That\\'s hot!, omiljena uzre\u010dica Paris Hilton <\/p>\n
U jednoj internet anketi, kao krunski dokaz da civilizacija neumitno hita svojoj propasti, navedena je Paris Hilton. Ne neko njeno svojstvo, poseban doga\u0111aj ili bilo šta sli\u010dno, ve\u0107 ona per se…<\/p>\n
Pi\u0161e: Du\u0161an Maljkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Za razliku od drugih „sirotih malih bogatašica", koje su uglavnom uspešne poslovne \u017eene, imaju svoje humanitarne fondacije, Paris troši novac isklju\u010divo na zabavu, ne radi ništa bitno i\/ili korisno, samo\u017eiva je, sebi\u010dna, nema nikakvu društvenu svest, itd. Moglo bi se re\u0107i da je ovo dominantan stav kada je ona u pitanju, sa dodatkom da je ve\u0107ina percipira kao „glupu zlobnu plavušu drolju" kojoj se, eto, posre\u0107ilo da bude bogata naslednica.<\/p>\n Treba, pre svega, primetiti slede\u0107e – Paris Hilton ve\u0107ini stanovnika uopšte nije dostupna personalno. Postoji o\u010digledna razlika izme\u0111u privatne i javne Paris, mada se \u010desto druga pogrešno izjedna\u010dava sa prvom. Ukoliko zaoštrimo ovu poziciju, mo\u017eemo re\u0107i da ono što se misli kada ka\u017eemo Paris Hilton uopšte ne podrazumeva nikakvu li\u010dnost, \u017eivu osobu tj. personalitet, ve\u0107 onda predstavlja zbirku medijskih (re)interpretacija svih njenih pojava u javnosti, sliku koja se odvojila od svog predmeta i zauzela potpunu autonimiju u odnosu na njega. I ne samo to. Bodrijar pravi razliku izme\u0111u simulacije i simulakruma na slede\u0107i na\u010din: simulacija je podra\u017eavanje realnosti koja u osnovi ima nekakav stvarni objekat\/proces, dok je simulakrum simulacija koja je sam objekt\/proces, simulacija koja stoji na mestu stvarnog, koja kao takva nije prepoznata. <\/p>\n Nije li Paris Hilton onda sopstveni simulakrum, odnosno nije li zapravo prava i jedina Paris ona koja u medijima postoji? „Stvarnoj" Paris pripisuju se osobine koje ima „medijska" Paris, i ne pravi se razlika izme\u0111u njih. Kada moja prijateljica nabraja njene mane, \u010dije negativne osobine su zapravo na tapetu? I da li su te osobine uopšte ispravno dodeljene, odnosno nisu li mo\u017eda one plod suptilne manipulacije „stvarne" Paris koja \u017eeli da je javnost percipira na\u010din na koji ona \u017eeli, nije li ona kreatorka razma\u017eene, raskalašne milionerke?<\/p>\n Ovakvu mogu\u0107nost odavno je sugerisao Donald Tramp. Govore\u0107i o Paris, rekao je da je ona daleko od svake naivnosti i da, znaju\u0107i je ceo \u017eivot, smatra da je spremna da u\u010dini mnogo toga ne bi li ostvarila svoje ciljeve. Paris Hilton, stoga, uopšte nije glupa, naprotiv: vešto manipulišu\u0107i svojom pojavom u javnosti, ona je uspela da joj pru\u017ei ono što javnost \u017eeli. Glamur, bogatstvo upakovano u raskalašni life-style i non-stop party attitude ono je o \u010demu ljudi \u017eele da \u010ditaju, ne bi li dobili dozu eskapizma iz svojih malih, repetitivnih, dosadnih \u017eivota. <\/p>\n Me\u0111utim, ona ne bi bila zanimljiva da ne provocira, da ne baca rukavicu u lice ogromnoj ve\u0107ini populacije kao neo-aristokratkinja koja uopšte ne mora da radi. I dok se milioni gr\u010de u (najmanje) osmo\u010dasovnom radnom vremenu, radna mesta postaju sve neizvesnija, socijalna dr\u017eava polako odumire kao ekonomski problemati\u010dan koncept, dotle Paris luduje i troši i uopšte nije spremna da smanji sav taj clubbing, a ni da prikriva šta \u010dini. <\/p>\n To ona ne radi zato što je razma\u017eena, kako ona \u017eeli da se o njoj misli, ve\u0107 zato što joj je takva slika uspela da postane uspešna poslovna \u017eena. Jer: gde je Paris, tamo je dobra zabava. To je potvrdila i potpisivanjem ugovora sa izvesnim njujorškim klubom, u kome samo treba da se pojavljuje i dobro zabavi, ne bi li na taj na\u010din privukla pa\u017enju snobovske publike. Za taj „te\u017eak posao" sledi i „skromni" honorar od pola miliona dolara. Drugim re\u010dima, Paris became known for being known. Nju nije popularnom u\u010dinio nikakav konkretan uspeh, talenat ili nešto sli\u010dno, ne postoji nikakva pop-karijera u kojoj ona po\u010dinje od nule, prodaju\u0107i nekakav proizvod – ona naprosto prodaje sebe i ono što se sa njom povezuje. Ili: ona je sopstveni proizvod.<\/p>\n Sti\u0107i do te ta\u010dke, ipak, nije bilo lako. Prethodilo je pojavljivanje u reality show programu Simple life (gde je izigravala sirotu malu bogatašicu), privatni porno-snimak One Night in Paris, koji je, naravno, sama inicijalno distribuirala, i godine skretanja medijske pa\u017enje glamuroznim na\u010dinom \u017eivota na granici bahatog i neodgovornog. <\/p>\n Preotimanje de\u010dka trash dive Šenon Doerti, tu\u010da i skandal tim povodom samo je još jedan dodatak ovoj taktici. Ceo projekat se, u krajnjoj liniji isplatio, i ona je ono što bi druge u\u010dinilo slavnim uradila kada je ve\u0107 bila slavna: snimila je muzi\u010dki album, pojavila se u filmu, dizajnira ode\u0107u, itd. Drugim re\u010dima, prešla je dug put od bogate naslednice (koja \u0107e tek nasledstvom biti stvarno u\u010dinjena bogatom) do bogate naslednice koja zara\u0111uje novac ne rade\u0107i gotovo ništa (ili se bar tako \u010dini iz perspektive ve\u0107ine). <\/p>\n Pa ipak, to nije razlog da se Paris toliko intenzivno mrzi: nasle\u0111ivanje je uobi\u010dajena stvar za kapitalisti\u010dke zemlje, a ona \u0107e slu\u010dajno naslediti dosta više od ostalih (što nije njen izbor, ve\u0107 naprosto \u010dinjenica da se rodila u bogatoj porodici), ako se to uopšte i desi: ona naime taj novac još nema, mada je dejstvo nasledstva bilo kao da ga ima, poseduje od samog starta, što je još jedan dodatak virtualizaciji njenog lika i dela (jer je gotovo alhemijski potencijalni novac uspela da pretvori u stvarni). Tako\u0111e, posedovanje odre\u0111enog inicijalnog bogatstva omogu\u0107ava mnogim ljudima da \u017eive ne rade\u0107i. Npr. ako ste vlasnik dovoljne koli\u010dine novca mo\u017eete \u017eiveti od kamata, investicionih fondova i sl, ukoliko imate nekretnine mo\u017eete ih izdavati, i sl. Hiltonova tu nije izuzetak, naprotiv. Stoga, ljute\u0107i se na Paris, ve\u0107ina ljudi se zapravo ljuti na pravila igre unutar kapitalizma, ali nema nikakvu posebnu \u017eelju da taj sistem, koji omogu\u0107ava pojave kao što je ona, promeni, ve\u0107 na ta pravila pristaje. Iako u njemu svako mo\u017ee biti bogat, to ne mogu biti svi, jer onda ne bi bilo klasnih razlika, ni eksploatacije, pa posledi\u010dno ni akumulacije velikog bogatstva.