Na izgradnji stanova se ostvaruje vrlo veliki profit a, za razliku od trgovine drogom, oru\u017ejem i\/ili ljudima, legalan je<\/p>\n
Pi\u0161e: Zoran Majdin<\/strong><\/em><\/p>\n Urbanisti\u010dku mafiju prvi je imenovao Nebojša \u010covi\u0107 sredinom devedesetih, dok je bio gradona\u010delnik Beograda u vreme nadzi\u0111ivanja zgrada u u\u017eem i širem centru grada, kao i mnogih vila na Senjaku i Dedinju. I svaka slede\u0107a vladaju\u0107a garnitura je evidentni urbanisti\u010dki haos pravdala postojanjem "jake urbanisti\u010dke mafije" koju podr\u017eavaju neki "centri mo\u0107i". Kako beše tada, tako je i sada: "urbanisti\u010dka mafija" postala opšte mesto, poput "sila bezumlja i haosa" ili "onih što im je mrsko sve što je srpsko".<\/p>\n Ne mo\u017ee se, me\u0111utim, re\u0107i da su svi koji u Srbiji grade pripadnici neke mafije. Naprotiv: nije niko dok se tako što ne doka\u017ee. Jer, za razliku od ste\u010dajnih, drumskih, prosvetnih i inih mafija kojima se ve\u0107 bavi Specijalno tu\u017eilaštvo, o urbanisti\u010dkoj se, za sada, samo govori, sli\u010dno kao i kad je o tr\u017eišnim monopolima re\u010d: svi je vide, ali zvani\u010dne potvrde o postojanju (još) nema. <\/p>\n Doduše, "pe\u010dat na raspis", i to krvav, udaren je tokom prošle nedelje: jedan gra\u0111evinski preduzima\u010d izrešetan je na tipi\u010dno mafijaški na\u010din, iz automobila u pokretu, u kancelariji drugog prona\u0111ena su tri sve\u017ea leša sa sve\u017eim rupama u glavama dok je on netragom nestao, a tre\u0107em nameravano samoubistvo nije pošlo za rukom. <\/p>\n Prolog za ovu pri\u010du za\u010dinjen je hapšenjem, mo\u017ee se re\u0107i legendarnog direktora Geneksa Mikija Savi\u0107evi\u0107a, pod optu\u017ebom da je zloupotrebio slu\u017ebeni polo\u017eaj, odnosno da je ustupanjem gra\u0111evinskog zemljišta oštetio dr\u017eavnu kasu za dvadesetak miliona evra.<\/p>\n U prva tri slu\u010daja re\u010d je o neraš\u010diš\u0107enim, odnosno nenamirenim ra\u010dunima: u prvom, pretpostavka je, poverilac je du\u017eniku stavio do znanja da je prekora\u010dio sve rokove, u drugom, tako\u0111e je pretpostavka, du\u017enik je nedvosmisleno poveriocu poru\u010dio da dug nema nameru da namiri, dok je u tre\u0107em du\u017enik odlu\u010dio da se autodestrukcijom dugova kurtališe. U \u010detvrtom slu\u010daju, tako upu\u0107eni ka\u017eu, re\u010d je o politi\u010dkom obra\u010dunu, o "zamazivanju o\u010diju" da bi se prikrilo "nešto ve\u0107e".<\/p>\n NIJE MAFIJA: "Iako se svi ovi slu\u010dajevi u medijima stavljaju u isti koš, pod zajedni\u010dim imenom ‘mafija’, nemaju mnogo veze jedan sa drugim", objašnjava za "Vreme" jedan od vi\u0111enijih gradskih urbanista, vlasnik projektnog biroa, u\u010desnik i svedok gradnje na mnogim beogradskim lokacijama. "Prvi slu\u010daj je klasi\u010dan primer kako ne treba raditi, drugi je tako\u0111e klasi\u010dan primer reketiranja i iznude, o tre\u0107em, iskreno re\u010deno, ne znam bogzna šta, ali pretpostavljam da se \u010dovek prera\u010dunao u kalkulaciji i ‘uleteo u bulu’, a \u010detvrti je puki politi\u010dki obra\u010dun sa neizvesnim krajem."