Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj \u017eivot i rad…<\/p>\n
Pi\u0161e: Dejan Anastasijevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Prvobitno sam imao nameru da ovaj tekst sastavim u vidu otvorenog pisma ministru unutrašnjih poslova Draganu Jo\u010di\u0107u. U me\u0111uvremenu sam se predomislio: ne verujem da bi me ministar udostojio odgovora. Još je manje verovatno da bi takvo pismo proizvelo posledice po ministra ili njegove pot\u010dinjene zbog toga što ne brane moje ustavom i zakonom zagarantovano pravo na bezbedan \u017eivot. To pravo mi je ugro\u017eeno zato što svake ve\u010deri idem na spavanje sa sveš\u0107u da bi izvo\u0111a\u010d radova mogao da se vrati i završi to što je pre pola godine po\u010deo.<\/p>\n Zato se, umesto ministru, obra\u0107am \u010ditaocima "Vremena", koji mnogo više zaslu\u017euju da \u010duju ono šta imam da ka\u017eem. U nedostatku rezultata istrage, prinu\u0111en sam da se igram privatnog detektiva na sopstvenom slu\u010daju. Priznajem da nemam dovoljno dokaza da bilo koga optu\u017eim, ali mislim da ima dovoljno indicija za zaklju\u010dak da je atak na mene i moju porodicu došao iz onog istog politi\u010dko-policijskog podzemlja koji je bez ve\u0107ih problema pre\u017eiveo i 5. oktobar i "Sablju". To je onaj kamen ispod koga dr\u017eava ne sme da zaviri, da ne uznemiri akrepe kojima je u mraku najlepše. Ovo što sledi je jednostavno nabrajanje \u010dinjenica za koje mislim da su relevantne, od opisa doga\u0111aja do naknadnih saznanja o motivima i politi\u010dkoj pozadini. \u010citaoci \u0107e sami mo\u0107i da izvuku zaklju\u010dke.<\/p>\n MESTO ZLO\u010cINA BEOGRAD: Bomba (standardna "kašikara") eksplodirala je u petnaest do tri izjutra 14. aprila ove godine, na simsu prozora sobe koja gleda na ulicu i u kojoj supruga i ja spavamo. Re\u010d je o duplom prozoru (stara gradnja) sa relativno uskim drvenim oknima, koji se nalazi na nešto više od dva metra iznad zemlje. Spoljne drvene roletne bile su spuštene dopola, a sa unutrašnje strane su bili venecijaneri. Ovo objašnjava \u010dinjenicu da N.N. lice koje je postavilo bombu nije pokušalo da je ubaci kroz prozor: postojala je verovatno\u0107a da se odbije o ram unutrašnjeg okvira i vrati nazad na ulicu. Zbog toga se po\u010dinilac odlu\u010dio za dve kašikare, koje je, kako je policija ustanovila, spojio lepljivom trakom i postavio na sims. O\u010digledno se dovoljno dobro razumeo u ovaj tip bombe da bi znao da jedna ne\u0107e automatski aktivirati drugu – zbog toga je izvadio udarne igle iz obe. Na sre\u0107u, kašikara koja je eksplodirala izbacila je detonator druge bombe iz le\u017eišta, a telo odbacila dvadesetak metara dalje, do susednog ulaza. Druga sre\u0107na okolnost je da su venecijaneri apsorbovali jedan deo udarnog talasa i odbili ga prema ulici. I pored toga, soba u kojoj smo spavali bila je zasuta sr\u010dom i šrapnelima koji su izbušili plafon i zidove, ali su mene i suprugu, s obzirom na to da je krevet ispod nivoa prozora, promašili. Da je neko od nas dvoje u tom trenutku stajao u sobi, verovatno ne bi pre\u017eiveo; da su obe bombe eksplodirale, kumulativni efekat bi bio dovoljan da u najmanju ruku teško povredi oboje. Ovako, imali smo mnogo sre\u0107e, kao i naša petnaestogodišnja \u0107erka koja se u trenutku eksplozije upravo vra\u0107ala ku\u0107i sa \u017eurke (zvala nas je oko pola tri da javi da je krenula). Da se vratila malo ranije, našla bi se u stanu u vreme eksplozije.