<\/p>\n Pomenuo sam ranije kako se ve\u0107ina interesuje za šareni \u017eivot Paris Hilton ne bi li pobegla od sopstvenog sivila. Pa ipak, ova teorija kompenzacije, zamena „stvarnog" za „virtualno", odnosno \u017eivljenje tu\u0111ih \u017eivota posredstvom medija, popularna u Srbiji devedesetih kada je trebalo razjasniti fenomen visoke gledanosti latino-ameri\u010dkih telenovela, ne daje potpuno objašnjenje. Daleko od toga. Neko mo\u017ee opravdano da primeti da the fabulous life of Paris Hilton mo\u017ee tako\u0111e iritirati: eto kako ona \u017eivi, a ja ne mogu! Ne samo da mo\u017ee, nego je mr\u017enja sa kojom se ona suo\u010dava u mnogome generisana upravo tim momentom zavisti, koji se naravno retko prizanje, jer ko bi – zaboga! – \u017eeleo da bude na mestu jedne „glupe plavuše"? Vrlo verovatno gotovo svako, sem bogatog dela sveta koji ionako ima sve što Paris ima. <\/p>\n Me\u0111utim, nije re\u010d samo o novcu, slavi tj. ozloglašenosti – re\u010d je o tome da Paris, s jedne strane, za ve\u0107inu predstavlja simbol besomu\u010dnog rasipanja kada ve\u0107ina mora da štedi ne bi li imala dovoljno novca za "ne daj Bo\u017ee", dok ona to, naravno, ne mora. S druge strane, ona asocira na još jednu veliku svetsku nepravdu, a to je da se „jednoj takvoj osobi" zalomi da od samog ro\u0111enja bude materijalno obezbe\u0111ena: ukoliko bi se ta osoba uklopila u malogra\u0111anski kliše „skromne i fine" devojke ne bi bila u toj meri osu\u0111ivana. Ali, kada si bogat, a još se ne libiš da time bodeš o\u010di, onda je to nedopustivo. <\/p>\n No, koja je cena koju bi Paris onda trebalo da plati ne bi li se dodvorila populosu? Odricanje „dela sebe", izigravanje neke druge, i sl. No, ona ve\u0107 jeste, svojom manipulativnoš\u0107u i opti\u010dkim prelamanjem medija ta druga, ona koja mo\u017eda i nije ona stvarna, ali \u017eeli da se takvom predstavi, jer je zanima uspeh u show-businessu. To je momenat koji ve\u0107ina ne uspeva da uvidi i efektivno naseda na sve provokacije koje Paris, presvla\u010de\u0107i se u domino klovnovske naivnosti, kao što se kralj zaodeva u purpur, izvodi ne bi li bila na naslovnim stranama.<\/p>\n Tako\u0111e, postoji i u\u017eitak u „padu" onih koji se drznu da visoko lete. Od kada su reality show programi, od naivne skrivene kamere dosegli razmere Nemogu\u0107e misije u kojoj se akteri ozbiljno psihi\u010dki povre\u0111uju, sadisti\u010dki u\u017eitak je preplavio pozadinu konzumacije mnogih mas-medijskih sadr\u017eaja. Od sapunica u kojima nesre\u0107nica, skršena naletima zle sudbe, pati kroz sto pedeset epizoda ne bi li na kraju ipak završila pred oltarom – uz blagoslov bogorodice od Gvadalupe – pa do Velikog brata gde je i sam setting sadisti\u010dki, jer u startu uklju\u010duje tromese\u010dnu gotovo zatvorsku izolaciju u kojoj posle izvesnog vremena ve\u0107ina uku\u0107ana postane klaustofobi\u010dna i dramati\u010dno home-sick (uz stimulaciju agresivnog ponašanja koje podi\u017ee gledanost), velika glad za Realnim, za stvarnim u stvarnom, za onim što se opire matrix-virtualizaciji, boji programe TV stanica. <\/p>\n Paris je stoga dvostruko interesantna: kao ona u \u010diji je pikantni \u017eivot zabavno zavirivati (ulazak u zabranjeno privatno podru\u010dje uvek je sladak jer otkriva tajnu), pa do nemilih zbivanja kroz koje prolazi jer pla\u0107a cenu slave, a to je ono u \u010demu se danas u\u017eiva: u patnji, nesre\u0107ama, stradanjima, dakle u sadisti\u010dkoj poziciji posredstvom koje prose\u010dni stanovnik zapadnog dela hemisfere potvr\u0111uje sebi da nije deo fiktivnog sveta, ve\u0107 da ispod ko\u017ee, ispog svog tog outlooka šminke i plasti\u010dne hirurgije kuca srce puno stvarne, a ne filmske krvi. To se o\u010ditovalo u nedavnoj zatvorskoj avanturi fashion dive: mnogi su bili sre\u0107ni zato što je i nju kona\u010dno stigla pravda za „nebogougodan" \u017eivot koji vodi tj. zato što je svedena na „obi\u010dnu smrtnicu", ali i strogo\u0107om kazne, koja je bila maksimalna. Bila je to velika ideološka potvrda ameri\u010dkog pravosu\u0111a: niko nije iznad zakona, ali i lekcija svim ostalim razvratnim zvezdama i starletama da njihovo ponašanje nije zakonski, a ni moralno prihvatljivo.