<\/p>\n Onaj što je izrešetan, ka\u017ee, "du\u017ean je i ru\u017ean" na sve strane: duguje izvo\u0111a\u010dima radova, duguje kupcima, isti stan\/stanove prodavao je više puta, duguje ko zna kome još… Jednostavno, \u010dovek je pogrešnu profesiju odabrao, pogrešnim ljudima se zamerio i zbog toga što je radio kako je radio, krio se ve\u0107 dve-tri godine. Nikoga, veli, nije za\u010dudilo što mu se dogodilo to što mu se dogodilo. Jednom je moralo. Jedino što se ne zna \u010diji je prst bio na obara\u010du, jer mnogima je na \u017eulj stao.<\/p>\n Onaj drugi, nastavlja, ozbiljan je privrednik, firmu koju vodi osnovao je još njegov otac, na mnogim objektima je bio koinvestitor: bazi\u010dno, proizvodio je i ugra\u0111ivao stolariju – vrata i prozore, a kao nadoknadu za obavljeno dobijao završene stanove koje je posle prodavao. Ništa neobi\u010dnig u tome nema: tako se to ina\u010de radi jer, prosto tako je, u "poslu" nema mnogo "\u017eivih" para. Sve se odvija, ka\u017ee, na do\u0111eš mi – do\u0111em ti. <\/p>\n Ali, nastavlja, "ušao" je u veliki posao – 20.000 kvadrata na Vidikovcu (onaj objekat pored Mekdonaldsa), ponestalo mu je novca za repro-materijal pa se zadu\u017eio. "Nije velika suma, reda 16.000 evra, ali je pogrešnog zajmodavca odabrao." Elem, za osam meseci dug se upetostru\u010dio, "zajahali su mu na ki\u010dmu"… Da bi se iz svega nekako izvukao, stan koji je trebalo da dobije kao nadoknadu za obavljen posao, vredan "brat bratu" 250.000 evra "prepisao" je zajmodavcu i pomislio da je no\u0107na mora završena. "Kad, o\u0107eš. Došli su po još. I onda je bilo šta je bilo, ako je bilo ono što svi mislimo da je bilo."<\/p>\n ORDINARNA PRI\u010cA: Tre\u0107i slu\u010daj, mada sagovorniku "Vremena" nepoznat, po njemu spada u ordinarne pri\u010de: zara\u010dunao se \u010dovek, nije sve troškove ukalkulisao, za neke, mo\u017eda, nije ni znao, zadu\u017eio se ili zalo\u017eio ono što ima ra\u010dunaju\u0107i da \u0107e se "pokriti", mogu\u0107e je da mu prodaja nije išla kako je ra\u010dunao… "Ma, svašta je mogu\u0107e: ljudi privu\u010deni velikim profitom, a nije da nije veliki, upuštaju se u nešto \u010demu nisu dorasli. \u010cuje balalajku da izgradnja košta 500 ili 700 evra, vidi koje su cene gotovih stanova, sabere dva i dva i odlu\u010di da i on oplodi kapital kojim raspola\u017ee. Kad u posao ‘u\u0111e’ vidi da stvari ne stoje baš onako kako je ra\u010dunao, da treba da se plati ovo i ono, da kad nešto dogovori i plati, to ne zna\u010di da \u0107e to tako i biti… i onda… Ma, danas se gradnjom, pored gra\u0111evinara, bave lekari, filozofi, psiholozi, samo da bi zaradili. Alavost (pro\u017edrljivost) je veliki greh, jedan od sedam smrtnih i ne treba se \u010duditi što se sve ovo doga\u0111a." <\/p>\n Pri\u010da iz \u017eivota<\/strong><\/p>\n Kupi \u010dovek plac na Neimaru sa malom ruševnom ku\u0107om na kome je po urbanisti\u010dkom planu predvi\u0111ena "porodi\u010dna stambena zgrada" do 600 kvadrata, plati ga masno, jer Neimar je, a ima se – mo\u017ee se, podnese zahtev za izdavanje Akta o urbanisti\u010dkim uslovima, a opštinski slu\u017ebenik ka\u017ee da, koliko on zna, na toj parceli mo\u017ee da se izgradi samo 60 kvadrata, da onu drugu nulu ne vidi baš najbolje, ali da \u0107e u\u010diniti uslugu i pogledati ponovo šta u regulacionom planu piše za jedno mesec-dva. Koji dan kasnije, do\u0111e opet ovaj obu\u010den u crno, sa kajlom od po kile zlata oko vrata u pratnji još dvojice takvih i na mah dobije sve što je tra\u017eio. "Kad ne mo\u017ee kako treba, onda mora ovako", ka\u017ee on, ali dodaje da to ne treba shvatiti kao recept jer se "ipak zna ko koliku kajlu mo\u017ee da nosi".