Svi projekti za koje se Amfilohije zalagao prethodnih decenija neslavno su propali. <\/p>\n
Pi\u0161e: Momir Turudi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Uz ime mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovi\u0107a bez problema se mo\u017ee staviti pridev kontroverzni, koji obi\u010dno ide uz neke druge titule i zanimanja. Prema njegovom pastirskom radu nema ravnodušnih, oni koji ga vole tvrde da je jedan od stubova na kojima po\u010diva Srpska pravoslavna crkva, protivnici ka\u017eu da mu je politika ljubav, a bogoslu\u017eenje du\u017enost. Obe kvalifikacije va\u017ee i za ostale u\u010denike Justina Popovi\u0107a – vladike Atanasija, Artemija i Irineja, ali poslednjih godina Amfilohije Radovi\u0107 ipak deluje kao neko ko se, osim patrijarha Pavla, izdvaja u crkvenoj hijerarhiji. <\/p>\n RAT KAO SUDBINA: Amfilohije Radovi\u0107, \u010dije je svetovno ime Risto, ro\u0111en je 7. januara 1938. godine u Barama Radovi\u0107a u Donjoj Mora\u010di. Završio je Bogoslovski fakultet i klasi\u010dnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske studije u Bernu i Rimu. Doktorirao je u Gr\u010dkoj, gde se i zamonašio i slu\u017eio kao sveštenik. Posle godinu dana provedenih na Svetoj gori, odlazi za profesora na Institut Sv. Sergija u Parizu, a od 1976. godine predaje na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U maju 1985. je izabran za episkopa Banatskog, a 30. decembra 1991. godine ustoli\u010den je za mitropolita crnogorsko-primorskog. <\/p>\n Amfilohijev uspon u crkvenoj hijerarhiji poklopio se sa burnim doga\u0111anjima na Balkanu, u koje se aktivno uklju\u010dio. \u017destoki antikomunista, svoje ideje o preporodu nacije i na\u010dinu na koji \u0107e se taj preporod izvesti delio je sa Dobricom \u0106osi\u0107em, Slobodanom Miloševi\u0107em i sli\u010dnim produktima omra\u017eenog sistema. <\/p>\n Po dolasku u Crnu Goru, mitropolit Amfilohije podsti\u010de i obnovu velikog broja crkava i manastira u Crnoj Gori, kao i podizanje novih. Godine 1992. pokrenuto je glasilo Mitropolije crnogorsko-primorske "Svetigora", kasnije i izdava\u010dka ku\u0107a i radio istog imena. <\/p>\n Tadašnja "mlada, lijepa i pametna" crnogorska vlast do\u010dekala ga je slavopojkama. "Ovaj obrazovani, produhovljeni i racionalni \u010dovjek spada u sami vrh pravoslavnih mislilaca", govorio je tadašnji predsednik Crne Gore Momir Bulatovi\u0107. Mada su mladi lavovi crnogorske politike tako\u0111e bili deo komunisti\u010dkog sistema, Amfilohije je sa njima delio istu strast prema ratu koji se zahuktavao u bivšoj Jugoslaviji. <\/p>\n Ta opsednutost ovom ljudskom delatnoš\u0107u, nesaglasna hriš\u0107anskom verom koju propoveda, mitropolita nikada nije napustila. Pokušao je da je obrazlo\u017ei u filozofsko-bogoslovskom zborniku "Jagnje Bo\u017eje i Zvijer iz bezdana" objavljenom 1996. godine. Amfilohije nije tra\u017eio opravdanje u Hristovim re\u010dima znaju\u0107i da ih tamo i ne mo\u017ee na\u0107i. Uz ponavljanje otrcanih istina o neumitnosti rata zbog nesavršenosti \u010doveka, pominjanja opravdanih ratova "protiv opštega neprijatelja vjere i zakona i slobode i ote\u010destva našega", ka\u017ee i da je "istorija hriš\u0107anskih naroda mo\u017eda manje-više povratak u Stari zavjet, a Novi zavjet se u ljudskoj istoriji tek nazire", nezgodno mišljenje za duhovnika koji sprovodi "duhovni i moralni preporod naroda". <\/p>\n Od mnogih bisera posve\u0107enih ratu, izdvajaju se ipak re\u010di posve\u0107ene trulom miru. "Truli mir… upravo i jeste suština cjelokupnog novog svjetskog poretka, savremenog sekularizovanog usmjerenja evroameri\u010dke civilizacije. Takav mir u stvari nije mir ve\u0107 privid mira, zasnovan na otu\u0111enju od izvora mira i pravde. Kao takav on \u0107e biti uvijek iznova uzrok stravi\u010dnih krvoproli\u0107a." O sramnom, trulom miru pri\u010dali su po završetku rata u Bosni mnogi srpski intelektualci nacionalnog usmerenja, sa bezbedne beogradske distance.