<\/p>\n Dakle, Paris je bila u zatvoru, even though she caught the glamour, even though her clothes are fab! Nemogu\u0107e se ipak dogodilo, a ona je još jednom to uspela da iskoristi zarad dobrobiti publiciteta i svih posledica koje on donosi. Naime, Larry King Show, gde je gostovala, oborio je sopstvene rekorde gledanosti, a Hiltonova je pokazala kako ume da bude slatka, simpati\u010dna, ali i manipulativno „naivna". Budu\u0107i da je, pre odlaska u zatvor, najavila kako se psihi\u010dki sprema na teške muke u samici \u010ditaju\u0107i Bibliju i budisti\u010dke spise, voditelj ju je upitao koji joj je omiljeni deo Svetog pisma. Mislite da je znala? Naravno da ne: i to je bio potez koji je trebalo da pribavi sa\u017ealjenje u vremenu navodnog pokajanja. Paris je samo zaigrala na kartu vere, pokušavaju\u010di da bude \u017ertva, ali i da dosegne status pop-svetice u maniru Marije Magdalene: da, velika sam grešnica, ali je moje pokajanje još ve\u0107e. I neka je, kako katolici ka\u017eu, blagosloven greh koji je zaslu\u017eio takvu iskupiteljku! No, njena prava artificijelna party-girl priroda ipak nije promakla pa\u017eljivijem posmatra\u010du. Nakon prva tri dana boravka u zatvoru uspela je da iz njega iza\u0111e pravdaju\u0107i se zdravstvenim tegobama, da bi odmah napravila zabavu u ku\u0107noj radinosti, valjda zarad efikasnije sanacije bolne duše osu\u0111ene na usamljenost \u0107elije. A pre samog odlaska u zatvor osmehivala se foto-reporterima na crvenom tepihu koji je vodio na dodelu MTV nagrada. Stoga, jedno joj se svakako mora priznati: zna kako da dobije punu pa\u017enju medija i da od toga napravi dobar biznis. And there's no business like show-business!<\/p>\n Na kraju ove male skice za razumevanje lika i dela ove society girl osvrnimo se i na jednu zanimljivu pop-kulturnu kritiku na njen ra\u010dun. Re\u010d je o spotu benda Citizens for a Better America i pesmici Go Away Paris Hilton. <\/p>\n Zbog \u010dega je Paris na tapetu? Pre svega, zato što je, po pretpostavci, dobila sve što je mogla, posebno zato što je bogata. Ali, to nije bio, bar ne inicijalno, njen izbor, kao što sam ve\u0107 rekao, tako da bismo onu \u010duvenu izreku kriva zato što je \u017eiva mogli u ovom slu\u010daju preformulisati u kriva zato što je (ro\u0111ena) bogata. <\/p>\n Tako\u0111e, zamera joj se što je sveprisutna u javnosti, što je gnev pre svega upu\u0107en, u krajnjoj instanci, ka demokratiji, kako Ransijer opravdano prime\u0107uje: kada god se ljutimo na „glupost masa" mi smo u stvari ljuti na demokratski koncept društvenog ure\u0111enja. Specifi\u010dno, njoj se zamera što je distribuirala svoj porno snimak, dakle zato što otvoreno pokazuje i promoviše (sopstvenu) seksualnost, što spada u red vrlo konzervativnih zamerki, veoma neobi\u010dnim za navodno liberlano doba XXI veka. I kona\u010dno – ona se percipira kao osoba koja doprinosi „negativnom imid\u017eu" Amerike u svetu, pa se i zbog toga \u017eeli poslati na one way ticket put (bez mogu\u0107nosti povratka), ne bi li se