Uzrok za našu neprestanu usmerenost nani\u017ee mo\u017eemo tra\u017eiti upravo u nesretnom društvenom ugovoru koji sni\u017eava prava, odgovornosti, standarde i kriterijume<\/p>\n
Pi\u0161e: Andrej Fajgelj<\/strong><\/em><\/p>\n Jugoslovenski sociolozi su još krajem 80-ih govorili o »deci krize«. Verovatno nisu ni slutili šta se sprema. Bilo kako bilo, kriza vrednosti je me\u0111u nama, i to ne od ju\u010de.<\/p>\n Uzmimo primer izuzetnosti, koja je kao vrednost u krizi ve\u0107 vekovima: od zadruga, u kojima isticanje nije bilo rado vi\u0111eno, preko knjaza Miloša, kome je uzre\u010dica bila »J… mu oca ko ho\u0107e pametniji od mene da bude«, zatim komunisti\u010dkog obra\u010duna sa elitom, pa sve do danas. O ovome je pisao Domanovi\u0107 u »Mrtvom moru«, a primere bismo verovatno pronašli i u današnjim medijima.<\/p>\n Name\u0107e se pitanje zašto naše društvo ve\u0107 jednom ne iza\u0111e iz krize (raznih) vrednosti. U poslednje dve decenije ulo\u017eili smo ogromnu energiju u promene. Mitingovali smo, ratovali, menjali ustave i ustanove, dr\u017eave i dr\u017eavna ure\u0111enja, pa je opet na polju vrednosti kontinuitet krize daleko izra\u017eeniji od promena, uprkos izvesnim pomacima.<\/p>\n Objašnjenje bi moglo da se tra\u017ei u dubini problema, pri \u010demu bi sve navedene promene u stvari bile površinske. Ali kakva je to dubina prema kojoj su površinske \u010dak i promene dr\u017eavnog ure\u0111enja?<\/p>\n U svom \u010dlanku »Ruska radna etika« Kiril Tidmarš navodi da je u vreme Staljina napravljen sramni društveni ugovor: radnik je trpeo nizak \u017eivotni standard, ali je za uzvrat dobijao pravo na aljkavost. Svojom aluzijom na »društveni ugovor« kao temelj modernog društva (Hobs, Lok i Ruso), ovaj argument bi mogao da dosegne dubinu našeg problema. Verujemo, naime, da je sli\u010dan ugovor potpisan i u SFRJ, prema kojem svi društveni akteri ugovaraju slede\u0107e \u010dlanove:<\/p>\n \u010cl. 1: Vi niste obavezni da radite, mi nismo obavezni da vas pla\u0107amo.<\/p>\n \u010cl. 2: Vi niste odgovorni, niti smo mi odgovorni.<\/p>\n Na taj na\u010din dr\u017eava ne mora da poštuje neka osnovna socijalna i gra\u0111anska prava, ali ni gra\u0111ani ne moraju da poštuju neke osnovne du\u017enosti, kao što je poštovanje zakona ili pla\u0107anje poreza.<\/p>\n Istra\u017eivanja srpske radne etike idu u prilog ovakvom uverenju. U anketi koju je sproveo novosadski Centar za savremenu edukaciju, ispitanici su se slo\u017eili da rad nije dovoljno vrednovan, ali svojim tuma\u010denjima kao da su se pozivali na \u010dlanove pomenutog ugovora. Radnici su objašnjavali: »zašto da radim kad nisam pla\u0107en«, gazde: »zašto da ih pla\u0107am kad ne rade«, a predstavnici sistema: »kako da razvijamo vrednost rada kada glasa\u010di ne\u0107e da \u010duju ni re\u010d rad«.<\/p>\n Ovakav društveni ugovor mo\u017ee da objasni krizu vrednosti, jer nenormalno proglašava za normalno; i negativnu selekciju, jer odgovara najgorima; i brojne neuspehe našeg društva, po kojima smo postali prepoznatljivi u svetu. Imali smo prvi rat i bombardovanje u Evropi od Drugog svetskog rata, jedine sankcije, prva ratna dejstva NATO-a, najve\u0107u inflaciju, a i danas smo rekorderi u nekonkurentnosti privrede, spoljnotrgovinskom deficitu, psovanju, broju sr\u010danih oboljenja, saobra\u0107ajnih nezgoda, abortusa, izbeglica… Uzrok za našu neprestanu usmerenost nani\u017ee mo\u017eemo tra\u017eiti upravo u nesretnom društvenom ugovoru koji sni\u017eava prava, odgovornosti, standarde i kriterijume. U tom svetlu verovatno mo\u017eemo posmatrati i neprestano su\u017eavanje granica naše dr\u017eave.<\/p>\n Jedine pozitivne rekorde ostvaruje jedina grana koja se pridr\u017eava sasvim suprotnog ugovora, po kojem se za najve\u0107i rad dobija i najve\u0107a nagrada. Re\u010d je naravno o sportu. Neophodno je ugledati se na ovaj pozitivan primer i potpisati novi društveni ugovor:<\/p>\n \u010cl. 1: Vi ste du\u017eni da radite, mi smo du\u017eni da vas pla\u0107amo.<\/p>\n \u010cl. 2: Mi smo odgovorni, i vi ste odgovorni.<\/p>\n Da bi ovo bilo mogu\u0107e, prethodno moramo poništiti stari. Pošto smo ga svi zajedno potpisali – kao društvo – zajedno ga mo\u017eemo i raskinuti. Druga\u010diji pojedinci, makar bili u ve\u0107ini, dotle \u0107e biti samo izuzeci koji potvr\u0111uju pravilo. A sve druge društvene promene i reforme – samo kozmetika.<\/p>\n