<\/p>\n U pri\u010di o ratu kao ljudskoj sudbini Amfilohije je zaboravio da pomene da ako rat jeste ljudska sudbina, to ne zna\u010di da se protiv njega ne treba boriti. Bilo je njegove bra\u0107e po mantiji koji se o ratu nisu baš tako fatalisti\u010dki izra\u017eavali, ve\u0107 su pokušavali da u\u010dine bar nešto da po\u017ear gase. <\/p>\n Fascinacija ratom prote\u017ee se kod Amfilohija i na ratnike. Prvo na stare, poput svetog Petra Cetinjskog, a kasnije i na neke ovovremenske. U novembru 1991. godine, na dubrova\u010dkom ratištu je uz gusle hrabrio crnogorske rezerviste. Na Petrovdan 1991. su u Cetinjskom manastiru bili Arkan i pripadnici Srpske dobrovolja\u010dke garde, kao i na Badnji dan 1992. godine. <\/p>\n Opsednut istorijom, Amfilohije Radovi\u0107 je sigurno imao utisak da \u017eivi jedan od onih trenutaka kada pojedinci tu istoriju stvaraju i oblikuju. U njegovim govorima sve vrvi od istorijskih odluka. "Ovo je presudan trenutak u istoriji našeg naroda", govorio je u decembru 1992. godine. "Ovdje va\u017ei pravilo: ko istraje do kraja, blago njemu. Svi su uslovi za to da se sami sebe odreknemo i sve nam govori u tom pravcu – ne mo\u017ee šut sa rogatim. Me\u0111utim, ovo je trenutak kada, po mom osje\u0107anju, treba biti negdje na grani\u010dnoj liniji i re\u0107i kao vladika Rade "neka bude što biti ne mo\u017ee, nek’ ad pro\u017edre, pokosi satana, na groblju \u0107e izni\u0107i cvije\u0107e za daleko neko pokoljenje".<\/p>\n Amfilohija nije moglo pokolebati ni to što je ad pro\u017edirao sve pred sobom, ne biraju\u0107i po veri i naciji, on je i dalje verovao svom ose\u0107anju. Najve\u0107e nade je polagao u Republiku Srpsku ("najdivniju srpsku zemlja, svjetionik i Pijemont cjelokupnog srpstva") i njene \u010delnike, koji su odbacuju\u0107i Vens-Ovenov plan 1993. godine "\u010duvali nas i našu dušu… opredijelili su se, kao i car Lazar… za carstvo nebesko". Ironija je da je ovaj zakleti antikomunista sve svoje ideje ostvarivao u saradnji sa bivšim oficirima komunisti\u010dke vojske i bivšim komunisti\u010dkim funkcionerima raznih ešalona, koji su se preko no\u0107i preobratili u ljute nacionaliste. <\/p>\n POLEMIKE I PASIJE: Kao što je umeo da hvali tako je mitropolitov jezik umeo da šiba kao bi\u010d. U avgustu 1994. godine, kada su se Srbi oglušili o apel episkopske konferencija SPC-a "da stanu u odbranu vekovnih prava i sloboda, svojih vitalnih interesa nu\u017enih za fizi\u010dki i duhovni opstanak", besni na one što su "ve\u0107 brigu na veselje udarili, što su se hvalili turistima po primorju i banjama, koje odjekuju od našeg lakoumlja i bezumnih naših zabava (…) dok narod i Skupština Republike Srpske danas \u010duvaju i obraz i dušu srpskoga naroda pravoslavnog, ne praznim rije\u010dima i ne\u010dasnim kompromisima, nego sopstvenom krvlju i sopstvenim \u017eivotima, koje zala\u017eu pred \u010ditavim svijetom za odbranu svega \u010destitoga i svetog u ovom narodu, za odbranu svekolikog Pravoslavlja, za pravdu i dušu \u010ditavoga svijeta, za svetinju bogolikog ljudskog dostojanstva." Mitropolija crnogorsko-primorska je u avgustu 1995. godine blokadu granice na Drini nazvala izdajom i tri puta proklinjala "ruku koja podi\u017ee zid izme\u0111u sebe i brata u nevolji".