Pravo pitanje više nije šta \u0107e biti sa Kosovom nego šta \u0107e biti sa Srbijom<\/p>\n
Pi\u0161e: Mirko Tepavac<\/strong><\/em><\/p>\n Naš pogrešan po\u010detak sigurno nije još od Kosovskog boja, tada su se i Albanci, zajedno sa Srbima, borili protiv Turaka. Bi\u0107e pametnije da se presudni uzroci potra\u017ee u pogrešnim procenama i odlukama dr\u017eavne politike tokom nekoliko poslednjih decenija.<\/p>\n Ima li Srbija snage da kona\u010dno razdvoji iluzije od stvarnosti? Sumnjam da me\u0111u trezvenijim politi\u010darima ima mnogo onih koji iskreno veruju da Kosovo mo\u017ee, kao nekad, ponovo biti »srpsko<\/em>«. Mo\u017eda je još manje onih koji misle o tome šta \u0107e nastati kad se nezavisnost Kosova, uprkos neodgovornom raspirivanju iluzija, uskoro ipak i dogodi. <\/p>\n Nema sre\u0107nog kraja na ovako nesre\u0107nom putu kojim se bahato zaputila Miloševi\u0107eva Srbija. Sve nade da Kosovo ne\u0107e biti nezavisno polo\u017eene su u ruski veto <\/em>i nejedinstvo EU. Kosovski problem je tako istrgnut iz ruku srpske dr\u017eave i njene diplomatije, a ona se, kratkovidoš\u0107u vlastoljubivih dr\u017eavobranitelja, sada svela na bespomo\u0107nog korisnika promene odnosa snaga izme\u0111u Rusije i Amerike.Tim pre što naše o\u010dekivanje i nije samo da nam se, nakon osam godina odvojenosti, »ne otme<\/em>« Kosovo, nego da nam se vrati! <\/em>(Samo teritorija, Albance ne tra\u017eimo.)<\/p>\n Premijer Koštunica je (Danas<\/em>, 12. jul 2007) visokim tonom zapretio: »Va\u017eno je da Vašington zna da Beograd nikada ne\u0107e prihvatiti da mu se otme veliki deo teritorije<\/em>«… <\/em>»svaka zemlja koja bude podr\u017eavala pokušaj da se od Srbije otme KiM mora da ra\u010duna na pogoršanje me\u0111usobnih odnosa<\/em>«. Ako bi se ruski veto<\/em>, u koji su polo\u017eene sve naše nade, zbilja i dogodio, teško da bi bio u pravom interesu Srbije. Mogao bi da ote\u017ea, odlo\u017ei, pa mo\u017eda \u010dak privremeno i onemogu\u0107i nezavisnost Kosova, ali ne bi mogao da ga vrati Srbiji<\/em>. Za tako nešto nema dovoljno ni snage ni spremnosti, ni srpskih ni ruskih dobrovoljnih davalaca krvi. Uostalom, to nam \u010dak ni sama Rusija ne obe\u0107ava.<\/p>\n Nacionalisti\u010dko jednoumlje dovelo je Srbiju u polo\u017eaj da sada više nije faktor rešenja<\/em>, nego bespomo\u0107ni klijent <\/em>ruske advokature, kojoj \u0107e pla\u0107ati troškove ovakve odbrane, bez obzira na rezultat. Istorija je \u010dudnovati splet logike i apsurda: komunisti\u010dka Jugoslavija se polovinom prošlog veka suprotstavila ruskom velikodr\u017eavlju, brane\u0107i svoj dr\u017eavni suverenitet, a danas srpsko-pravoslavna Srbija, izgovaraju\u0107i se Kosovom, podre\u0111uje svoj suverenitet potrebi obnove ruskog velikodr\u017eavlja u sve oštrijem nadmetanju sa Zapadom.<\/p>\n Sve ovo pre mo\u017ee dovesti do »nadgledane nezavisnosti<\/em>« Srbije, nego što \u0107e onemogu\u0107iti nezavisnost Kosova. U takvoj riskantnoj igri samo Rusija ništa ne mo\u017ee da izgubi, \u010dak i ako Srbija izgubi sve! Zato sve treba u\u010diniti, pa i \u017ertvovati, da se odluka o Kosovu donese u SB, bez ruskog veta<\/em>, pošto se premijerova vlada brzopleto i neobazrivo i suviše obavezala na, za nas nesagledivo štetnu, redukciju odnosa sa zemljama koje budu priznale nezavisnost Kosova, me\u0111u kojima \u0107e, pored Amerike, sigurno biti skoro sve evropske dr\u017eave, uklju\u010duju\u0107i zemlje regiona, pa i naši susedi. A pitanje treba da se rešava kao srpsko-albansko i evropsko, a ne rusko-ameri\u010dko.<\/em><\/p>\n Više puta je i u Beogradu i u Briselu demantovana uslovljenost pribli\u017eavanja EU rešavanjem kosovskog problema. Ali, objektivno, hteli – ne hteli, dilema zaista jeste: ili Kosovo ili EU. Tako misli i srpska vlada, kada DS i DSS-ov pregovara\u010d L. Kojen (a nije jedini me\u0111u zvani\u010dnicima) ka\u017ee: »Bez Kosova Srbija nema šta da tra\u017ei u EU<\/em>«, iako bi iako bi moralo da bude jasno da baš EU najviše mo\u017ee da nam pomogne. U prevodu na srpski to glasi: ako ve\u0107 moramo da izgubimo Kosovo, onda makar da se otarasimo EU. I indignirano odbijanje ulaska u NATO, a tamo još nismo ni pozvani, u suštini je odbijanje pribli\u017eavanja EU.<\/p>\n