<\/p>\n U ulici u kojoj stanujem nema bezbednosnih kamera, ali se u okolnim ulicama nalaze banke, menja\u010dnice i ambasade koje ih imaju. Policija je sve snimke dobila i pregledala, ali na njima nije uo\u010dila nikog. "Kao da je duh prošao", komentarisao je jedan inspektor, uz konstataciju da je po\u010dinilac, po svemu sude\u0107i, vodio ra\u010duna da ne bude snimljen. Policija je, sem toga, razgovarala sa komšijama u nekoliko blokova naokolo, ali niko ništa sumnjivo nije video ni \u010duo. Rekonstrukcija bi izgledala otprilike ovako: po\u010dinilac je došao peške (auto ne bi prošao nezapa\u017eeno u mojoj maloj ulici), izvukao udarne igle, postavio bombe na sims i sklonio se u susedni ulaz da ga eksplozija ne bi zaka\u010dila, jer od aktiviranja bombe do detonacije pro\u0111e samo tri do pet sekundi. Posle eksplozije komšije su izašle na prozore, ali su gledale prema prozoru iz koga se pušilo, a po\u010dinilac se mirno udaljio. S obzirom na to da je policija u roku od svega desetak minuta blokirala kraj, verovatno su ga negde u blizini \u010dekala kola.<\/p>\n Moram ovom prilikom da ka\u017eem da je policija stigla na poprište za manje od pet minuta nakon poziva i da se ponašala krajnje korektno. Isto va\u017ei za direktora MUP-a Miroslava Veljovi\u0107a, koji mi je pomogao da brzo i bezbolno pro\u0111em kroz proceduru davanja iskaza u gradskoj policiji. Na\u017ealost, istraga je od tog trenutka nadalje po\u010dela da se komplikuje.<\/p>\n ŠKORPIONI I KOMŠIJE: Ohrabren burnom reakcijom javnosti i zaklinjanjem politi\u010dara da \u0107e se moj slu\u010daj rešiti, nisam se mnogo interesovao za istra\u017enu proceduru – verovao sam, tada, da je najbolje da pustim ljude da rade na miru. Prošlo je mesec dana dok mi nije skrenuta pa\u017enja da je slu\u010daj još u opštinskom tu\u017eilaštvu (nadle\u017enom za lakša krivi\u010dna dela), te da je istraga poverena odeljenju gradskog SUP-a koji se ina\u010de bavi podmetnutim po\u017earima. Ovo je bilo u oštrom neskladu sa tvrdnjama politi\u010dara, pa i direktora Veljovi\u0107a, da je u pitanju pokušaj ubistva sa elementima terorizma. U me\u0111uvremenu, u štampi se pojavila teza, zasnovana na neimenovanim policijskim izvorima, da se sumnja da sam sam podmetnuo bombu kako bi, valjda, skrenuo pa\u017enju na svoju malenkost. Istovremeno, saznao sam da materijalni tragovi koji su na\u0111eni na mestu zlo\u010dina najverovatnije ne\u0107e mo\u0107i da se koriste kao dokaz jer je neko zaboravio da pošalje odgovaraju\u0107i nalog laboratoriji – analize bez prate\u0107ih papira ne vrede na sudu. Prošlo je gotovo tri meseca pre nego što je okru\u017eno tu\u017eilaštvo, nadle\u017eno za teška krivi\u010dna dela, preuzelo moj predmet i uklju\u010dilo republi\u010dki MUP u istragu. I to sam saznao posredno, jer nakon inicijalnih razgovora u prvih nekoliko dana niko nije našao za shodno da sa mnom slu\u017ebeno razgovara.<\/p>\n Iz novina sam saznao da je policija privela grupu "Škorpiona", paravojne jedinice iz okoline Šida, na informativni razgovor, ali da su svi ubrzo pušteni. Na "Škorpione" se sumnjalo jer sam u više navrata o njima pisao, a dva dana pre eksplozije sam na Radiju B92 kritikovao blage presude grupe "Škorpiona" zbog ubistva šestorice Bošnjaka iz Srebrenice. Ina\u010de, bio sam od po\u010detka blago rezervisan prema mogu\u0107nosti da su ljudi iz ove jedinice potegli iz Šida u Beograd da mi se svete zbog jednog radijskog komentara; drugi su o njima još gore govorili i pisali. \u010cak su napisali dirljivo pismo šefici Fonda za humanitarno pravo Nataši Kandi\u0107 u kome ogor\u010deno pori\u010du svoje u\u010deš\u0107e u atentatu: "Draga Nataša, vi nas bar poznajete, nismo mi…" Sklon sam da im, bar u ovom slu\u010daju, verujem. <\/p>\n Dva ili tri meseca posle eksplozije, komšije koje \u017eive nekoliko ulica od mene ispri\u010dale su mi da ih je posetila policija da ih pita da li su nešto videli ili \u010duli one no\u0107i. Kada su rekli da nisu, bili su zamoljeni da do\u0111u u policiju i o tome daju pismeni iskaz, a kada su pitali \u010demu sve to, re\u010deno im je da se svaki takav iskaz boduje, a policajcima se na osnovu tih bodova vrednuje radni u\u010dinak. Ovoga sam se prisetio onomad kad je ministar Jo\u010di\u0107 izjavio da je u mom slu\u010daju ispitano preko šesto svedoka – to su, dakle, dvadeset "Škorpiona" i 580 komšija. Sve u svemu, ukupno 1800 bodova.