<\/p>\n Mitropolit Amfilohije je bezbroj puta pogazio tre\u0107u od deset zapovesti, Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog, upli\u0107u\u0107i Boga u krvavu balkansku kaljugu u kojoj su, osim vere, ostale izgubljene i sve druge ljudske vrednosti. Skupštini Republike Srpske koja je u julu 1994. godine odlu\u010divala o prihvatanju mirovnog plana Kontakt grupe o BiH, uputio je telegram: "Obnovivši u sebi vjeru u pravdu Bo\u017eiju, obnovili ste Svetu Lazarevsku vjernost narodu, uspravili dostojanstvo srpskog naroda… Neka vam Bog bude na pomo\u0107i." Sli\u010dnih egzaltiranih izraza podrške bilo je i ranije: "Neka našoj bra\u0107i u Bosni i Hercegovini Bog poda svaku pomo\u0107 u dobru i snagu da odole pritiscima svijeta, koji je naš Gospod Isus Hristos ve\u0107 pobijedio." Istina, nije Amfilohije u tome izuzetak, kroz ljudsku istoriju sve vrvi od poziva Bogu u pomo\u0107 tokom krvavih plja\u010dkaških pohoda. <\/p>\n Mitropolit Amfilohije je uvek odbacivao prigovore da se crkva bavi politikom: "To zamjeranje je nasle\u0111e titoisti\u010dko-brozovske ere. I tada je bila na snazi stroga zabrana crkvenim ljudima da se bave politikom. Crkvi, me\u0111utim, saglasno njenoj prirodi i sve\u010dove\u010danskoj misiji, ništa što je ljudsko nije tu\u0111e." Ova izjava deluje brutalno iskreno kada se pogledaju sudske i ine aktivnosti Amfilohijeve bra\u0107e u Hristu Pahomija, Ilariona, Filareta, mada mitropolit verovatno nije mislio na te vrste aktivnosti. <\/p>\n Dr\u017eanje posmrtnog slova na sahranama spada u opis svešteni\u010dkog zvanja, ali kod Amfilohija je to neka vrsta pasije. Na sahrani Danila Kiša, koji je u svom testamentu napisao da ne \u017eeli da mu bilo ko prilikom pogreba dr\u017ei govor, jer je sve što je imao da ka\u017ee rekao u svojim knjigama, Amfilohije je ipak progovorio. Posle uvoda u kome je pomenuo da ne\u0107e dr\u017eati govor jer je Kišovo poslednje zaveštanje o \u0107utanju na dan pogreba za njega svetinja, usledio je duga\u010dki i nerazumljivi traktat dostojan najdosadnije knji\u017eevne kritike, u kome je mitropolit pokušao da poka\u017ee svoje oduševljenje Kišovim delom i \u017eivotom. <\/p>\n Mitropolit je bio za govornicom i kada je dr\u017eano opelo Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u. U oblandama pri\u010de o isceljenju bratomr\u017enje u svim zemaljskim narodima, zlu koje nikom dobro ne donosi, najdu\u017ee \u0107e se ipak pamtiti njegove re\u010di da \u0107e Zoran \u0110in\u0111i\u0107 biti zapam\u0107en "prvenstveno po tome što je, u momentu najdubljeg poni\u017eenja svoga naroda, na obrenovi\u0107evski na\u010din, ispru\u017eio ruku bratsku, bratskoga mira i pomirenja Evropi i svetu", pore\u0111enje dubine \u0110in\u0111i\u0107eve rane i rana nekih drugih \u017ertava… Šta je mislio o "pru\u017eanju bratske ruke mira i pomirenja Evropi i svetu", mitropolit je mnogo puta ranije rekao, pa nije \u010dudo što su se porodica ubijenog premijera i vlada Srbije ogradile od njegovog alegorijskog posmrtnog slova. <\/p>\n Na sahrani majke Radovana Karad\u017ei\u0107a mitropolit nije koristio alegorije. Amfilohije je preminulu majka Radovana Karad\u017ei\u0107a poredio sa majkom Jugovi\u0107a i majkom Jevrosimom, koje su "svoj porod vaspitavale da na svetim na\u010delima hriš\u0107anske etike \u017eive i umiru". Pomenuo je i da mu je pokojnica "rekla jednom prilikom da bi bila sre\u0107na da joj donesu mrtvog sina, da ga u mrtvo \u010delo poljubi, ali da ostane vjeran pravoj Hristovoj vjeri i svome narodu, a da bi bila nesre\u0107na majka da joj ga \u017eiva dovedu, ali da izda Boga i svoj narod".