Savremena civilizacija je stvorila \\'industriju praznika\\’. Pretvorila ih je u \\'prazne dane\\’, \\'neradne dane\\’, u dane \\'dokolice\\’<\/p>\n
Pi\u0161e: Radovan Bigovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U drevnim kulturama vreme se delilo na „sveto" i „profano". Praznici su tada bili izvor „svetog" vremena. „Profano" vreme je istorijsko, društveno, tegobno i obi\u010dno. „Sveto" vreme je metaistorijsko, ve\u010dno, radosno, besmrtno, razdragano. Kroz praznike je „profano" vreme do\u017eivljavalo svoju katarzu i preobra\u017eavalo se u sakralno. Sve do novijeg vremena ose\u0107ala se harmonija izme\u0111u praznika i sveopšteg kosmi\u010dkog ritma. Sveopšta sekularizacija danas sekularizuje i praznike.<\/p>\n \u010covek je po svojoj prirodi homo adorans, bi\u0107e koje slavi i raduje se. U svim epohama i kulturama \u010dovek vapije za besmrtnoš\u0107u i ve\u010dnim vremenom. Zato su praznici (religijski i svetovni) svojevrsno poricanje sveta i istorije, tj. poricanje njihovog apsolutnog zna\u010denja i va\u017eenja. Na praznike se sve „obr\u0107e" i uspostavljaju se nova pravila \u017eivota koja ne va\u017ee u tegobnoj svakodnevici. Savremena civilizacija je stvorila „industriju praznika". Pretvorila ih je u „prazne dane", „neradne dane", u dane „dokolice", „razbibrige", „relaksacije", „besposli\u010denja", „zabave", „prejedanja", „komercijalnog bluda", „programiranog u\u017eivanja" i neograni\u010dene potrošnje. Mnogi ljudi koriste „pilule" da bi ubili „to prazno prazni\u010dno vreme". Ve\u0107ina ljudi ne zna šta \u0107e sa sobom u „neradne dane", zato nastoje da pobegnu „negde daleko". Kod njih se javlja neka \u010dudesna potreba za trošenjem svih \u010dari koje im nudi savremena vavilonska tr\u017enica, iza \u010dega se skriva, prema mišljenju sociologa i psihologa, unutrašnja praznina i pustoš, duboka nesmirenost, latentno bezna\u0111e, razo\u010darenje i skriveni porivi nasilja. Prema nekim istra\u017eivanjima tokom praznika pove\u0107an je broj samoubistava.<\/p>\n Danas se i crkveni praznici sve više pot\u010dinjavaju modernoj patologiji prazni\u010dnog vremena. Crkvene praznike mnogi praznuju izvan hramova, u atraktivnim turisti\u010dkim centrima, teretanama, bazenima, sportskim halama, trgovima, izletištima, luksuznim restoranima i „obi\u010dnim kafanama", uz neizbe\u017enu „dobru \u010dašicu" i zvuke muzike koja probija bubne opne. Oni \u010desto li\u010de na svojevrsne „komemorativne" skupove, koji evociraju uspomene na davno prošle doga\u0111aje iz hriš\u0107anske istorije. Mnogi koji i idu u hramove na praznike idu zbog „obi\u010daja", „tradicije", da bi bili „vi\u0111eni", da bi zadovoljili svoje „verske potrebe", „olakšali duši", stekli „politi\u010dke simpatije" i „poene". Ili jednostavno zbog onog „valja se"! Mnogi jedva \u010dekaju da se u crkvi završe „popovske ceremonije" i da se pre\u0111e „na glavno" – na jelo i pi\u0107e.<\/p>\n Praznici, posebno crkveni, treba da budu prvenstveno dani obnove duha zajedništva, zajednice i dani radosti. Praznici i praznovanje su na\u010din davanja smisla i zna\u010denja vlastitoj egzistenciji. Oni treba da transformišu svakodnevni mukotrpni rad u radosno ose\u0107anje \u017eivota. Posmatrano sociološki, tokom praznika dolazi do susreta prijatelja i srodnika, pove\u0107ane solidarnosti i pomo\u0107i, razmene \u010destitki, telefonskih poziva, SMS poruka i mejlova. Ljudi se tada ponovo nalaze, razgovaraju, zbli\u017eavaju. U zavi\u010daj se vra\u0107aju iseljenici i „gastarbajteri". <\/p>\n Tokom praznika umanjuju se društvene napetosti, obustavljaju se \u010dak i ratna dejstva. No praznici imaju i dublju osnovu. Oni su izraz \u010dovekove potrebe za drugim – za Bogom, kretanje prema Njemu, susret sa Njim. To su dani kada \u010dovek \u010dini iskorak i osloba\u0111a se prirodnog poretka stvari, kada iš\u010dekuje novi (a ne samo bolji) svet i \u017eivot. Liturgija je cilj i suština svakog praznika i praznovanja. <\/p>\n Kroz liturgijsko slavlje se pojavljuje nebeska radost, osve\u0107uje se vreme, ljudi i sva tvorevina, ceo kosmos, ukidaju se granice me\u0111u ljudima, granice izme\u0111u vremena i ve\u010dnosti. U tom kontekstu, praznici nisu samo „se\u0107anje" na li\u010dnosti i doga\u0111aje iz prošlosti, ve\u0107 iskustvo onoga što tek treba da se dogodi. To je vi\u0111enje „novog neba i nove zemlje". Tada praznici postaju dani \u017eivota i nepomu\u0107ene radosti, doga\u0111aji koji preusmeravaju smer \u017eivotnog kretanja, uspostavljaju\u0107i radosnu viziju i perspektivu \u017eivota. Svi praznici imaju svoje razli\u010dite obi\u010daje, i prazni\u010dnu „kostimografiju", što u vremenu sveopšte racionalizacije \u017eivota kod mnogih izaziva podozrenje. <\/p>\n \u010cesto se \u010duje optu\u017eba da praznike prati „ki\u010d" i sl. Istini za volju, treba priznati da u tome ima istine i da se od „dekoracije i kostimografije" pojedinih praznika ne vidi njihova suština i pravi smisao. Me\u0111utim to ne treba da zna\u010di da ih treba lišavati obi\u010daja i \u017eivotnosti. Nepotrebno je i besmisleno te\u017eiti unifikaciji praznovanja praznika, jer svaka jednoobraznost je pretnja ljudskoj slobodi kojom se \u010dovek izdvaja i razlikuje od svih ostalih bi\u0107a.<\/p>\n