Kada biste snimili glavu svakom \u017eitelju Srbije, smesta biste mogli da saopštite ishod ma kojih izbora. <\/p>\n
Pi\u0161e: Stanko Stojiljkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Jedino ostaje neizvesno koliko \u0107e glasa\u010da izi\u0107i na birališta; ukoliko biste i to unapred znali, ne biste omašili u kona\u010dnoj proceni. <\/p>\n Ne verujete da je to mogu\u0107e? <\/p>\n Odranije je poznato da slobodoumni i staromodni ljudi iskazuju razli\u010dite skorove na psihološkim ispitivanjima. Nau\u010dnici s Njujorškog univerziteta nedavno su potvrdili davnašnji iskaz starogr\u010dkog filozofa Aristotela da je „…\u010dovek politi\u010dko bi\u0107e…" (zoon politikon). Posmatranjem mozga mo\u017eete unapred doznati da li je doti\u010dni liberalnih ili konzervativnih uverenja. Mudri Stagiranin, naravno, nikako nije ni mogao da zamisli šta \u0107e gotovo dva i po hiljadugodišta kasnije istra\u017eiva\u010di otkriti. <\/p>\n Mo\u017edani \u017eivci ljudi liberalnih i konzervativnih ube\u0111enja, naime, druga\u010dije me\u0111usobno \u010davrljaju (jedni drugima ispaljuju elektri\u010dne poruke) kada se pojedinci suo\u010de s teškim izazovom. Drugim re\u010dima, razlike u politi\u010dkim verovanjima su neurološki utemeljene, a verovatno i nasledno (genetski) uslovljene. <\/p>\n Mera\u010d protivre\u010dja <\/p>\n Nekoliko tuceta pre\u0111ašnjih prou\u010davanja potvrdilo je jaku vezu izme\u0111u politi\u010dkih ube\u0111enja i izvesnih crta li\u010dnosti. <\/p>\n Konzervativci nastoje da o\u010duvaju ustaljeni poredak u svom \u017eivotu i dosledniji su u odlu\u010divanju. Liberali, nasuprot tome, ispoljavaju više trpeljivosti za dvosmislenost i slo\u017eenost, lakše se prilago\u0111avaju neo\u010dekivanim okolnostima. I srodnost izme\u0111u politi\u010dkih pogleda i saznajnih stavova se nasle\u0111uje s roditelja na decu, pokazalo je istra\u017eivanje objavljeno u uglednom nau\u010dnom \u010dasopisu „Neuronauka" koji izlazi pod okriljem „Prirode". <\/p>\n Dejvid Ejmodio, profesor psihologije koji izu\u010dava politi\u010dke pojave u pomenutoj visokoškolskoj ustanovi, bio je znati\u017eeljan da odgonetne da li se mozgovi uslovno nazvanih levi\u010dara i desni\u010dara druga\u010dije ponašaju kada su izlo\u017eeni istom podsticaju. Stoga je okupio 43 dobrovoljca i zahtevao da brzo odgovore na zadatke koji su se re\u0111ali na ra\u010dunarskom ekranu. Provere su osmišljene da poka\u017eu da li su ispitanici skloni lišavanju od uobi\u010dajenih navika. <\/p>\n Pre nego što je zapo\u010delo ispitivanje, u\u010desnici su od plus pet (veoma konzervativan) do minus pet (veoma liberalan) ocenili vlastite politi\u010dke naklonosti. Zatim su pristupili proveri: zavisno od toga šta su ugledali na ra\u010dunarskom ekranu, imali su pola sekunde da pritisnu dugme ako vide M ili da ne u\u010dine ništa kada spaze W. Doti\u010dni zadatak, poznat kao „i\u0107i – ne i\u0107i", primer je „sukobljenog nadgledanja" koji objašnjava kako shvatamo (do\u017eivljavamo) \u010demu \u0107emo posvetiti pa\u017enju. <\/p>\n U ovom slu\u010daju, ispitanici su se navikli da stisnu dugme kada vide M, što je \u010dinilo 80 odsto vremena u proveravanju. \u010cim bi iskrslo W, suo\u010dili su se sa sukobom izme\u0111u uve\u017ebanog odgovora i novog podsticaja. A to se najbolje ogleda u prednjem delu mozga koji maltene slu\u017ei kao mera\u010d ja\u010dine nastalog protivre\u010dja. <\/p>\n Otisak glasanja <\/p>\n Ljudi koji su u ovom podru\u010dju više osetljivi br\u017ee se odazivaju na nagoveštaj koji iziskuje da prilagode svoje ponašanje, odgovaraju br\u017ee i ta\u010dnije na neo\u010dekivane podstreke, objašnjava Dejvid Ejmodio. Pojedinci koji su se izjasnili kao politi\u010dki liberali dva i po puta su, u proseku, osetljiviji u pore\u0111enju s politi\u010dkim konzervativcima. Ispoljili su više ose\u0107ajnosti i na potrebu za promenom i na nu\u017edu da usklade svoje ponašanje. Podrazumeva se, svakako, da su na elektroencefalografu (EEG) neprekidno pra\u0107eni \u017eiv\u010dani podra\u017eaji, na osnovu \u010dega je uo\u010dena pove\u0107ana \u017eivost u podru\u010dju mozga uklju\u010denog u samonadziranje „sukobljenog nadgledanja". <\/p>\n Neurološko ustrojstvo za „sukobljeno nadgledanje" oblikuje se u ranom detinjstvu i verovatno je delom ukorenjeno u našem genetskom nasle\u0111u. \u010cak i ako geni ocrtavaju otisak za jedno ili drugo politi\u010dko usmerenje, u suštini se ona uobli\u010duju delovanjem sredine u toku \u017eivota. <\/p>\n U prošlosti se, ina\u010de, verovalo da na politi\u010dke naklonosti upliviše okolina, svojevrsni spoj biološkog sklopa i kulturnog uticaja. Najnovije istra\u017eivanje, me\u0111utim, pokazuje da ova sklonost nije samo ne\u010diji izbor, \u010dini se da je povezana s temeljnim razlikama u na\u010dinu na koji pojedinci obra\u0111uju podatke (informacije). Ni u kojem slu\u010daju ne proisti\u010de zaklju\u010dak da su slobodoumni bolji od staromodnih, mo\u017eda su u druk\u010dijim (ne)prilikama manje osetljivi i više uporni da se ne menjaju. <\/p>\n Koliko je ovaj nalaz dobar ili loš, zavisi od ugla procenjivanja. Jedni bi mogli da ka\u017eu da su liberali spretnog uma, a konzervativci kruti i tvrdoglavi; drugi bi, s podjednakom istinitoš\u0107u, imali razloga da tvrde da se neodlu\u010dni liberali ne dr\u017ee svojih uverenja, a da su u tome postojani i verni. <\/p>\n Da li \u0107e mo\u017edani otisak, zaista, jednog dana predskazivati kako \u0107e neko glasati? <\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada biste snimili glavu svakom \u017eitelju Srbije, smesta biste mogli da saopštite ishod ma kojih izbora. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46471","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46471","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46471"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46471\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46471"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46471"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46471"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}