Danas se svaka nepodopština naziva politi\u010dkim folklorom. \u010cak i ono kada opozicija u završnici pregovora o Kosovu izmišlja bolest šefa dr\u017eave.<\/p>\n
Pi\u0161e: Mihal Rama\u010d<\/strong><\/em><\/p>\n U normalnim društvima samo umobolniku bi došlo da širi takve glase. Predsednik treba da bude zdrav. Ako nije, gra\u0111ani treba to da znaju. Ovde nije re\u010d o tome. Re\u010d je o \u017eelji da se politi\u010dkom protivniku pakosti na sve mogu\u0107e na\u010dine, ne mare\u0107i za štetu koja se time nanosi opštoj stvari. Na stranu to što \u0107e neke strane novine, ili neke u Prištini, sa zadovoljstvom preneti tvrdnje beogradskih politi\u010dara da srpsku dr\u017eavnu delegaciju <\/p>\n na pregovorima o Kosovu predvodi bolestan \u010dovek. Ve\u0107a nevolja je manjak ku\u0107nog vaspitanja i ljudske pristojnosti. Isto va\u017ei i za pripisivanje deci roditeljskih grehova. Ako je ne\u010diji roditelj bio kulak, komunista ili vegetarijanac, s kojim pravom se njegova uverenja ili sklonosti mogu pripisivati potomcima? Zato što ne pada iver daleko od klade?<\/p>\n U narodnim umotvorinama ima mnogo istine. Ima i nastojanja da se društveni odnosi ni po koju cenu ne menjaju. Da potomci siromaha sirotuju, da sluge sluguju, a gospodari nare\u0111uju. Ve\u0107ina tih umotvorina nastala je u vreme tu\u0111inske vladavine. Njihovi tvorci \u017eiveli su u samodovoljnim seoskim sredinama. Srbija je danas slobodna zemlja slobodnih ljudi. Seosko stanovništvo odavno je u manjini. Njegove stvarala\u010dke mogu\u0107nosti prili\u010dno su istrošene. Ima razloga da se pre pozivanja na davne mudrosti razmisli o okolnostima iz kojih su proistekle. Neka na\u010dela, doduše, \u017eilavo odolevaju društvenim i politi\u010dkim promenama. Ve\u017ei konja gde ti gazda ka\u017ee, recimo, u Kaliforniji danas va\u017ei koliko je va\u017eilo u Topoli pre dva veka. Ko se uskopisti, ma bio i sto puta u pravu, navla\u010di nevolje na vrat. Ipak, svet menjaju oni koji misle sopstvenom, a ne gazdinom glavom.<\/p>\n Narodni mudrac je, polaze\u0107i od iskustva pokolenja, sro\u010dio i ono da je livada onoga \u010dije su ovce. To se mo\u017ee shvatiti i kao mirenje sa zakonom ja\u010dega i kao ozakonjenje zate\u010denog stanja. Oni koji su krojili nove granice na Berlinskom kongresu, u Versaju, Trijanonu, na Jalti ili u Potsdamu, nisu zanemarivali ovo na\u010delo. Neki kosovski politi\u010dari navodili su ga još pre dvadesetak godina. Ono je po\u010detkom protekle sedmice odjekivalo u no\u0107noj tišini hotelskih soba u Badenu kod Be\u010da. Beograd i Priština odavno govore razli\u010ditim jezicima i na raznim talasnim du\u017einama. To se zna i u Moskvi i u Vašingtonu. Šta god nudili – zastavu, himnu, pravosu\u0111e – Tadi\u0107 i Koštunica, niti bilo ko na njihovom mestu, ne\u0107e privoleti kosovske Albance da Srbiju smatraju svojom dr\u017eavom. Ve\u0107ina Albanaca, mogu\u0107e, i ne zna kako se zovu \u010delni ljudi Srbije.<\/p>\n \u017divot je surov prema pojedincima. Istorija – prema narodima i dr\u017eavama. Srbija nije bila zadovoljna Jugoslavijom. Sada se mu\u010di sa sobom. Ve\u0107a je od Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore. Na globusu je jedva primetna. Kako geografskom, tako i na politi\u010dkom. Ako se nudi nekom velikom, u ovom slu\u010daju Rusiji, šta dobija? Dobija javnu podršku i potvrdu da je u pravu. Kada u odnosima izme\u0111u Kremlja i Bele ku\u0107e ništa ne škripi, ta podrška nije bez zna\u010daja. Kada veliki makar malo zategnu konopac, nije zabavno igrati na njemu. S druge strane, ni u me\u0111uljudskim ni u me\u0111unarodnim odnosima taj ko je u pravu ne posti\u017ee uvek ono što smatra pravednim. Mnoge dr\u017eave u prošlosti nekome su li\u010dile na divlje tvorevine. Mnoge su posle izgubljenih ratova ostajale bez delova svojih teritorija. Neke istorijske nepravde pamte se decenijama. Neke i vekovima. Ve\u0107ina nikada ne biva ispravljena.<\/p>\n Mo\u017ee li se nazvati politi\u010dkim folklorom i \u010dinjenica da niko iz Vlade Srbije nije vi\u0111en na prijemu povodom dr\u017eavnog praznika Albanije? Na prvoj stranici svakog bukvara za diplomate piše šta to zna\u010di: mala Srbija zamerena je zbog ne\u010dega s majušnom Albanijom. Beogradski zvani\u010dnici nisu vi\u0111eni ni na prijemu povodom dr\u017eavnog praznika susedne Rumunije, \u010dlanice Evropske unije. Poruka glasi: mala Srbija nema vremena za velikog suseda koji joj ne \u010dini ništa na\u017eao, \u010dak je voljan da joj bude pri ruci. Pamet samodovoljnog i samozadovoljnog seoskog gazdinstva? Na osnovu \u010dega Srbija o\u010dekuje da je uzimaju za ozbiljno u Briselu ako se pravi da ne vidi gde je Bukurešt? Drug Tito je uzdigao Beograd na visoko mesto na lestvici svetskih prestonica. Ljudi koji su na vlasti u Srbiji ponašaju se kao da je iza njih i danas Maršal. Ili kao da su oni maršali. Današnji politi\u010dari kanda umišljaju da svet Srbiju gleda kao nastavak Titove Jugoslavije. Jok, more! Tito je \u017eiveo u drugom veku i drugom svetu. Mogao je u svako doba nazvati prvog \u010doveka Indije, Egipta, Francuske. Danas se iz Beograda malo te\u017ee dolazi do uticajnih svetskih li\u010dnosti. Da kosovsko pitanje ima prvorazredni svetski zna\u010daj pregovore bi vodili ministri velikih sila.<\/p>\n Srpski šahisti nisu se oglašavali povodom hapšenja Kasparova. Gens una sumus, ali trenutak je osetljiv: od Putina se o\u010dekuju istorijski potezi.<\/p>\n A dinar pada. Teško da \u0107e time biti pogo\u0111eni oni koji sve ra\u010dunaju u evrima sa šestocifrenim i ve\u0107im brojkama.<\/p>\n Danas<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas se svaka nepodopština naziva politi\u010dkim folklorom. \u010cak i ono kada opozicija u završnici pregovora o Kosovu izmišlja bolest šefa dr\u017eave.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46507","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46507"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46507\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46507"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}