<\/p>\n ŠEŠELJEVA LISTA: Sada je vreme da pre\u0111em na ono o \u010demu sam dosad, u interesu istrage \u0107utao. Naime, još prošle godine sam iz Haškog suda bio upozoren da je lider Radikala Vojislav Šešelj sastavio nekakav spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastrašiti, te da sam na tom spisku i ja. Spisak je poslao u Beograd po svojoj supruzi Jadranki, pa joj je nakon što je to otkriveno jedno vreme bilo zabranjeno da pose\u0107uje mu\u017ea. Razlog zbog koga sam se našao na spisku jeste moje svedo\u010denje protiv Slobodana Miloševi\u0107a 2002. godine, iz koga je deo koji se odnosi na Šešelja tu\u017eilaštvo uvrstilo u dokaze protiv vojvode. Taj deo \u0107e na sudu biti podnesen u pisanoj formi – dakle, tu\u017eilaštvo me ne zove kao svedoka – ali Šešelj ima pravo da tra\u017ei da me unakrsno ispita, te da se dokaz odbaci ako se ne pojavim na sudu ili ako mi se, ne daj bo\u017ee, nešto desi. Ina\u010de, Šešelj je pre nekoliko meseci na statusnoj konferenciji tra\u017eio od suda da iz dokaznog postupka izbaci tri pisana iskaza \u010diji su autori u me\u0111uvremenu preminuli. Zamalo da ja budem \u010detvrti.<\/p>\n Postoje još dve okolnosti koje ukazuju na izvesnu nezdravu opsednutost radikala mojom malenkoš\u0107u. Još pre tri godine, gensek SRS-a Aleksandar Vu\u010di\u0107 odr\u017eao je konferenciju za novinare koju je u celosti posvetio meni i kolegi Jovanu Dulovi\u0107u, i pritom delio neke pisane materijale koji je trebalo da nas razobli\u010de kao moralne ništarije i strane pla\u0107enike. Ti materijali su mu, sude\u0107i po formatu, stilu i \u017eargonu, bili dostavljeni iz Bezbednosno-informativne agencije, što s obzirom na duboke i razgranate veze radikala i tajne policije ne bi nikog smelo da iznenadi. Druga okolnost je da je u svojoj knjizi \u0110avolov šegrt – Zlo\u010dina\u010dki papa Jovan Pavle drugi iz 2006. Šešelj posvetio gotovo sto trideset strana (od ukupno hiljadu) mojoj li\u010dnosti, iznova me razobli\u010duju\u0107i kao izdajnika i "beogradskog \u0107oškaroša".<\/p>\n U vreme kada sam dobio upozorenje iz Haga nisam ga preterano ozbiljno shvatio, ali sam posle eksplozije ukazao policiji na gore navedene okolnosti. Saose\u0107ajno su me gledali, ali koliko sam mogao da primetim, nisu ništa zapisali. Tako\u0111e sam im rekao nešto što sam saznao od izvora koji ovde ne mogu da imenujem – a to je da je Šešeljev spisak predat u ruke izvesnoj Šešelju bliskoj osobi sa dobrim vezama u podzemlju. Re\u010d je o \u010doveku koji je odavno trebalo da ode na izdr\u017eavanje zatvorske kazne, ali mu se ona iz nekih razloga ve\u0107 ko zna koji put odla\u017ee. Ime te osobe sam u neformalnom razgovoru saopštio i zameniku okru\u017enog tu\u017eioca koji je nadle\u017ean za moj slu\u010daj. I on me je saose\u0107ajno gledao.<\/p>\n JOVI\u010cINA LISTA: Po\u010detkom ovog meseca saznao sam još nešto, i kako to saznanje dosad nisam podelio sa policijom, koristim ovu priliku da to u\u010dinim. Naime, ponovo su me potra\u017eili ljudi iz Tribunala i saopštili mi svoju \u017eelju da me vide u Hagu kao svedoka protiv – Jovice Staniši\u0107a. Bio sam iznena\u0111en jer Staniši\u0107a nikada nisam upoznao, a sve što o njemu znam sam odavno napisao u tekstovima za "Vreme". Bio sam još više iznena\u0111en kada su mi rekli da sam na listu svedoka stavljen pre šest meseci (2. aprila) i da je taj spisak još tada dostavljen Staniši\u0107evim braniocima. Na moje pitanje zašto i mene nisu obavestili, dobio sam odgovor da su zaboravili, "jer je u Tribunalu velika fluktuacija kadrova". Pitao sam gospodu iz Tribunala i da li imaju boljih svedoka od mene, a re\u010deno mi je da tu postoji problem, jer je nekoliko ljudi sa te liste naprasno preminulo, dok su drugi odbili da svedo\u010de ili su promenili iskaz.