Pregovori izme\u0111u Havane i Vašingtona bili u pripremi kada je ubijen predsednik SAD kome je više smetao SSSR nego komunizam <\/p>\n
Pi\u0161e: Zorana \u0160uvakovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kuba nikada nije pokvarila odnose sa SSSR-om kako je od nas tra\u017eeno, napisao je Fidel Kastro ovog leta iz svoje bolni\u010dke postelje, odakle je sude\u0107i po dosadašnjim prilozima spreman da na\u010dne ako ne i otkrije mnoge tajne iz poluvekovnog iskustva u me\u0111unarodnim aktivnostima. Ubistvo ameri\u010dkog predsednika D\u017eona Kenedija pre 44 godine (22. novembra) prekinulo je zapo\u010dete razgovore koji su, kako se danas ispostavlja, mogli da ubla\u017ee zamrznute odnose izme\u0111u Kube i SAD i da prekroje istoriju u ovom delu sveta. <\/p>\n U trenutku kada je u Dalasu ubijen D\u017eon Kenedi, Fidel Kastro je razgovarao sa francuskim novinarom \u017danom Danijelom, izaslanikom trideset petog ameri\u010dkog predsednika koji ga je poslao da sa vo\u0111om kubanske revolucije razmotri mogu\u0107nost udaljavanja komunisti\u010dkog ostrva od uticaja sovjetskog bloka. Sastanak je prekinut kada je neko upao i doneo vest o doga\u0111aju u Dalasu, piše Kastro. <\/p>\n Nije isklju\u010deno, kako govore neke od teorija zavera povodom atentata u Dalasu, da su ubistvo predsednika smislili i organizovali kubanski emigranti u SAD, nezadovoljni kako neuspehom invazije u Zalivu svinja tako i njegovim planovima za otopljavanje odnosa. Pre nego što je Kenedi izabran za predsednika, Ajzenhauerova administracija je skovala plan za zbacivanje Fidela Kastra. CIA je detaljno razradila operaciju u kojoj je grupa ameri\u010dkih Kubanaca, ljutih antikastrista, obu\u010denih na poligonima svetske sile, trebalo da upadne na Kubu gde bi u narodu izazvala ustanak koji bi bez po muke zbacio sa vlasti komunisti\u010dkog vo\u0111u. Na Kenedijevu naredbu, po prethodno skovanom planu, 1.500 kubanskih imigranata je 17. aprila 1961. upalo na Kubu. Ali predsednik SAD nije odobrio da invaziju prati vazdušna podrška ameri\u010dkih aviona. Za dva dana invaziona grupa je savladana, a Kenedi je morao da pregovara oko puštanja pre\u017eivelih. Kuba je oslobodila 1.189 pre\u017eivelih ameri\u010dkih Kubanaca, dvadeset meseci posle invazije u Zalivu svinja, u zamenu za hranu i lekove iz SAD u vrednosti od 53 miliona dolara. <\/p>\n Svestan da zbacivanje Kastra nije jednostavan posao, Kenedi je kako govore tek obelodanjeni izvori, pokušao da ga prvo udalji iz ruskog zagrljaja. Trenutak je bio pravi, jer su Kubanci bili iziritirani što ih je Nikita Hruš\u010dov ostavio na marginama pregovora sa Vašingtonom oko povla\u010denja sovjetskih raketa iz Turske i sa Antila. Za Vašington je svakako bilo va\u017eno da zaustavi širenje sovjetskog uticaja u svom neposrednom komšiluku (komunisti\u010dka Kuba je samo 179 kilometara udaljena od obala Majamija).<\/p>\n Po jednom ameri\u010dkom dokumentu, o \u010dijem postojanju za madridski „Pais" govori Reinaldo Taladrid, reporter kubanske televizije specijalizovan za kubanske odnose sa SAD, strategija je bila da Vašington pregovorima postigne odvajanje Kastra od SSSR-a , kako bi ga potom lakše zbacili sa vlasti. Po Taladridu, mnogi na Kubi su zbog takvih „perfidnih imperijalisti\u010dkih trikova" nepoverljivi prema bilo kakvim pregovorima sa SAD. <\/p>\n Kenediju je u tom trenutku više smetao „sovjetski ekspanzionizam" nego komunisti\u010dki re\u017eim na Kubi. Sa komunisti\u010dkim vo\u0111ama Vašington je u to vreme hladnog rata mogao uspešno da razgovara i sara\u0111uje. Fidel Kastro u tekstu koji je objavio letos u zvani\u010dnom listu KPK „Granma" priznaje da je bio spreman na dijalog sa Kenedijem uz nastavak „revolucionarne borbe za socijalizam". <\/p>\n Po izvorima iz Havane SAD je tra\u017eila da se Sovjeti povuku sa ostrva, da Kuba prestane sa podrškom revolucionarnim pokretima i gerilcima u Latinskoj Americi, Africi i Aziji, i da da jasne znake demokratskog otvaranja. Zauzvrat, Vašington je nagoveštavao ukidanje sankcija i izolaciju ostrva. Kastro je, po tim izvorima, bio spreman da razgovara o vojnom povla\u010denju SSSR-a sa Kube i o kompenzaciji ameri\u010dkim preduzetnicima za nacionalizovanu imovinu. <\/p>\n CIA je, kako govore ameri\u010dki izvori, bila ljuta na Kenedija što pokušava da obnovi razgovore na Kubi, a pogotovo se nije slagala da u njima posreduje ameri\u010dka glumica i reporterka Ej-Bi-Sija atraktivna Liza Hauard. Ameri\u010dka obaveštajna slu\u017eba bojala se da \u0107e njeni planovi za ubistvo Fidela Kastra procuriti u javnost. Ona ih je kovala, dok je politi\u010dka elita pokušavala da ostvari dijalog. Liza Hauard je nastavila da pravi velike reporta\u017ee o Kubi i da se sastaje sa najvišim funkcionerima na komunisti\u010dkom ostrvu. Iste godine kada je ubijen Kenedi, ona je bila prva ameri\u010dka novinarka koja je intervjuisala tadašnjeg sovjetskog lidera Hruš\u010dova i kubanskog vo\u0111u Fidela Kastra. Kasnije je „zbog prekora\u010denja du\u017enosti" otpuštena iz Ej-Bi-Sija i, po zvani\u010dnoj verziji, razo\u010darana nerazumevanjem za svoje poduhvate, izvršila samoubistvo popivši sto tableta za spavanje. <\/p>\n Od tada je stotine hiljada Kubanaca doplovilo u Majami i steklo ameri\u010dko dr\u017eavljanstvo, nadaju\u0107i se da \u0107e se vratiti na Kubu kada (uz njihovu pomo\u0107) padne Fidel Kastro. Kubanskog vo\u0111u ipak nije oborila strana sila. Bolest ga je prikovala za postelju, iz koje je spreman da neku od istorijskih tajni podeli sa javnoš\u0107u. U me\u0111uvremenu Vašington je najavio dalje zaoštravanje sankcija. To svesrdno podr\u017eavaju ameri\u010dki Kubanci na Majamiju dok se pripremaju da krenu u posetu svojoj staroj domovini.<\/p>\n