Srbija bi u budu\u0107nosti mogla da postane veliko energetsko \u010dvorište jugoisto\u010dne Evrope<\/p>\n
Pi\u0161e: Agneza Trpkovski<\/strong><\/em><\/p>\n Zbog sve ve\u0107e evropske gladi za prirodnim gasom ekonomsku i politi\u010dku scenu Starog kontinenta, sve više talasaju gasovodi "Ju\u017eni" i "Severni" uz "Plavi", kao i "Nabuko".<\/p>\n Prirodni gas je po mnogima energent budu\u0107nosti pošto je nafte sve manje a cene joj dosti\u017eu astronomske visine. <\/p>\n Dodatnu zainteresovanost za gas je podstaklo ju\u010derašnje sve\u010dano potpisivanje ugovora vrednog 1,4 milijardu evra izme\u0111u Rusije i Bugarske o izgradnji gasovoda "Ju\u017eni tok", kapaciteta od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.<\/p>\n Gasovod "Ju\u017eni tok" je zajedni\u010dki projekat ruskog giganta "Gasproma" (Gazprom) i italijanske energetske kompanije ENI, kojim \u0107e se prirodni gas transportovati iz Rusije, a mogu\u0107e i iz Centralne Azije, u Evropu do Italije, a preko Crnog mora i Balkana.<\/p>\n Podvodni deo gasovoda u du\u017eini od 900 kilometara \u0107e povezivati rusku obalu Crnog mora i bugarski grad Burgas, a površinski deo \u0107e se sastojati od dva kraka. <\/p>\n Jedan krak \u0107e, kako je najavljeno, i\u0107i kroz Bugarsku i Gr\u010dku, preko Jadranskog mora do italijanskog grada Brindizija, a drugi \u0107e se protezati u pravcu sever-zapad.<\/p>\n U slu\u010daju drugog kraka su mogu\u0107e dve rute: kroz Bugarsku, Srbiju, Ma\u0111arsku i Austriju, ili kroz Bugarsku, Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Austriju, kako su prenele svetske novinske agencije.<\/p>\n Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je zajedno sa predsednikom Bugarske Georgijem Prvanovom prisustovao potpisivanju ugovora, je na konferenciji za štampu u Sofiji istakao da su Rusija i "Gasprom" sposobni da u potpunosti pokriju rastu\u0107u evropsku tra\u017enju prirodnog gasa.<\/p>\n "Plavi energent" potroša\u010dima u Evropi sti\u017ee velikim delom iz ruskih izvora, ta\u010dnije od nepunih 500 milijardi kubnih metara, koliko se na kontinentu troši, gotovo 40 procenata isporu\u010duje upravo "Gasprom".<\/p>\n Procene analiti\u010dara su da \u0107e do 2020. do 2030. godine Evropa trošiti godišnje 650 do 700 milijardi kubnih metara (m3) gasa!<\/p>\n "Ju\u017eni tok" predstavlja zna\u010dajnu konkurenciju i kontraudar planiranoj izgradnji gasovoda "Nabuko" kojim zapadna Evropa pokušava da izbegne zavisnost od ruskog gasa<\/p>\n Stru\u010dnjaci, me\u0111utim, isti\u010du da ta dva projekta jedan drugog ne isklju\u010duju i da su Evropi, zbog sve ve\u0107ih energetskih potreba, neophodna oba.<\/p>\n Sporazum o izgradnji "Nabuka", kao alternativnog izvora snabdevanja i pandana ruskom gasu, du\u017eine 3.300 kilometara, koji bi trebalo da bude završen do 2020, potpisan je juna 2006. u Be\u010du, pošto je Austrija na \u010delu zapadnoevropskih zemalja koje se zala\u017eu za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije. <\/p>\n "Nabuko", o \u010dijoj izgradnji još nije postignuta saglasnost, trebalo bi da se snabdeva iz neruskih izvora u Kaspijskom regionu i iz Irana, Iraka i Azerbejd\u017eana<\/p>\n Zbog "rovite" situacije u delu Bliskog istoka, mnogi sumnjaju da \u0107e projekat "Nabuko" ikada biti realizovan. <\/p>\n Re\u010d je o gasovodu u \u010diju bi izgradnju trebalo da bude ulo\u017eeno oko 4,6 milijardi evra, koji bi išao iz Turske, preko Bugarske, Rumunije i Ma\u0111arske do Austrije i snabdevao Evropsku Uniju sa 31 miliona m3 gasa godišnje. <\/p>\n "Ju\u017eni tok", prema najnovijom analizi "Internešenel herald tribjuna", kao i verovatna izgradnja njegovog kraka kroz Srbiju, uz podizanje velikog skladišta za to gorivo u okolini Banatskog Dvora, ozna\u010dili bi prakti\u010dno priklju\u010denje zapadnog Balkana u ruski energetski sektor. <\/p>\n To bi, prema analiti\u010darima, otvorilo put Moskvi da zaklju\u010di dugoro\u010dne ugovore o isporuci nafte i gasa sa nizom zemalja u regionu<\/p>\n Srbija bi, prema tim analiti\u010darima, u budu\u0107nosti mogla da postane veliko energetsko \u010dvorište jugoisto\u010dne Evrope, jer \u0107e, kako je ve\u0107 ranije planirano, preko njene teritorije prolaziti mre\u017ea me\u0111unarodnih naftovoda, gasovoda i dalekovoda za prenos elektri\u010dne energije.<\/p>\n "Gasprom" bi, osim toga, zahvaljuju\u0107i realizaciji projekata u Srbiji, mogao poprili\u010dno da obesmisli nameru EU da izgradi me\u0111unarodni gasovod "Nabuko". <\/p>\n Prihvatanje projekta "Nabuko" je proteklih nekoliko godina više puta odlagano, zbog neslaganja \u010dlanica konzorcijuma, u kome su, osim Bugarske, još i Ma\u0111arska, Austrija i Turska, oko rute na kojoj bi se gradio gasovod.<\/p>\n Neslaganja oko realizacije "Nabuka" delom su i posledica spora \u010dlanica konzorcijuma oko cene gradnje tog projekta, a još ve\u0107i problem je oštro protivljenje Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava da Iran bude glavni isporu\u010dilac gasa za gasovod.<\/p>\n Kao još jedna alternativa ruskom gasu planirana je i izgradnja tursko-gr\u010dkog gasovoda preko Egejskog mora, du\u017eine 285 kilometara, kojim bi gas bio transportovan iz centralne Azije do severoistoka Gr\u010dke, a potom do zapadne Evrope.<\/p>\n Kada bude dovršen, "Tursko-gr\u010dki interkonektor", pre\u010dnika 91 centimetar, vredan 250 miliona evra, povezivao bi turski grad Karad\u017eabej i Komotini na severu Gr\u010dke.<\/p>\n Gasovod bi, smatraju mnogi, u\u010dvrstio poziciju Turske kao energetskog "\u010dvora" i oja\u010dao strateški zna\u010daj te zemlje me\u0111u \u010dlanicama EU, kojoj \u017eeli da se priklju\u010di.<\/p>\n Turska, ina\u010de, ve\u0107 uvozi ruski gas preko podvodnog gasovoda "Plavi tok" iz Irana, a uskoro \u0107e ga uvoziti i iz Azerbejd\u017eana preko "Ju\u017enokavkaskog" gasovoda. <\/p>\n Turski planovi za reizvoz gasa uklju\u010duju i eventualni "Nabuko".<\/p>\n Uz projekat gasovoda "Severni tok", koji se gradi od Rusije do Nema\u010dke, kapaciteta 70 milijardi kubika godišnje, "intrerkonektori" na jugu ni trebalo da rasterete pritisak na gasovod od Rusije preko Ukrajine do Evrope<\/p>\n Pouzdanost tog naftovoda je prethodnih godina bila više puta narušena posle obustave isporuka gasa Ukrajini zbog spora oko cena.<\/p>\n Gasni gigant "Gazprom" za 18 godina postojanja postao je najve\u0107a kompanija za proizvodnju i promet gasa u svetu i simbol sa kojim se u svetu naj\u010deš\u0107e identifikuje nova mo\u0107 Rusije, ste\u010dena posle raspada nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.<\/p>\n U akcionarskom društvu "Gasprom", koje se bavi geološkim istra\u017eivanjima, eksploatacijom, transportom, skladištenjem, preradom i prometom gasa i drugih ugljevodonika, ruska dr\u017eava ima kontrolni paket od 50,002 odsto akcija. <\/p>\n "Gazpromu" pripadaju najbogatije u svetu zalihe prirodnog gasa – njegov udeo u svetskim dokazanim rezervama je oko 17 odsto, dok u Rusiji poseduje više od 60 odsto. <\/p>\n Do sada istra\u017eene zalihe "Gazproma" procenjene su na pribli\u017eno 29,1 trilion m3, a ukupna teku\u0107a vrednost zaliha ugljovodonika procenjena je na 182,5 milijardi dolara. <\/p>\n