Ipak, mo\u017eda nije sve izgubljeno. Jer i na našim prostorima, u okviru nekadašnje zajedni\u010dke dr\u017eave, postoji još nekoliko pou\u010dnih i korisnih primera rešavanja sli\u010dnih sporova, koje pregovara\u010di zasad nisu pomenuli. Mo\u017eda bi se svideli Prištini?<\/p>\n
Pi\u0161e: S. Vasovi\u0107-Mekina<\/strong><\/em><\/p>\n Priznati ili ne priznati Kosovo kao nezavisnu dr\u017eavu – to je teška dilema za mnoge \u010dlanice Evropske unije. Otkako je „trojka" saopštila da su pregovori u \u0107orsokaku, ve\u0107ina EU dr\u017eava dala se u grozni\u010davu potragu za pravnom rupom kroz koju bi provukle slanje EU misije na Kosovo. „Mo\u017eda bismo nekako mogli da uklju\u010dimo i Badintera", sinulo je nedavno, neslu\u017ebeno, jednom visokom slovena\u010dkom politi\u010daru, dok njegove kolege po diplomatskim kuloarima poput jakobinskih zaverenika pri\u010daju o toj temi krišom, u šiframa.<\/p>\n Prvo se, na primer, razmišljalo o „UDI", što je akronim od „unilateral declaration of independence" a zna\u010di „jednostrano proglašenje nezavisnosti" (Kosova). Evrokrate su potom prigrlile „CDI" odnosno „koordinisanu deklaraciju nezavisnosti" (coordinated declaration of independence). Ako vas zanima zašto, odgovor je jasan – zbog F2P. Ako pitate šta to zna\u010di, onda pokazujete da nemate pojma o najdubljim tajnama rešavanja najte\u017eeg evropskog pitanja posle Drugog svetskog rata. Eksperti \u0107e vam, neznalici, nestrpljivo objasniti da Srbija gubi Kosovo jer je „fail to protect" odnosno jer je „omanula da zaštiti", što je najnovija teorija prema kojoj dr\u017eava koja se nije brinula o svom stanovništvu (dakle Srbija do 1999) gubi pravo da vrši suverenu vlast na odre\u0111enoj teritoriji. Ta teorija je ekstrapopularna me\u0111u nekim pravnicima unutar UN a zapravo je ideološki kamen-temeljac Ahtisarijevog plana. Njena jedina mana je što nije opšteprihva\u0107ena, pa zato nije va\u017ee\u0107i stub me\u0111unarodnog prava. Dabome da je Ahtisari zbog te „sitnice" krio taj detalj iz svog rešenja za Kosovo. Iako to zvani\u010dno niko ne pominje, svi znaju o \u010demu se radi. A pošto boljeg „kreativnog objašnjenja" nema, nezvani\u010dno slu\u017ei svrsi.<\/p>\n S druge strane, srpska diplomatija bije rovovsku bitku na Ist riveru, objašnjavaju\u0107i zvani\u010dnicima koji sede u Savetu bezbednosti pojedinosti planova koje je lansirao Beograd, od modela Hongkonga do Olandskih ostrva. Feler je što se nijedan od tih predloga nije dopao liderima kosovskih Albanaca. Kazali su da su to daleki primeri iz dalekih zemalja, pa na Balkanu nema šansi da funkcionišu.<\/p>\n Ipak, mo\u017eda nije sve izgubljeno. Jer i na našim prostorima, u okviru nekadašnje zajedni\u010dke dr\u017eave, postoji još nekoliko pou\u010dnih i korisnih primera rešavanja sli\u010dnih sporova, koje pregovara\u010di zasad nisu pomenuli. Mo\u017eda bi se svideli Prištini? Radi se o tako re\u0107i doma\u0107im rešenjima, bliskim istorijskom iskustvu kosovskih Albanaca. Evo, recimo, plebiscit u (austrijskoj) Koruškoj odr\u017ean 10. oktobra 1920; kao poru\u010den je za ure\u0111enje statusa severnog Kosova, ako sve drugo propadne. Nije tu\u0111 ni model presecanja Trš\u0107anske krize posle Drugog svetskog rata, kada su formirane „zona A" i „zona B".<\/p>\n Jasno da svako od pomenutih rešenja povla\u010di prekrajanje granica, pa ih treba uzeti u obzir samo u krajnjoj nu\u017edi.<\/p>\n Ali, na sre\u0107u, eto još jednog primera koji je u svakom pogledu kompatibilan stanovištima lidera kosovskih Albanaca; to je Slobodna dr\u017eava Rijeka (SDR) koja danas postoji samo još virtuelno – na nekoliko internet adresa.<\/p>\n Svi koji razmišljaju o priznanju dr\u017eave na Kosovu, morali bi da prou\u010de prvo taj slu\u010daj. Ne krije nikakve „zamke" tipa Hongkonga ili Olanda – Slobodna dr\u017eava Rijeka je bila prava, nezavisna dr\u017eava, a to je jedino što kosovske Albance zanima.