Govori se o \\'\u010distilištu\\’ kroz koje moramo da pro\u0111emo da bismo iz socijalisti\u010dkog \\'pakla\\’ stigli u kapitalisti\u010dki \\'raj\\’<\/p>\n
Pi\u0161e: Mario Kalik*<\/strong><\/em><\/p>\n Ovdašnja restauracija kapitalizma, odnosno eufemisti\u010dki nazvana „tranzicija" iz socijalizma u kapitalizam, neminovno je zahvatila i intelektualce kao posebnu društvenu grupu. Nekadašnja „kritika svega postoje\u0107eg" ustuknula je pred apologetikom kapitalisti\u010dke realnosti. To je vidljivo i u nedavnom tematskom bloku „Politike" (4. novembar) posve\u0107enom „tranziciji" u našoj zemlji. Uprkos tome što smo ponovo mogli da \u010dujemo za gotovo zaboravljenu re\u010d „kapitalizam" (doskora se govorilo samo o „gra\u0111anskom društvu"), akcenat je stavljen na njegovu afirmaciju, ne na temeljno kriti\u010dko ispitivanje. \u010cak i ako se dozvoli da kapitalizam nije „najbolji od svih mogu\u0107ih (društvenih) svetova", granica kritike je u konstataciji da je on ipak najmanje loš od svih mogu\u0107ih svetova. Kapitalizam se mo\u017ee tu i tamo popravljati („reformisati"), ali se ne treba ili \u010dak ne mo\u017ee radikalno menjati (revolucionisati). Od novinara, preko „istra\u017eiva\u010da javnog mnjenja" i menad\u017eera za „ljudske resurse", pa do „eksperata" iz oblasti društvenih nauka, svi se sla\u017eu u jednom – kapitalizam nema alternativu! <\/p>\n Satanizacija socijalizma je, naravno, jedno od osnovnih ideoloških oru\u017eja – govori se o „\u010distilištu" kroz koje moramo da pro\u0111emo da bismo iz socijalisti\u010dkog „pakla" stigli u kapitalisti\u010dki „raj", drugim re\u010dima, da bismo iz „mra\u010dne" socijalisti\u010dke prošlosti zakora\u010dili u „svetlu" kapitalisti\u010dku budu\u0107nost. Tu je i odve\u0107 pre\u017evakana pri\u010da o socijalizmu kao zemlji dembeliji. <\/p>\n Sve je to za\u010dinjeno socijaldarvinisti\u010dkom retorikom o „dobitnicima" i „gubitnicima" u „tranzicionoj" borbi za opstanak. Iz ljudskog sveta vratili smo se natrag u \u017eivotinjsko carstvo. Ili \u010dak u anorgansku prirodu – u kapitalisti\u010dkom novogovoru \u010dovek je „resurs", sveden na prirodnu sirovinu, puki materijal. Što je materijal elasti\u010dniji, odnosno prilagodljiviji kapitalisti\u010dkoj realnosti, to bolje! Prepreku u tom procesu adaptacije na nove uslove \u017eivotne sredine predstavljaju „prevazi\u0111eni na\u010dini razmišljanja", zaostali iz one „mra\u010dne" socijalisti\u010dke prošlosti. <\/p>\n Zato su profesori univerziteta tu da nam unaprede „nedovoljno razvijenu svest" o (novoj) realnosti. Tako nas profesorka psihologije savetuje da, umesto da pru\u017eamo otpor, bez oklevanja prihvatimo gubitak posla kao \u017eivotnu šansu, i time demonstriramo „li\u010dnu odgovornost". Profesor sociologije nam poru\u010duje da moramo da shvatimo da ono što je (do ju\u010de) bilo naše, recimo preduze\u0107a, jednostavno više nije naše, i ta\u010dka! Profesor politikologije lamentira nad „nedovršenom demokratizacijom"; demokratija se, po njemu, sastoji u tome da o „gubitnicima brine" njegovo veli\u010danstvo slobodno tr\u017eište. Njihovo pravo glasa, me\u0111utim, predstavlja prepreku na tom putu, pa je dr\u017eava prinu\u0111ena da s takvima pravi kompromis. Ne mo\u017eemo ovde da ne osetimo \u017eal za „idili\u010dnim" vremenima kada nije postojalo opšte pravo glasa.