Zahvaljuju\u0107i seksualnom odabiranju, ljudski rod \u0107e se za 100.000 godina razdvojiti na dve podvrste: jedni \u0107e biti lepi i pametni, a drugi ru\u017eni i tupavi, poru\u010duje evolucioni biolog Oliver Kari. Ali to ne\u0107e biti jedini \u017eitelji: inteligentni roboti, kiborzi i genetski izmenjena stvorenja \u017eive\u0107e pokraj ljudi<\/p>\n
Pi\u0161e: Stanko Stojiljkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Za sto hiljada godina ljudski vrsta razdvoji\u0107e se na dve podvrste – jednu \u0107e predstavljati lepi i pametni, a drugu ru\u017eni i tupavi! Pomislili ste da \u0107e opet neki suludi vlastodr\u017eac umešati prste u odabir, prise\u0107aju\u0107i se istorijskih grozota po\u010dinjenih u 20. veku?<\/p>\n Prevarili ste se, ako je za utehu: krivicu mo\u017eete – imenujemo li je tako – pripisati seksualnom razmno\u017eavanju! Iz kojeg \u0107e se izdvojiti genetski viša (nat)klasa i ni\u017ea (ili potklasa). <\/p>\n Da je kojim slu\u010dajem \u017eiv, proslavljeni pisac Herbert D\u017eord\u017e Vels mogao bi da likuje, jer je nešto sli\u010dno prorekao u svojem romanu „Vremenska mašina", objavljenom još 1895. godine. Najnovije predskazanje je, upravo, obznanio evolucioni biolog Oliver Kari iz Londonske ekonomske škole.<\/p>\n Na izmaku hiljadugodišta u koje smo zakora\u010dili ljudi \u0107e dosegnuti vrhunac, zatim \u0107e se suo\u010diti sa opadanjem vlastitih sposobnosti zahvaljuju\u0107i prekomernom oslanjanju na tehnološke sprave i naprave.<\/p>\n Posle 3000. godine posta\u0107e probirljiviji u seksualnom pogledu, što \u0107e uzrokovati nagovešteno podvajanje. Potomci genetski nadmo\u0107nijih bi\u0107e vitkiji, viši, privla\u010dniji, zdraviji, inteligentniji i darovitiji, nasuprot pot\u010dinjenim zdepastim, ru\u017enim i glupim stvorenjima, nalik \u0111avolcima (goblini). Kod Herberta D\u017eord\u017ea Velsa prvopomenuti su oli\u010deni u Eloju, a potonji u Morloku (tako su, barem, ovekove\u010deni na filmskom platnu).<\/p>\n Pokretni Dorijan Grej<\/strong><\/p>\n U bliskoj budu\u0107nosti razumni dvonošci \u0107e narasti u visinu – od 180 do 210 santimetara (koliki \u0107e tek biti košarkaši?), a po\u017eive\u0107e, \u010dak, 120 godina! I u spoljašnjem (fizi\u010dki) izgledu pretrpe\u0107e poboljšanja, podstaknuta zdravljem, mladoš\u0107u i plodnoš\u0107u.<\/p>\n Muškarci \u0107e ve\u0107ma li\u010diti na sportiste, sa izra\u017eenim (\u010detvrtastim) vilicama, pravilnim (simetri\u010dnim) crtama lica, dubljim glasom i ve\u0107im polnim organom. \u017dene \u0107e se preodenuti u mekšu i glatkiju ko\u017eu, bez ijedne dla\u010dice, ima\u0107e krupne svetle o\u010di, isturena prsa i sjajnu kosu. Ukrštanjem \u0107e iš\u010deznuti spoljašnja obele\u017eja rasnih razlika: svi \u0107e li\u010diti jedni na druge, preplanuli kao posle povratka sa letovanja na moru (boja kafe).<\/p>\n Oliver Kari upozorava da \u0107e za 10.000 godina naši daleki naslednici, verovatno, iskusiti svojevrsnu „naslednu kaznu" zbog preteranog uzdanja u visokotehnološka pomagala. Svakojake pametne skalamerije \u0107e ih razmaziti udovoljavaju\u0107i svakom prohtevu i ispunjavaju\u0107i svaku \u017eelju, i ne slute\u0107i po\u010de\u0107e da sli\u010de ku\u0107nim ljubimcima.<\/p>\n Društvene veštine, kao što su opštenje s drugima i uzajamno deljanje, nesta\u0107e zauvek sa ose\u0107anjima – ljubavlju, saose\u0107anjem, poverenjem i uva\u017eavanjem. Kudikamo \u0107e manje brinuti za bli\u017enje, jedva da \u0107e umeti s ma kim da se zdru\u017ee. Zauzvrat \u0107e do\u010dekati da se unaokolo šepure mladoliki, kao pokretne slike Dorijana Greja, bez trun\u010dice podvaljka, jer \u0107e gutati prera\u0111enu i obra\u0111enu hranu koja se ne \u017eva\u0107e. Zbog prekomerne zdravstvene nege oslabi\u0107e im prirodna telesna odbrana (imuni sistem): spre\u010davanje i odlaganje umiranja izrodi\u0107e se u nasledne nedostatke koji \u0107e se završavati razbolevanjem od raka.