<\/p>\n Posle Prvog svetskog rata tzv. „rije\u010dko pitanje" postaje veliki me\u0111unarodni problem; Italija je sr\u010dano zahtevala svoju Fiume, ali u Versaju se za Rijeku nije izborila niti je dobila, sve do kraja konferencije. Onda je na pritisak velikih sila Kraljevina SHS pristala da potpiše Rapalski ugovor sa zvani\u010dnim Rimom, novembra 1920, kojim obe strane priznaju potpunu slobodu i nezavisnost dr\u017eave Rijeka i obavezuju se da \u0107e to ve\u010dno poštovati. Stvorena je „Slobodna dr\u017eava Rijeka", odnosno „Stato Libero di Fiume", koju odmah priznaju SAD, Francuska i Velika Britanija. Zvu\u010di poznato?<\/p>\n SDR je imala, kao danas Kosovo, velikog sponzora odmah pored svojih me\u0111a, a novonastala dr\u017eava Srba, Hrvata i Slovenaca nije uspela efikasno da se suprotstavi separatizmu u Istri zbog velikog broja tamošnjih Italijana. Konfuznu situaciju je u me\u0111uvremenu iskoristio italijanski pesnik Gabrijele Denuncio koji je sa svojim crnokošuljašima 1919. umarširao u Rijeku, jednostrano proglasio njenu nezavisnost i uveo vanredne mere u dr\u017eavi koja je sa svih strana bila u blokadi. Njegova tvorevina nije bila dugog veka, jer nije priznavao dogovor iz Rapala pa je akcijom italijanske vojske isteran iz grada na tzv. krvavi Bo\u017ei\u0107 (decembra 1920), a Rijeka „oslobo\u0111ena".<\/p>\n Slede parlamentarni izbori a zatim dr\u017eavni udar u re\u017eiji fašista koji postavljaju marionetski re\u017eim sklon ideji da susedna dr\u017eava (Italija) anektira SDR. Kona\u010dno je 1924, Rimskim ugovorom, Kraljevina SHS prisiljena da pristane na priklju\u010denje te oblasti Italiji. Tu nije kraj – posle Drugog svetskog rata, mirovnim ugovorom u Parizu, Rijeka je 1947. zajedno sa Istrom slu\u017ebeno pripojena Jugoslaviji.<\/p>\n Paralela sa Kosovom? Strane trupe su umarširale na Kosovo posle bombardovanja SRJ 1999. Nezavisnost o\u010dekuje na prole\u0107e, što bi obradovalo albanske politi\u010dare u Prištini, i njihove „najbolje komšije" preko Prokletija. Malo je verovatno da albanski lideri posle toga ne bi zatra\u017eili pravno ili „de facto" ujedinjenje sa Albanijom; istorijskih sli\u010dnosti sa Rije\u010dkom dr\u017eavom ima još, poput one da su Kosovo i Albanija, isto kao Fiume i Italija, bili ujedinjeni samo u vreme fašizma. Slabašni protektorati, kako pokazuje istorija, nisu dugove\u010dni, a ponovno priklju\u010denje Srbiji razveselilo bi pripadnike getoiziranih naroda na Kosovu. Time bi na istorijskoj pozornici svi najva\u017eniji akteri, svako u svom trenutku, odigrali svoje role u \u017eivotu preporo\u0111enog Kosova. Kosovski politi\u010dari bi imali nezavisnu dr\u017eavu, a Srbija bi o\u010duvala svoj integritet.<\/p>\n I, najzad, ne kuburi li Kosovo oko simbola? Trenutno eksploatiše albansku zastavu, što nije baš higijenski u doba kad bi Brisel da svetu proda pri\u010du o osloba\u0111anju jedne „nove" nacije na Balkanu. Mo\u017eda bi Priština mogla da pozajmi na nekoliko godina nešto heraldike od Rije\u010dke dr\u017eave kojoj dr\u017eavotvorne insignije više ne trebaju, a slu\u010dajno ionako sadr\u017ee deo simbolike koju Kosovo smatra svojom. Jesu se na barjaku Rije\u010dke dr\u017eave kroz istoriju boje donekle menjale (sadr\u017ei i crvenu!), plus što se na grbu pojavio \u010dak i dvoglavi orao (koji je u Slobodnoj dr\u017eavi Rijeka, doduše, izgubio jednu glavu); budu\u0107em premijeru Kosova Ta\u010diju, ratni\u010dki zvanom „zmija", verovatno bi se dopalo to što je vladar prvobitne slobodarske Rijeke Danuncio na dr\u017eavnu zastavu stavio reptila – zmiju koja, istina, grize sopstveni rep, i pitanje: „Ko je protiv nas".<\/p>\n S obzirom na to da prili\u010dan deo \u010dlanica UN tvrdi da ne\u0107e priznati Kosovo, eto odgovora na pitanje koje nije retori\u010dko, ve\u0107 dobro pristaje dr\u017eavi koja bi da nastane.<\/p>\n