<\/p>\n "TRULI MIR": U sukobima sa svojim brojnim protivnicima, Amfilohije nikada nije poturao obraz, niti okretao drugi. Jedan od njegovih naj\u017eeš\u0107ih neprijatelja je sigurno Crnogorska pravoslavna crkva, "zlo\u0107udna izraslina" koja "skuplja crkvene otpatke", "ljudi koji imaju nekrofilski duh, koji je u suštini bezbo\u017eni duh". <\/p>\n U uvredama mu protivnici iz CPC-a nisu ostajali du\u017eni, nazivaju\u0107i ga "srpskim okupacionim mitropolitom u Crnoj Gori, emanacijom bogohulnika u mantiji, varvarinom modernog doba". Uz sve napetosti koje taj sukob prate, ovo crkveno vojevanje deluje groteskno, kao i svaki sukob onih koji se kunu u istog Boga ljubavi, proklinju\u0107i jedni druge. <\/p>\n Za Amfilohija, bauk je i Haški tribunal, protiv koga je gremeo od samog po\u010detka. Tvrdio je da bi sveti Petar Cetinjski, da je \u017eiveo tih godina, bio glavni kandidat za Haški sud. U Hagu "oni koji su u crno zavili srpski narod na kraju XX i po\u010detka XXI vijeka… \u017eele da na pilatovski na\u010din operu svoje ruke u krvi pravednika ili da time sakriju svoja nedjela".<\/p>\n Sa Miloševi\u0107em se Amfilohije razišao još tokom rata, kao jedan od onih koji mu ne zameraju to što je radio, ve\u0107 što nije uradio do kraja. Ipak je, komentarišu\u0107i Miloševi\u0107evo izru\u010denje Hagu, izjavio u hriš\u0107anskom duhu: "Ako je trebalo suditi Miloševi\u0107u, trebalo mu je suditi u Beogradu. \u010casnije bi bilo izvesti ga na Terazije i javno strijeljati i za svoje i za tu\u0111e grijehe, negoli ovo što je ura\u0111eno." Pred izru\u010denje u Hag, posetio je Miloševi\u0107a u Centralnom zatvoru u Beogradu i poklonio mu jevan\u0111elje.<\/p>\n Posle pada Miloševi\u0107a, Amfilohije je za novog predsednika Srbije Vojislava Koštunicu rekao da je "izabran srpski predsednik koji ne samo da je kršten, nego ume i da se prekrsti". Na liturgiji u Trebinju odr\u017eanoj na dan ponovne sahrane Jovana Du\u010di\u0107a, u molitvi za zdravlje patrijarha, arhijereja i vernog naroda, pomenut je i novi predsednik. Dobri odnosi izme\u0111u Koštunice i crkve traju i danas, potpomognuti, ka\u017eu, i rodbinskim vezama mitropolita i predsednikove supruge. <\/p>\n I kada je nastupio "truli mir", mitropolit nije mirovao, nastavljaju\u0107i pastirsku delatnost. Tokom paljenja Bajrakli d\u017eamije 2003. u Beogradu ušao je u razularenu gomilu i apelovao: "Iza\u0111ite deco, kumim vas Bogom i Svetim. Ne \u010dinite zlo\u010din kao oni, pa da i mi ispadnemo zlo\u010dinci." Sa vlastima u Crnoj Gori odnosi su bivali sve hladniji što se više pri\u010dalo o nezavisnosti. U leto 2005. Amfilohije je izveo spektakularnu akciju. Na vrh planine Rumije je uz pomo\u0107 helikoptera Podgori\u010dkog garnizona postavio metalnu crkvu. Crnogorsko ministarstvo ure\u0111enja prostora najavilo je da \u0107e crkvu ukloniti jer je postavljena bez potrebnih dozvola, a Amfilohije Radovi\u0107 je poru\u010dio premijeru \u0110ukanovi\u0107u da crkvu sa Rumije ne\u0107e pomerati, upozorivši da bi njeno rušenje izazvalo nemire u Crnoj Gori. Crkva i danas stoji na istom mestu.