Ostalo je preko 500 nerasvetljenih ubistava iz me\u0111usrpskih patriotskih smaknu\u0107a u prošlom veku <\/p>\n
Pi\u0161e: Lj. Stojadinovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Skoro svake sedmice "neko" ubije celu beogradsku porodicu. I onda se udalji u nepoznatom pravcu, pri \u010demu je istraga u toku. U \u017darkovu vlada strah, mnogima više ni prijatelji ne dolaze. Ima dragih gostiju koji donose "uzi" sa prigušiva\u010dem za tihi, poslednji susret sa poznanicima.<\/p>\n Da li je to samo neizbe\u017eni, haoti\u010dni obra\u010dun "gra\u0111evinske mafije", u kome najja\u010di \u010diste nabujalu konkurenciju? Ili mo\u017eda \u010desta ubistva sadr\u017ee u sebi pomešane razloge, jedan zakasneli, bratoubila\u010dki posttraumatski sindrom!<\/p>\n Ovlašna skica pla\u0107enog ubice "na ciljeve ni\u017eeg ranga", izgleda ovako: ima 22 godine, lišen eti\u010dkih predrasuda, srednjeg imovnog stanja, naizgled socijalno zbrinut. Kao petogodišnjak umesto crtanih filmova pratio "raspad SFRJ". Bombardovanje do\u017eiveo kao dezorijentisani pubertetlija od 14 godina. Nema realnih vrednosnih autoriteta. Ima osnovnu ili srednju školu. Za osam godina bi\u0107e u vrhunskoj formi, relativno bogat, i poga\u0111a\u0107e "osobito va\u017ene ciljeve". Naravno, ako ga pre toga njegovi nalogodavci ne u\u0107utkaju. U tim godinama on \u0107e biti visoko etablirani terminator, ili mlad leš, odavno u \u010ditulji. Dok ubija po ku\u0107ama, on samo ve\u017eba ruku za prave poslove.<\/p>\n Ova digresija je va\u017ena za sve nas koji smo uvereni da \u017eivimo u bezbednom gradu. To je relativno slobodna parafraza "foto-robota" beogradskog profesionalnog ubice, koji je napravio jedan iskusni kriminolog. On je i dodatno osen\u010dio profi likvidatora, dovode\u0107i ga, na njegovom "\u017eivotnom i radnom vrhuncu" u neizbe\u017enu vezu sa politi\u010dkim podzemljem i tajnim slu\u017ebama. Naravno, ne\u0107e svaki sumanuti imitator Bilija Kida odmah biti zapa\u017een. Onaj kome su potrebne ubice bez emocija, ta\u010dno \u0107e znati gde da ih na\u0111e.<\/p>\n To bi moglo da zna\u010di kako je ubila\u010dki talas, koji je ponovo zahvatio Beograd, odnekud podstaknut. Pre svega ambijentom javnog vrednosnog haosa. \u010clanovi zemunske grupe, koji ne stignu da se prisete koga su sve ubili, ve\u0107 godinama su junaci dana.<\/p>\n Oni su košmarni odmetnici, ubijaju kad im se prohte, koga izaberu, po presudama koje sami donose, iz beskona\u010dno mnogo razloga. Njihov vo\u0111a iz tamni\u010dke \u0107elije ocenjuje politi\u010dku situaciju u Srbiji, ali i u okru\u017eenju, i ozbiljno ka\u017ee da stvari ne stoje sasvim dobro. <\/p>\n Opasni mafijaši, oni koji su na slobodi, imaju carski tretman: gledali smo kako ih do\u010dekuju na aerodromima. Oni prolaze kroz salone za posebno va\u017ene osobe, kao dr\u017eavnici, olimpijski pobednici ili prvaci sveta, i ne obaziru\u0107i se na \u010ditavu tu gungulu, kre\u0107u se kroz špalire ushi\u0107enih paparaca. Na izlazu ih \u010deka karavan blindiranih vozila, uz li\u010dno i zvani\u010dno obezbe\u0111enje. Šta \u0107eš više, šta \u0107eš bolje od \u017eivota!