<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Na pitanje šta podrazumeva pod "ovim i onim" što se mora platiti, smeje se: "U gra\u0111evinarstvu, kao i u ratovanju, sve je u tajmingu: sve se mora uraditi o roku, ina\u010de \u0107ar pojede vajdu. To ‘o roku’ se pla\u0107a: Akt o urbanisti\u010dkim uslovima, gra\u0111evinska dozvola, upotrebna dozvola… Pla\u0107aju se i kamate, tako\u0111e: ko se zadu\u017ei, teško isplivava, mada nije nemogu\u0107e."<\/p>\n U SKLADU SA ZAKONOM: Hapšenje Mikija Savi\u0107evi\u0107a, ka\u017ee, puki je politi\u010dki obra\u010dun: ništa nezakonito nije ura\u0111eno, odnosno ako i jeste, onda je niz nezakonitosti mnogo du\u017ei od onoga što mu se sad pripisuje. Naime, Geneksu je još "vo ona vremja" za gradnju dodeljen novobeogradski blok 20, "tabla" izme\u0111u Centra "Sava" do Bulevara Mihajla Pupina. Tu je izgra\u0111en Hotel Beograd (nekada Interkontinental), Jugopetrol je izgradio svoju reprezentativnu poslovnu zgradu, Delta holding svoju upravnu zgradu, a Geneks svoje \u010duvene Apartmane. <\/p>\n "Geneks je ustupio svoje pravo gradnje konzorcijumu sastavljenom od tri preduze\u0107a: Neimar V, Kemo Impeks i Irma, prosto jer dodeli isti\u010de rok. Zašto sada to nekome smeta, a nije Miškovi\u0107, koji je do lokacije došao na isti na\u010din i, da ne bude zabune, kao i svi ostali sve pošteno platio, ostaje samo da se naga\u0111a."<\/p>\n Sve je, u stvari, u skladu sa zakonom. "Ne ka\u017eem ja da je zakon dobar, ne ka\u017eem da nije pun rupa, ali takav je kakav je: ako va\u017ei za jednog, mora va\u017eiti i za drugog. Uostalom, Joci Amsterdamu je u bloku 58 dodeljen plac po istom tom zakonu."<\/p>\n KNJIGA POSTANJA: Inicijal nastanka svake "mafije", time i ove, jeste neregulisano tr\u017eište, odnosno neuskla\u0111enost ponude i potra\u017enje \u010dega god – narkotika, automobila, deterd\u017eenta, zejtina ili stanova, sve jedno je: roba koja na tr\u017eištu nedostaje skuplja je nego što bi ina\u010de bila i na njoj se ostvaruje ekstra profit. Na izgradnji stanova se ostvaruje vrlo veliki profit a, za razliku od trgovine drogom, oru\u017ejem i\/ili ljudima, legalan je: ulaganjem u stanogradnju najlakše se pere kapital ste\u010den na druge nelegalne na\u010dine. <\/p>\n Kao i sve druge, i ova, kolokvijalno nazvana "urbanisti\u010dka mafija" ima više pipaka – pravaca delovanja, a lanac\/kolo je poširoko: u njemu su birokrate kao eksponenti partija na vlasti, advokatske kancelarije kao posrednici, investitori i finansijeri kao vlasnici kapitala i, preduzima\u010di. Sve njih jedne uz druge dr\u017ei vrlo jako vezivo – novac.<\/p>\n Iako bajati, odnosno baš zato što su bajati, gra\u0111evinski propisi su kod nas vrlo strogi, a procedure za dobijanje gra\u0111evinske i upotrebne dozvole, iako su pre nekoliko godina (kao) inovirane olakšicama, doduše i ote\u017eicama uperenim protiv "divlje" gradnje, za\u010dinjene famoznom transparentnoš\u0107u, i dalje su jako komplikovane, toliko da kad bi se sve radilo "po pe-esu" slabo šta bi i bilo izgra\u0111eno. Na tom mestu se nalazi ulaz za svakojaka muljanja.