<\/p>\n I što budu\u0107nost bude više odmicala, seksualna probirljivost – samo jedna izabranica(ik) zauvek – izbija\u0107e na videlo sve ve\u0107a nasledna (genetska) nejednakost. Ishod svega toga bi\u0107e o\u010digledan: ljudski rod podeli\u0107e se na dve podvrste – skladnog (i otmenog) i nezgrapnog (zdepastog) stasa.<\/p>\n Iako nauka i tehnologija imaju mo\u0107 da stvore savršeno prebivalište (\u017eivotna sredina) u ovom milenijumu, nad \u010dove\u010danstvom se, me\u0111utim, nadvila pretnja temeljnih genetskih promena, \u010diji su koreni u prevelikom oslanjanju na tehnološka dostignu\u0107a. A to umanjuje našu prirodnu snagu da odolevamo bolestima i ugro\u017eava razvijenu sposobnost da se dovijamo i opstajemo sa istovrsnicima.<\/p>\n Istra\u017eivanje pokazuje da \u0107e daleka \u010dovekova budu\u0107nost nalikovati pri\u010di u kojoj se prepli\u0107u dobro, zlo i ru\u017eno.<\/p>\n Lebdenje Velike piramide<\/strong><\/p>\n U briljantnoj knjizi „Kosmos u orahovoj ljusci" (izdava\u010d „Informatika" iz Beograda) Stiven Hoking isti\u010de da „nije bilo znatnije promene ljudske DNK tokom poslednjih 10.000 godina, ali vrlo je verovatno da \u0107emo biti u prilici da je potpuno preustrojimo tokom narednog (ovog) milenijuma", podse\u0107aju\u0107i da \u0107e mnogi re\u0107i da treba zabraniti genetsko in\u017eenjerstvo na \u010doveku, ali teško da \u0107emo to mo\u0107i da spre\u010dimo.<\/p>\n Stvaranje poboljšanih ljudskih bi\u0107a izazva\u0107e velike društvene i politi\u010dke trzavice, naro\u010dito u odnosu na nepoboljšane. „U biološkom pogledu, ljudsku inteligenciju do sada je ograni\u010davala veli\u010dina mozga koji treba da pro\u0111e kroz kanal prilikom poro\u0111aja", objašnjava genijalni fizi\u010dar i matemati\u010dar. „Ali o\u010dekujem da \u0107emo kroz stotinak godina mo\u0107i da odgajamo bebe izvan ljudskog tela, tako da \u0107e ova prepreka biti uklonjena. Kona\u010dno, me\u0111utim, pove\u0107anje veli\u010dine ljudskog mozga genetskim in\u017eenjerstvom suo\u010di\u0107e se s nepovoljnom okolnoš\u0107u da su telesni hemijski glasnici preko kojih se odvija naša mentalna aktivnost srazmerno spori. Ovo zna\u010di da \u0107e pove\u0107anje slo\u017eenosti mozga i\u0107i nauštrb brzine."<\/p>\n Treba li se odupirati posleljudskom dobu?<\/strong><\/p>\n Na samom izmaku 20. stole\u0107a na Univerzitetu Jejl 160 nau\u010dnika i javnih li\u010dnosti me\u0111unarodnog ugleda pokrenulo je raspravu na temu društva u kojem \u0107e inteligentni roboti, kiborzi (spoj \u010dovekovih organa i mašinskih delova) i genetski izmenjena stvorenja, koja ne moraju biti ljudskog porekla, \u017eiveti pokraj ljudi!<\/p>\n U drugom poduhvatu vrhunski znalci iz razli\u010ditih nau\u010dnih oblasti zamoljeni su da zamisle kako \u0107e \u017eivot izgledati 3000. godine. Razmišljanja su u šest scenarija razvrstali dvojica cenjenih futurologa – Teodor Gordon i D\u017eerom Glen. Izabrali smo nekoliko sa\u017eetih opaski iz jednog pod imenom „Uspon i propast carstva robota".<\/p>\n Kao kiborzi, ljudi postaju sve što zamisle, \u017eive dugo koliko god i kako god \u017eele. Dalekim prete\u010dama iz 21. stole\u0107a li\u010de na bogove, svako mo\u017ee virtuelno da izvede ma koju ma\u0111ioni\u010darsku opsenu kakve su nekad davno prepri\u010davane u nau\u010dnofantasti\u010dnim pripovestima ili u „Bibliji". Svaki nanotehnološki izmenjeni (oja\u010dani) pojedinac u stanju je da usmerava energiju ja\u010dine pribli\u017eno 1.012 vati što je, otprilike, dovoljno da se Velika piramida podigne i nastavi da lebdi. <\/p>\n