<\/p>\n Bio sam, priznajem, prili\u010dno šokiran ovako nehajnim odnosom Tribunala, \u010diji sam rad dugo podr\u017eavao, prema svedocima uopšte, a prema meni posebno. Zamolio sam tu\u017eioce što sam uljudnije mogao da me izbrišu sa te liste i da o tome uredno obaveste Staniši\u0107eve advokate. Rekli su da \u0107e to u\u010diniti, ali ukoliko nisu, da ka\u017eem još jednom svima zainteresovanima: ne\u0107u svedo\u010diti protiv Staniši\u0107a ni u kom slu\u010daju, a ne\u0107u ni protiv Šešelja ukoliko me sud ne pozove na zahtev odbrane (tu mi sleduje obavezuju\u0107i sudski poziv).<\/p>\n Moram još jednom da naglasim da su sve što sam gore izneo \u010dinjenice, ali da se ne usu\u0111ujem da na osnovu njih tvrdim da Vojislav Šešelj i\/ili Jovica Staniši\u0107 imaju bilo kakve veze sa bombom na mom prozoru. Optu\u017eujem, me\u0111utim, organe otkrivanja i gonjenja da nisu smogli volje i hrabrosti da otklone opasnost za mene i moju porodicu. Priznajem da sam bio neprijatno iznena\u0111en nedavnom izjavom ministra Jo\u010di\u0107a da \u0107e moj slu\u010daj teško biti rešen "jer nije lako otkriti nešto za šta nema povoda". Ovim je ministar celu pri\u010du sveo na nivo više sile, takore\u0107i elementarne nepogode.<\/p>\n ODLO\u017dENO DEJSTVO: Rekao sam na po\u010detku ovog teksta da je bomba, iako nije postigla cilj, ostavila trajne posledice na moj \u017eivot i rad. Kao novinar štampanog medija, dugo sam imao privilegiju da moj lik bude neprepoznatljiv širokim narodnim masama. To se unekoliko promenilo nakon što sam javno svedo\u010dio protiv Miloševi\u0107a i po\u010deo da gostujem u televizijskim emisijama, ali je sada postalo gotovo nepodnošljivo. Jednostavno, slava koju mi je donela bomba (a ne, na\u017ealost, moji tekstovi) ote\u017eava mi normalan novinarski rad. Kada u\u0111em u neku prostoriju, \u010dini mi se da svi bulje u mene, a ponekad mi iza le\u0111a dobace "Pazi, bomba!" Dosadilo mi je da me prijatelji i poznanici pozdravljaju sa "Šta je, još si \u017eiv?", mada znam da ne misle ništa loše. Voleo bih da opet budem anoniman, bar malo, ali znam da je to nemogu\u0107e. Moja supruga i k\u0107er tako\u0111e moraju da se nose sa teretom ne\u017eeljene slave, mada je za razliku od mene ni\u010dim nisu zaslu\u017eili.<\/p>\n Siguran sam, me\u0111utim, da bi se duhovi malo smirili ako bi, nekim \u010dudom, vinovnici atentata bili otkriveni. U to \u010dudo sve manje verujem, kao što gubim nadu da \u0107e biti otkrivene ubice Slavka \u0106uruvije, Milana Panti\u0107a, ili bilo kog drugog novinara ili gra\u0111anina koji se na\u0111e na putu nekom mo\u0107nom, a beskrupuloznom.<\/p>\n Na kraju, \u017eelim da poru\u010dim još nešto: nemam nameru da menjam posao, da se selim na drugu adresu ili na viši sprat, niti da od svog stana pravim bunker. Ne\u0107u unajmiti li\u010dno obezbe\u0111enje, niti \u0107u ga tra\u017eiti od policije, ali \u0107u insistirati da me \u010duvaju od baraba i kriminalaca, kao i svakog drugog. U mom slu\u010daju se nisu baš pokazali. <\/p>\n I još nešto: u jednom kratkom periodu posle bombe, dok su pljuštale izjave politi\u010dkih lidera o tome kako je to što se desilo neprihvatljivo, kako \u0107e insistirati da se to rasvetli, kako je to napad na dr\u017eavu i na ustavni poredak, ponadao sam se, priznajem, da moj slu\u010daj prestavlja šansu da se razgrne politi\u010dki mrak iz koga sedam godina nakon 5. oktobra nismo uspeli da se iš\u010dupamo. Sada vidim da sam bio naivan; nove šanse, na\u017ealost, tek slede.<\/p>\n