<\/p>\n Pri tome, naro\u010dito je upadljiva hipokrizija – re\u010d je, naime, o profesorima dr\u017eavnog univerziteta, ujedinjenim u atacima na tekovine (socijalne) dr\u017eave. Oni koji su ceo radni vek proveli u okrilju jedne dr\u017eavne institucije bez imalo obraza dele lekcije onima koji su „provodili ceo radni vek na istim radnim mestima i verovali da \u0107e tako do\u010dekati penziju"?!<\/p>\n Od Sokrata do Sartra lik intelektualca nezamisliv je bez kriti\u010dkog stava spram dominantnih društvenih praksi. Istinski intelektualac derealizuje realnost, ve\u0107 samim tim što pokazuje da je svaka stvarnost stvorena, pa i promenljiva. Time ona gubi misti\u010dni status apsolutne \u010dinjenice koja parališe sposobnost kriti\u010dkog mišljenja. U ovom konkretnom slu\u010daju to zna\u010di tragati za uzrocima nesumnjivo teške ekonomske situacije; oni se mo\u017eda mogu na\u0107i u ekonomskom i ratnom nasilju spram naše dr\u017eave tokom 90-ih godina 20. veka, ali i posle toga, u bezobzirnoj plja\u010dki društvene i dr\u017eavne imovine tokom privatizacije. Ve\u0107ina preduze\u0107a u kojima postoje problemi realizacije imala su uspešno poslovanje pre ovih procesa. <\/p>\n Današnja situacija je, dakle, proizvod odre\u0111enih istorijskih okolnosti. Intelektualci su du\u017eni da o njima reflektuju; oni treba da podrede postoje\u0107u realnost imperativima slobode, istine i pravde, a ne da te imperative podrede diktatu postoje\u0107e realnosti. Oni ukazuju da (treba da) postoji sloboda od tr\u017eišta, ili bar mimo njega, da istina nije tek odraz postoje\u0107eg stanja, i da postoje i socijalna, a ne samo politi\u010dka, prava. Na\u017ealost, videli smo da ogromnu ve\u0107inu intelektualaca \u010dine glasnogovornici kapitalisti\u010dkog fakticiteta. <\/p>\n Danas je, recimo, dr\u017eavni univerzitet jedna od najizrazitijih poluga postoje\u0107eg poretka, njegov udarni ideološki aparat. Nekada buntovan i subverzivan, danas u\u0107utkan – glas di\u017ee samo kada se treba suprotstaviti i najmanjim naznakama promene statusa quo. I za to je dobro pla\u0107en, ve\u0107inom parama onih „izgubljenih u tranziciji", koji „ne znaju sopstvene interese". Za te pare, raznorazni „eksperti" koji nam sti\u017eu sa univerziteta prodaju svoje usluge tako što poma\u017eu „gubitnicima tranzicije" da „razviju" svest, odnosno artikulišu svoje društvene interese. Pa im interes vladaju\u0107ih predstavljaju kao njihov sopstveni interes. To je temeljni efekt ideologije; ovi intelektualci slu\u017ee kao obi\u010dni serviseri vladaju\u0107eg poretka, promotori dominantne liberalne ideologije. Nasuprot njima, istinski intelektualci kriti\u010dki seciraju postoje\u0107e stanje i njegovu ideologiju, razvejavaju ideološke magle u kojima vlada (kon)fuzija izme\u0111u interesa vladaju\u0107ih i pot\u010dinjenih. Takva intelektualna avangarda tek treba da se pojavi.<\/p>\n