Šesnaest godina posle raspada, sve dr\u017eave nekadašnje Jugoslavije daleko su od one nezavisnosti kakvu je imala SFRJ<\/p>\n
Pi\u0161e: Miroslav Lazanski<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n U ratu, prva uvek umire istina. Odmah zatim, me\u0111utim, umire i civilizacija i to se još dugo posle ose\u0107a. Potvrda za to su i nedavni doga\u0111aji na ulicama Novog Sada i prava lavina diskusija o fašizmu, neonacizmu, motkama i pivnicama.<\/p>\n \u010cinjenica je da se razni procesi integracije dr\u017eava, celih geopoliti\u010dkih oblasti, tehnološke i privredne globalizacije kod nekih do\u017eivljavaju kao agresija na razli\u010dite kulture i kolektivne identitete.<\/p>\n No, s druge strane, sektaško funkcionisanje politi\u010dkih stranaka u društvu koje je sklono personalizaciji vlasti, mo\u017ee da izazove i pojavu ograni\u010denog nacional-populisti\u010dkog ponašanja. Srbija sa svojom stalnom kontradiktornoš\u0107u izme\u0111u teritorijalne veli\u010dine, multietni\u010dnosti, problema Kosmeta, sa istorijskim i socijalnim lomovima u proteklih 17 godina, naprosto je idealan prostor za nemarno baratanje \u010dinjenicama, za bujicu stalno istih metafora, za isti populisti\u010dki teror protiv navodnog populisti\u010dkog terora.<\/p>\n Bez obzira na sve, Srbija je danas nacionalno najtolerantnija dr\u017eava bivše Jugoslavije, jer ovde \u017eivi oko 20 odsto gra\u0111ana koji nisu Srbi. Istovremeno, Srbija je i duboko ranjena dr\u017eava svim onim što se doga\u0111alo srpskom narodu na prostorima bivše SFRJ. Kada se istina o svemu tome u drugim dr\u017eavama bivše Jugoslavije namerno pre\u0107utkuje, onda se i istina o tome šta se sve doga\u0111alo drugim nacijama i na ovim prostorima nedovoljno isti\u010de. I to onda generiše ksenofobi\u010dnost, isklju\u010divost, mr\u017enju, nacionalizam, pa i rasizam. <\/p>\n Ankete u svim bivšim jugorepublikama pokazuju da i danas postoji dosta visok stepen nepoverenja i netolerancije prema „bivšoj bra\u0107i" iz SFRJ. Najviše tolerancije, barem one javne, pokazuju danas etni\u010dki \u010disti prostori. Koji su nekada bili multietni\u010dki.<\/p>\n Zapravo, istorija jugoslovenskih prostora istorija je etni\u010dkog \u010diš\u0107enja. Posle Drugog svetskog rata iz Jugoslavije je, ovako ili onako, otišlo nekoliko stotina hiljada doma\u0107ih Nemaca. Mnogi su bili u nema\u010dkim vojnim formacijama, pa i pripadnici SS trupa. Ali bilo je i potpuno nedu\u017enih civila. Iz Istre i Dalmacije proterano je oko 200.000 Italijana. Mnogi su bili pripadnici italijanske okupatorske vojske. Neki i nisu bili, pa su „o\u010diš\u0107eni". Jevreji u Jugoslaviji nestali su u holokaustu i ostao ih je tek neznatan broj. Kako su Srbi etni\u010dki „\u010diš\u0107eni" i ubijani u Drugom svetskom ratu, to je poznata pri\u010da.<\/p>\n Zatim je 1991. godine došao raspad Jugoslavije koji je, s jedne strane, bio pokrenut raspadom komunisti\u010dkog sveta, strahovitim talasom globalizacije iza koje se krio trijumf zapadne neokolonizacije pod šarmantnim imenima demokratizacije i liberalizma. Uz doma\u0107e izvo\u0111a\u010de radova oli\u010dene, pre svega, u preko no\u0107i presvu\u010denim komunistima. A Jugoslavija je kao federacija upravo omogu\u0107avala afirmaciju nacionalnih posebnosti kojima zajedni\u010dki dr\u017eavni okvir nije bio prepreka za isticanje sopstvenih nacionalnih strana. Ali jeste bio prepreka za ispoljavanje svega onog rušila\u010dkog i negativnog u svakom od pojedina\u010dnih nacionalizama. Zar nisu sve današnje dr\u017eave nekadašnje Jugoslavije, osim Srbije i Crne Gore, upravo u Jugoslaviji i stekle svoje prve dr\u017eavne i nacionalne razvojne oblike? Jedan od naj\u010deš\u0107e spominjanih razloga za izlazak iz takve Jugoslavije bila je \u017eelja za nezavisnoš\u0107u i blagostanjem. Šesnaest godina posle raspada, sve dr\u017eave nekadašnje Jugoslavije daleko su od one nezavisnosti kakvu je imala SFRJ. Neke su \u010dak i pod direktnim protektoratom, ili vojnom okupacijom. Druge su pod diktatom Svetske banke, ili MMF-a. Ili pod obavezuju\u0107om saradnjom sa sudom u Hagu, koji je ostao kao poslednja uspomena na SFRJ. Koja je bila umanjeni model EU, pa se u Brisel danas odlazi da se izmoli ulazak u integracije u kojima više nema nacionalne nezavisnosti. I da se zamoli da u\u0111emo zajedno sa ostalima iz bivše SFRJ, nikako posle. \u017deljena nezavisnost kao faktor dezintegracije SFRJ dala je upravo suprotne rezultate. Toliko o nezavisnosti zbog koje se, navodno, ratovalo po\u010detkom devedesetih godina. <\/p>\n Jer, ratovi u Jugoslaviji po\u010detkom devedesetih godina doveli su do novog talasa etni\u010dkog „\u010diš\u0107enja". Ovog puta nisu to bili „stranci-nesloveni", ve\u0107 slovenski elemenat stanovništva. U procesu stvaranja Krajine u Hrvatskoj prvo su etni\u010dki bili „o\u010diš\u0107eni" Hrvati. Posle su to isto Hrvati u\u010dinili Srbima. U BiH su skoro svi etni\u010dki „\u010distili" sve. Kako su ti narodi bili izmanipulisani i mobilisani za tako nešto, to je šira sociološka i psihosociološka pri\u010da. Zašto su politi\u010dari i intelektualci ostali nemi, politi\u010dari zbog glasa\u010da i izbora, intelektualci zbog imanentnog oportunizma? Uloga crkve na raznim stranama? Uticaj crkve kod naroda bivše Jugoslavije? <\/p>\n Dakle, ko je i koliko kao društvo bolestan na prostorima nekadašnje SFRJ ne\u0107e se mo\u0107i ustanoviti bez otvorenog suo\u010davanja sa istinom u bli\u017eoj i daljoj istoriji i zbog toga se ne\u0107e smanjivati ni nacionalna isklju\u010divost, pa i netrpeljivost. <\/p>\n Masovni mediji i školski ud\u017ebenici mogu mnogo da pomognu, ali i da „cementiraju" stanje netolerancije. Iako se svi zvani\u010dno pozivaju na toleranciju. Pre toga su sve uradili i obezbedili da „oni drugi" padnu ispod pet odsto ukupnog broja stanovništva dr\u017eave.<\/p>\n A onda je lako biti tolerantan prema tih manje od pet odsto.<\/p>\n Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Šesnaest godina posle raspada, sve dr\u017eave nekadašnje Jugoslavije daleko su od one nezavisnosti kakvu je imala SFRJ<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46475","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46475","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46475"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46475\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46475"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46475"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46475"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}