<\/p>\n O \u010cEMU JE RE\u010c: Gra\u0111evinsko zemljište je u vlasništvu Republike, ali njime, u dobrom delu raspola\u017ee lokalna samouprava. U ovom slu\u010daju grad Beograd, a pravo koriš\u0107enja imaju vlasnici objekta. Potencijalni investitor pravo koriš\u0107enja mo\u017ee otkupiti kupovinom objekta, odnosno ako je neizgra\u0111ena parcela mu mo\u017ee biti dodeljena, licitacijom ili u \u010detiri oka – zavisi ko je u igri, koliko je "jak" ili "te\u017eak". <\/p>\n Vrednost parcele zavisi samo od jednog: koliko "kvadrata" i kakvih "kvadrata", da li poslovnih, stambenih ili umešano je predvi\u0111eno za gradnju na tom mestu. To piše u Generalnom urbanisti\u010dkom planu koji se inovira – menja i dora\u0111uje, po pravilu svakih dvadeset godina. Regulacionim planom, koji se, pokazalo se, mo\u017ee menjati kako ustreba, namena parcele se podrobnije definiše.<\/p>\n Elementarna logika nalagala bi da je Generalni plan "stariji" od regulacionog, da Regulacioni ne mo\u017ee da iza\u0111e iz okvira Generalnog. U praksi mo\u017ee, a redovno i biva, da Regulacioni plan bude u suprotnosti sa Generalnim, da se na zelenim površinama mo\u017ee graditi, da tamo gde je predvi\u0111ena \u010detvorospratnica odjedanput bude dozvoljena mnogo ve\u0107a zgrada. Takvih primera je na pretek, od Resavske ulice na Vra\u010daru do Petog parka na Zvezdari i zaludno ih je nabrajati. <\/p>\n Regulacioni plan je rastegljiva kategorija, a rastegljivost zavisi od toga ko je zainteresovan i neizbe\u017eno, kao što je re\u010deno, koliko je "jak" i koliko je "te\u017eak". Dobijanje puke informacije šta je predvi\u0111eno da se gradi zavisi od toga ko informaciju tra\u017ei: da li prodaje ili kupuje, kojim kapitalom raspola\u017ee i koga poznaje, odnosno sa kim je "u talu".<\/p>\n SVE MO\u017dE: Ko nema ugovoreni "tal", a nameran je da svoj kapital oplodi trenutno najunosnijim legalnim poslom, neizbe\u017eno pada u ralje advokata i trgovaca nekretninama koji "znaju koga treba", gde treba gurnuti, a gde podmazati. Ukratko, "kako se šta radi". Posebna poslastica su im investitori sa strane, slobodni strelci koji su radi da ulo\u017ee na perspektivno tr\u017eište kao što je beogradsko, odnosno da ovde operu kapital "tamo" ste\u010den, ko zna kako i ko zna \u010diji. Ceo posao se radi na poverenje, uz polog "koliko treba" za onoga "kome treba dati" da se posao završi, a provizija je u kešu. U papirima nikakvog traga nema: posrednici be\u017ee od obligacionih odnosa kao \u0111avo od krsta.<\/p>\n Ima, ka\u017eu, jedna kafana kod \u010cuburskog parka gde se posao oko izgradnje \u010dega god rutinski završava. Svaki problem je rešiv: ako nedostaje novac – na\u0107i \u0107e se, ako ima problema sa papirima, bi\u0107e razrešeni… Ka\u017eu, dovoljno je samo sesti, poru\u010diti pi\u0107e, naravno, i izjadati se konobaru: ho\u0107u da gradim, ho\u0107u da ulo\u017eim u gradnju, da nadogradim, itd. Ne\u0107e pro\u0107i ni petnaestak minuta, pri\u0107i \u0107e neko i prijateljski re\u0107i: "\u010cujem, imate problem." Posle toga sve ide uhodanim stazama, a ponešto i u novine dospe. I dospeva\u0107e, kako je krenulo.<\/p>\n\n\n
\n \n