlost, sadašnjost i budu\u0107nost, nego ono o \u010demu je govorio kada je potpao u stanje koje je bilo u vezi sa boleš\u0107u od koje je umro. Bile su to dve razli\u010dite li\u010dnosti, meni podjednako bliske i ja na to imam pravo. <\/p>\n

I: Imaju li pravo Vaši politi\u010dki neistomišljenici na svojatanje o kome govorite? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Pa, pitanje je da li to pravo imaju oni koji njegovim stavovima sada manipulišu. A manipulišu i na njega se pozivaju. Znate, politika u Srbiji je blato, ali, iako svestan te \u010dinjenice, u nju sam ušao. I to je normalno. Srbija je prljava i ne mo\u017eete, ma koliko se trudili, ako ovde \u017eivite, ostati \u010disti. <\/p>\n

DANI: Ako govorite o svom javnom anga\u017emanu, mislite li da je normalno da za petnaestak godina pre\u0111ete put od Pogleda do Peš\u010danika? Šta se desilo? Odakle Vi 1992. u novinama kakve su bili Pogledi? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Bio sam besan. Desilo mi se pomra\u010denje svesti koje je ovde bilo opšte. <\/p>\n

DANI: Da li Vam je podsje\u0107anje na Poglede neprijatno? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Naravno. Imate stvari u \u017eivotu kojih se stidite. Jedna od njih su Pogledi. Me\u0111utim, mislim da nije problem moja promena. Ona je logi\u010dna. Ovde promenu mišljenja treba da dozivi bar tri miliona ljudi koji \u0107e jednom stati u red pred Peš\u010danikom. Kada govorim o Pogledima, iako nikada nisam pozivao na nasilje, iako sam uvek bio protiv rata i Miloševi\u0107evog sistema vrednosti, znao sam da se ne\u0107u smiriti sve dok ne pokušam da uradim nešto \u010dime bih mogao da se iskupim zbog pisanja u tim novinama.To sam i uradio 1994. <\/p>\n

DANI: Šta ste uradili? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Pomogao sam jednom \u010doveku, Bošnjaku, \u010dije ime ne \u017eelim da pomenem. <\/p>\n

DANI: Na koji na\u010din ste mu pomogli? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Pomogao sam mu da pobegne iz RS-a, gde su mu pretili ubistvom. Biljana Plavši\u0107, moja ro\u0111aka po ocu, je poslala papire da se taj \u010dovek izvu\u010de. Spašavaju\u0107i jedan \u017eivot, pokušao sam da nadoknadim gubitak svih onih \u017eivota u \u010dijem sam uništavanju mo\u017eda i sam u\u010destvovao. Znam da to nije bilo dovoljno. <\/p>\n

DANI: Kako danas gledate na politi\u010dku sudbinu Biljane Plavši\u0107? <\/p>\n

SAMARD\u017dI\u0106: Imala je nekoliko vrlo svetlih trenutaka u svojoj politi\u010dkoj karijeri, koji su presudno uticali na odvajanje Banjaluke od Beograda. To se \u010desto zaboravlja. Neku relativnu demokratizaciju RS-a i BiH delimi\u010dno i njoj duguju. To je period 1996, ‘97. i ‘98. godine. Ogor\u010den sam presudom koja joj je izre\u010dena u Haškom tribunalu. Ne mo\u017eete jednu \u017eenu u poznim godinama osuditi na tako visoku zatvorsku kaznu. Ta presuda je, na\u017ealost, Biljanu Plavši\u0107 navela da se vrati na svoje najgore politi\u010dke ideje. I to je strašno!<\/p>\n

Dani<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Profesor historije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i \u010dlan predsjedništva Liberalno demokratske partije \u010cedomira Jovanovi\u0107a za Dane govori o Srbiji danas, Vojislavu Koštunici i Borisu Tadi\u0107u, putinizaciji njegove zemlje, Crne Gore i BiH, Miloradu Dodiku, Tomislavu Nikoli\u0107u, svome ocu Radovanu Samard\u017ei\u0107u, ro\u0111aci Biljani Plavši\u0107…<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46549","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46549","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46549"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46549\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46549"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46549"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46549"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}