Bilo bi pravilnije govoriti o Pravoslavnoj crkvi u Srbiji, Rusiji, Crnoj Gori, Evropi, Aziji, Africi… Autokefalnost pomesnih pravoslavnih crkava ne treba poistove\u0107ivati sa idejom dr\u017eavnog suvereniteta 19. veka, što danas neki \u010dine <\/p>\n
Pi\u0161e: Radovan Bigovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Dosta je rasprostranjeno mišljenje da su pomesne (autokefalne) pravoslavne crkve nacionalne, tj. da u pravoslavlju postoji poistove\u0107enje vere i nacije. Za druge crkve (rimokatoli\u010dku i protestantske crkve i druge verske zajednice) smatra se da su internacionalne. Kod nas mnogi crkvu do\u017eivljavaju kao jednu od nacionalnih institucija \u010diji je cilj da \u010duva nacionalna obele\u017eja, obi\u010daje, jezik, folklor, kulturu, i dr\u017eavni „teritorijalni integritet i suverenitet". Posmatrano istorijski, Pravoslavna crkva je zaista formirala nacionalni identitet isto\u010dnohriš\u0107anskih naroda. Isti je slu\u010daj i sa latinskom crkvom kada su u pitanju zapadnoevropski narodi. Sve do novijeg vremena hriš\u0107anstvo je pro\u017eimalo i nadahnjivalo sve pore narodnog i društvenog \u017eivota: kulturu, umetnost, politiku, ekonomiju, literaturu, javni moral. U periodima ropstva crkva je i imala i politi\u010dku vlast jer civilna nije postojala (nije ni mogla da postoji). To ima za posledicu da se danas Grk, Rumun, Bugarin, Rus, Srbin ose\u0107a pravoslavnim „po ro\u0111enju" (Hrvat kao rimokatolik), iako je vera uvek \u010din slobodnog izbora.<\/p>\n Hriš\u0107anski pojam nacije suštinski se razlikuje od savremenih sekularnih predstava. Hriš\u0107anske nacije bile su otvorene i u vertikali i u horizontali. Cilj nacije je bio da slu\u017ei Bogu i ostvaruje volju Bo\u017eju na zemlji. Crkva je nacije preobra\u017eavala, hristijanizovala i usmeravala prema nadnacionalnim ciljevima i vrednostima. Isti je slu\u010daj bio i sa hriš\u0107anskim nacijama na Zapadu. Moderne sekularizovane nacije postaju mit, totem, bo\u017eanstvo, „misti\u010dni temelj autoriteta svake vlasti". Nacionalna volja je izvor prava i politike. Moderne nacije nastoje da „emancipuju" sveukupni \u017eivot društva od uticaja crkve, jer je ona sama pseudocrkva. Boga i crkvu pot\u010dinjavaju nacionalnom egoizmu uklju\u010duju\u0107i ih u kodove sopstvene mesijanske nacionalne ideologije. Stapanje vere sa takvim pojmom nacije je jeres poznata kao etnofiletizam (religiozni nacionalizam). „Crkva je vaseljenska, saborna, bogo\u010dove\u010danska, ve\u010dna, zato je hula, neoprostiva hula na Hrista i Duha Svatoga, \u010diniti od nje nacionalnu instituciju, su\u017eavati je do sitnih, prolaznih, vremenih nacionalnih ciljeva i metoda… Vreme je, dvanaesti je \u010das da pojedini naši crkveni predstavnici prestanu biti isklju\u010divo sluge nacionalizma i politike, svejedno koje i \u010dije, i postanu prvosveštenici i sveštenici jedne, svete, saborne i apostolske crkve", ka\u017ee Justin Popovi\u0107. U crkvi nema Jevrejina i Grka, roba i slobodnjaka, muškog i \u017eenskog, ve\u0107 su svi jedno u Hristu (Gal. 3,28). On je „sve u svemu" (Kol. 3,11).<\/p>\n U istorijsko-sociološkoj pa i teološkoj literaturi mo\u017ee se pro\u010ditati da je Pravoslavna crkva „nacionalna", „anacionalna", „vaseljenska" (internacionalna), „nadnacionalna" i sl. Sve ove tvrdnje mogu biti delimi\u010dno ta\u010dne. Crkva nije apstraktna zajednica. Ona se uvek projavljuje u konkretnom narodu, vremenu i prostoru. Od samog po\u010detka jevan\u0111elje je saopštavala u kategorijama lokalne kulture i jezika. Istovremeno je naciju otvarala, osloba\u0111ala nacionalnog egoizma i samodovoljnosti, „terala je da iza\u0111e iz sebe" i da se sa\u017eivljava sa drugim. Crkva ne negira nacionalne entitete, ali odri\u010de svaki oblik subordinacije me\u0111u nacijama, moralnu ili aksiološku superiornost. Po nacionalnom sastavu svojih vernika jedna lokalna ili autokefalna pravoslavna crkva je višenacionalna (ako na tom prostoru \u017eive pripadnici razli\u010ditih nacija), a mo\u017ee biti i jednonacionalna (ako je taj prostor nacionalno homogen). Teorijski mo\u017ee biti i anacionalna ukoliko vernici ne \u017eele da se nacionalno identifikuju. Crkva, dakle, ne negira niti apsolutizuje nacionalno ve\u0107 izgra\u0111uje jedinstvo u razli\u010ditosti („pomirenu razli\u010ditost") mnogih nacija. Crkva je sama „novi Izrailj", „narod Bo\u017eji", „novo društvo" sastavljeno od pripadnika razli\u010ditih istorijskih naroda. <\/p>\n Svaka nacija ima pravo i mogu\u0107nost da u\u0111e u crkvu s mogu\u0107noš\u0107u da u njoj sa\u010duva svoj nacionalni identitet, ali nijedna nema pravo da ima „svoju" ekskluzivnu „nacionalnu crkvu", koja bi „nacionalizovala Hrista", u\u010dvrš\u0107ivala nacionalni egoizam i obogotvoravala samu naciju. <\/p>\n Ne minimiziraju\u0107i crkvenodoktrinarne uzroke, nacionalni sukobi unutar crkve tokom istorije su prouzrokovali nesagledive tragi\u010dne posledice. Sukob izme\u0111u Grka i Latina završio se tragi\u010dnim raskolom 1054. g. koji do danas traje, kao i sukob izme\u0111u latinskog (romanskog) i germanskog sveta u šesnaestom veku. Kada se u kolokvijalnom govoru ka\u017ee „gr\u010dka", „ruska", „bugarska", „makedonska" crkva, ne zna\u010di da su to posebne i nezavisne i samodovoljne crkve. Nijedna lokalna crkva ne mo\u017ee biti nezavisna od drugih. Jedna vera, jedna crkva Hristova aktuelizuje se u razli\u010ditim narodima i dr\u017eavama i uvek je to jedna jedinstvena crkva Hristova. Zato bi bilo pravilnije govoriti o Pravoslavnoj crkvi u Srbiji, Rusiji, Crnoj Gori, Evropi, Aziji, Africi… Autokefalnost pomesnih pravoslavnih crkava ne treba poistove\u0107ivati sa idejom dr\u017eavnog suvereniteta 19. veka, što danas neki \u010dine. <\/p>\n Crkva se obra\u0107a uvek konkretnim ljudima, a ne bezli\u010dnim entitetima. Crkva nije arheološka ustanova ili muzej koja \u010duva pre\u017eivele nacionalne tradicije. Misija crkve ne mo\u017ee da se funkcionalizuje za ciljeve sekularnog nacionalizma i internacionalizma. <\/p>\n