<\/p>\n Pre referenduma o nezavisnosti Crne Gore, svoje mišljenje o tome Amfilohije je izneo na novosadskoj televiziji, re\u010dima ne baš prikladnim sveštenom licu. Na pitanje novinarke "Šta mislite o crnogorskom dr\u017eavnom projektu", on je odgovorio: "Ne pravi se pita od onoga." Pita je ipak napravljena, a mitropolit je i sada u Crnoj Gori, sara\u0111uju\u0107i sa vlastima koje su pitu zamesile i ispekle. I ne namerava, bar tako ka\u017ee, da se sa tog mesta pomera. Na glasine da je najozbiljniji kandidat za novog patrijarha, odgovara: "Ja sam mitropolit crnogorsko-primorski i ne\u0107e se tako lako mene Crnogorci ratosiljati. Osta\u0107u ja ovde uz Bo\u017eju pomo\u0107. Ve\u0107 sam ja i grob svoj spremio. Tako da ne brinu oni koji su zabrinuti."<\/p>\n Ne odustaje ni od ideje da se Tesla sahrani pored Hrama svetog Save jer smatra da je Tesla nasilno spaljen, mada se tome protive Teslin muzej i gradske vlasti. "Sad po\u010diva u nekakvoj kugli, što je najgora vrsta poni\u017eenja. Taj greh mora biti okajan tako što bi ljudski bio sahranjen na Vra\u010daru, na mestu na kome je nasilno spaljen drugi veliki Srbin, Sveti Sava. Jedan prah i drugi prah zajedno, najve\u0107i duhovnik i najve\u0107i nau\u010dnik na istom mestu. Za svakog razumnog \u010doveka, najprirodnija stvar na svetu." Ipak, kao da je manjak istorijskih doga\u0111aja naterao mitropolita da se okrene i nekim efemernim stvarima. Dok je njegov kolega Irinej ratovao sa kobasicijadom u Turuji, Amfilohije je odabrao ve\u0107i cilj – Rolingstonse. <\/p>\n Komentarišu\u0107i gostovanje ove grupe u Crnoj Gori, na skupu povodom 211 godina bitke u Martini\u0107ima, izjavio je: "Mo\u0107an je \u010dovek koji \u017eivi u strahu od Boga, i to bi trebalo da znaju oni koji su u Crnu Goru i Srbiju doveli bezbo\u017enu grupu da peva demonske pesme i terali omladinu da svemu tome aplaudira." Menad\u017eer Raka Mari\u0107, organizator koncerta, zbunjeno je izjavio: "Mitropolit je pametan \u010dovek. Ako on ka\u017ee da su oni demoni, onda su sigurno to. Ja zaista ne znam šta su to demoni, on to bolje zna od mene, i ja mu verujem. Ali, šta ja tu sad mogu", tako da ga je anatema zaobišla. Da je i mitropolita pastva po\u010dela da ponekad shvata neozbiljno posvedo\u010dili su grafiti "D\u017eeger Mi\u010de, neverni\u010de". <\/p>\n Svi projekti za koje se Amfilohije zalagao prethodnih decenija neslavno su propali. Uz more krvi i nesre\u0107e nestale su Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, razišle su se Srbija i Crna Gora, rasplet na Kosovu se \u010deka, mada ga svi znaju. Svako bi se, pred takvim rezultatima, zapitao da li je negde pogrešio, ali se kod mitropolita Radovi\u0107a ne prime\u0107uju skrušenost i preispitivanje. Svojim nastupima on i dalje odaje utisak \u010doveka koji poseduje apsolutnu istinu i koji je rat sa samim sobom, koji je osnov i hriš\u0107anstva i svih drugih religija, davno završio. A kada se taj rat završi, onda \u010doveku ostane samo da ratuje sa svima drugima. <\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svi projekti za koje se Amfilohije zalagao prethodnih decenija neslavno su propali. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46499","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46499","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46499"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46499\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46499"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46499"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46499"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}