Bosna i Hercegovina je talac i posljedica sopstvene nemo\u0107i i, s druge strane, tu\u0111e mo\u0107i. Mo\u0107i da nas se stalno dr\u017ei u šahu, na \u010dekanju, u nadi…<\/p>\n
Pi\u0161e: Vlastimir Mijovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ko gubi, ima pravo da se ljuti. A mi smo utakmicu izgubili. No, ne od Evrope. Nismo se baš ni nadali pozivnici u evro-klub, pa se i ne jedimo što je nismo dobili.<\/p>\n Ljutimo se, od politi\u010dara do gra\u0111ana, zbog ne\u010deg drugog: zbog onoga ko je tu pozivnicu dobio, a sama nebesa znaju da je nije zaslu\u017eio.<\/p>\n Rije\u010d je, naravno, o Srbiji.<\/p>\n Ili nije?<\/p>\n Nije.<\/p>\n Rije\u010d je ipak o Evropi.<\/p>\n Srbija, naime, nije kriva što je dobila re\u010denu pozivnicu. Kriv je onaj koji poziva, a ne onaj koji ugodne pozivnice prima. Stoga naš jed treba da se adresira na njega, odnosno na nju – Evropsku uniju.<\/p>\n A bogme, kad bolje razmislim, ne treba ni na nju. Pa, zar današnji \u010dovjek, svejedno da li je Evropljanin, Bosanac ili Hercegovac, ima pravo na iluziju da – umjesto interesa, novca, lobija i klanova – svijetom i Evropom upravlja pravda i humanizam? Ma, batali! To su pri\u010de za malu djecu.<\/p>\n Na kraju krajeva, mi, u stvari, mo\u017eemo da se ljutimo samo na sebe, odnosno na svoju ludu vjeru u nešto u šta niko ozbiljan odavno ne vjeruje. I što prije s tim prestanemo, manje \u0107emo se sekirati i gubiti vrijeme na puste tlapnje.<\/p>\n Umjesto sa\u017ealjenja, Bosni i Hercegovini je potrebna – akcija! Potrebno nam je da ovu nevi\u0111enu politi\u010dku i svaku drugu razvlakušu, koja \u0107e nam isisati i zadnju kap krvi, kona\u010dno presije\u010demo i završimo. Pa i po svaku cijenu. Ako treba, i po sistemu "ili d\u017ea ili bu". <\/p>\n Prvo što moramo da u\u010dinimo, ma koliko to nekome bogohulno zvu\u010dalo, to je da prestanemo govoriti o Bosni i Hercegovini. Ona prakti\u010dno ne postoji, u komi je koja traje ve\u0107 15 godina, a mo\u017ee potrajati još stotinu. Mi moramo govoriti o onima koji \u017eele Bosnu i Hercegovinu i o onima koji je ne \u017eele. Mi moramo jasno i glasno da ka\u017eemo da znamo ko je za nju, a koje protiv. Mi moramo odrešito da ka\u017eemo i da sami sebi priznamo da nismo jedno, nego smo najmanje dvoje.<\/p>\n To jedno, hajde da ka\u017eemo prvo, lije ovih dana suze zbog evropske odbijenice i srbijanske pozivnice, dok se ono drugo tome raduje: i odbijenici i pozivnici. Jer sebe ne vidi u Bosni i Hercegovini, nego tamo (ne)daleko, u Srbiji. I s njom, a ne s nama ho\u0107e još dalje, u Evropu.<\/p>\n Sve dok je tako, dok jedni danju grade, a "vile" no\u0107u ruše i razvla\u010de, mi nismo ništa: mi smo samo ime bez sadr\u017eine. Ve\u0107 smo dugo i bi\u0107emo još du\u017ee ako pristanemo da i dalje budemo pijun\u010di\u0107i svoje sopstvene sudbine, puki statisti u igri u kojoj nam se radi o glavi. A to smo ve\u0107 dugo: otkako su nas zasuli granatama, pa nastavili rezolucijama, deklaracijama, izvještajima…<\/p>\n Ljudi koji sebe vide u Bosni i Hercegovini i (ne)dosljedne politike koje se vode u njenu korist odavno su u potpuno pasivnoj poziciji, u stalnoj defanzivi, u makazama ovih i onih politika koje nas non-stop sjeckaju i malo pomalo pretvaraju u – ništa.<\/p>\n Da, mi smo ništa. Bosna i Hercegovina je talac i posljedica sopstvene nemo\u0107i i, s druge strane, tu\u0111e mo\u0107i. Mo\u0107i da nas se stalno dr\u017ei u šahu, na \u010dekanju, u nadi…<\/p>\n Jednu sli\u010dnu situaciju Markes je davno opisao kao "hroniku najavljene smrti". On opisao, a mi je \u017eivimo i kao pred strelja\u010dkim vodom \u010dekamo sigurnu egzekuciju.<\/p>\n Ho\u0107u re\u0107i da mi više nemamo šta izgubiti. Ili smo to ve\u0107 izgubili ili je samo pitanje trenutka kad \u0107emo pogubiti i ono što je preostalo – puku formu. Puku tlapnju da smo nešto, da smo dr\u017eava, da to mo\u017eemo postati s onima koji to ne \u017eele i za koje znamo i gdje stanuju i šta protiv ove zemlje rade.<\/p>\n Summarum, odbijenica iz Brisela – sa istovremenom pozivnicom Srbiji – mora postati trenutak spoznavanja stvarnosti, naš veliki \u010das istine. Ispijanje krvi na slam\u010dicu jeste sporo, ali se i tako sve da isisati. Mi smo tome najbolji primjer. Ovoj dr\u017eavi \u017eivot se oduzima polako, ali sigurno.<\/p>\n Stoga, dok još u venama ima poneko crveno zrnce, mora se na svim adresama na kojim se o nama odlu\u010duje zatra\u017eiti hitno, neodlo\u017eno, brzo rješenje. Ako treba, neka bude i ono "ili d\u017ea – ili bu".<\/p>\n Ne bude li tako, ne\u0107e nas biti nigdje. Samo \u0107emo se na svojoj ko\u017ei uvjeriti koliko je Markes bio u pravu kada je opisao kako se jedna smrt dogodila mnogo prije nego što se stvarno, fakti\u010dki desila.<\/p>\n