povratio poljuljani ugled „najve\u0107e svetske nacije". <\/p>\n Ovakav nacionalisti\u010dki argument protiv Paris otkriva pravu reakcionarnu, desni\u010darsku prirodu navedene kritike sada ve\u0107 internacionalne ikone glamura i dobre zabave (ali i površnosti), kao i sitnoši\u0107arsku zavist, pretvorenu u mr\u017enju, jer je ona druga Amerika (svaka sli\u010dnost sa drugom Srbijom sasvim je namerna!) uverena da je ona, takva kakva jeste, uronjena u malogra\u0111anštinu sopstvene navodne moralne ispravnosti (jer naporno radi „poštene" poslove, a ne „kurvanjske"), jedina ispravna i prava slika Amerike. Kako Paris zadaje udarac toj la\u017enoj, samoljubivoj slici, koja je de facto la\u017ena koliko i nacional-patriotska, šta zapravo ona mo\u017ee i da o\u010dekuje do mr\u017enje?<\/p>\n Zbog toga mnogi vole da mrze Paris Hilton. Ona je simptom globalizuju\u0107e kapitalisti\u010dke planete na kojoj je novac preto\u010den u univerzalnu vrednost: ko ga ima dobar je, ko ga nema i nije nešto. Ali ko ga ima, pa ga još troši bez mere, nabijaju\u0107i to svima na nos, taj je potpuno nepodnošljiv. La\u017ena skromnost, koja bi da se nametne, samo je jalovo moralisti\u010dko jamranje, koja ništa ne menja u poretku stvari. Iako mo\u017ee izgledati da se na taj na\u010din kritikuje klasna nejednakost, zapravo se samo mrzi \u010dinjenica da ja nisam na mestu male raskalašne bogatašice i ništa više, ali ni manje od toga. Jer, svako ko bi kritiku Paris društveno kontekstualizovao, shvatio bi da nije problem u njoj, nego da je problem sistemsko-ekonomske prirode, a da ga ona verovatno samo \u010dini vidljivijim. Ali i da postoji puno spornih mesta u kritici Hiltonove: mizoginija, pre svega, rasizam (mislim na kritiku njenih ne-izabranih svojstava, kao što je status naslednice), do vre\u0111anja po seksualnoj, intelektualnoj i mnogim drugim osnovama.<\/p>\n \u010cini se da mr\u017enja koju ikona lifestyle-a nosi na svojim ple\u0107ima danas predstavlja sindrom opšteprisutne diskriminacije unutar tzv. demokratskih društava, otkrivaju\u0107i probleme demokratije i nemogu\u0107nost da se iza\u0111e na kraj sa njenim protivre\u010dnostima. Politi\u010dka korektnost, npr, projekat koji iz javne sfere pokušava da obriše uvredljiv govor – zasnivaju\u0107i se na ideji da ukoliko iz diskursa prenesenog mas-medijima isklju\u010dimo diskriminaciju, onda \u0107e se taj nestanak posledi\u010dno desiti i na socijalnom nivou – neuspeva dvostruko. S jedne strane, on je omanuo u svom elementarnom zadatku tj. da potisne tzv. „govor mr\u017enje" – i tu je diskrus opleten oko Paris i više nego eksplicitan primer. S druge, on je proizveo maskiranje stvarne diskriminacije koja nije prestala da postoji ukidanjem njene javne manifestacije kroz govor, ve\u0107 je po\u010dela da uzima perfidnije forme, upravo potpomognuta ovim projektom: Paris \u0107e, u navodno „ozbiljnijoj" kritici biti optu\u017eena za sva zla ovog sveta – za koje ona ne mo\u017ee biti odgovorna i za koja smo svi mi, manje ili više odgovorni, kao politi\u010dki subjekti, aktivni ili pasivni, svejedno! – a iza toga stoji samo zavist i rasisti\u010dka mr\u017enja koja bi da se upakuje u šarenu, iskri\u010davu ambala\u017eu intelektualnosti. <\/p>\n Stoga, šta da ka\u017eem nego: go, Paris, go! I pru\u017ei nam još koju prvokaciju – svi tvoji malogra\u0111ani i la\u017eni moralisti te duboko vole mrze\u0107i te, ne \u017eeliš valjda da ih izneveriš?<\/p>\n