<\/p>\n Pa dobro, da li su nam sve to doneli ratovi? Generacija koja je ubijala devedesetih, ve\u0107 je posustala. Oni koji su nekako pre\u017eiveli svoj gadni, odvratni zanat, povukli su se u mirniji \u017eivot, ako je to mogu\u0107e, peru savest ako su je imali. Neki od njih su se odali poeziji ili prozi uz trebovanje ‘artije kod zatvorskog \u010duvara. Stigla je nova generacija, ka\u017eu surovija od svih prethodnih. Zato što je ubistvo u Srbiji sasvim normalna vest. Likvidacija celih familija ve\u0107 nedeljama je rutinska informacija a ne dugoro\u010dni gra\u0111anski šok. Zato što je ubistvo u Srbiji zanat koji se isplati.<\/p>\n Vratimo se samo malo u likvidatorsku biografiju Srbije. Ko je ubio ministra Pavla Bulatovi\u0107a? Ne zna se. Ko je ubio Radovana Stoji\u010di\u0107a Bad\u017eu, pa ga sahranio u aleji velikana, isto se ne zna. Isto pitanje i odgovor va\u017ee za Zorana Todorovi\u0107a sa nadimkom Kundak.<\/p>\n Uz navedenu trojku, i neizbe\u017enog Arkana, ostalo je preko 500 nerasvetljenih ubistava iz me\u0111usrpskih patriotskih smaknu\u0107a u prošlom veku. Mnoga od njih zna\u010dila su promenu vlasnika grada ili njegovog dela, novu politi\u010dku varijantu i viziju, kapital pokojnika i podanike pokajnike koji sti\u017eu kod gospodara i srpske Ledi Magbet na poklonjenje kao na \u0107abu. Strah je \u010duvao glavu tamo gde nije mogla pamet. <\/p>\n Grob mu\u010denika Ivana Stamboli\u0107a i njegove ubice otkriveni su pod oštricom "Sablje". <\/p>\n Ubice Slavka \u0106uruvije su i dalje na slobodi. Svakog aprila i svakog Uskrsa, neko iz javne ili tajne srpske slu\u017ebe ka\u017ee da je istraga pri kraju, i da su ubice nadohvat ruke. Ali, neko ili nešto, što ima razloga da \u010duva ubistvo kao svoj monopol, to ne dopušta. Zašto se o tome nikada ne izjašnjava Rade Bulatovi\u0107, kad su to kosturi iz ormana koje on sada du\u017ei. Ka\u017ee da je "bezbednosna situacija" u Srbiji stabilna. Svi su bezbedni osim gra\u0111ana.<\/p>\n Nije poznat ubica novinara Panti\u0107a iz Jagodine, niti ko je ubio Dadu Vujasinovi\u0107.<\/p>\n Dejan Anastasijevi\u0107 se usudio da postavi pitanje: "Aman, ljudi, ko je meni stavio kašikare na prozor!" Prozvao je javno neke \u010dasne stvaraoce srpske istorije, pre svih Šešelja i Jovicu Staniši\u0107a.<\/p>\n Jovica je \u0107utao, kao i obi\u010dno, a u ime Šešelja je progovorio Vu\u010di\u0107, kao i obi\u010dno, i svojim delikatnim jezikom prosta\u010dki besprizorno izvre\u0111ao novinara. <\/p>\n Opasno je \u017eiveti u Srbiji, ali lepo i uzbudljivo. Posebno ako nam se posre\u0107i da u direktnom prenosu vidimo kako najseverniji srpski vojvoda pobe\u0111uje, porobljava i zaklju\u010dava haški sud.<\/p>\n Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ostalo je preko 500 nerasvetljenih ubistava iz me\u0111usrpskih patriotskih smaknu\u0107a u prošlom veku <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46488","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46488","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46488"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46488\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46488"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46488"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46488"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}