Mogu li granice kanonskog podru\u010dja SPC biti dr\u017eavne granice ili ne mogu<\/p>\n
Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ušao je vladika Filaret u Crnu Goru i bez problema nastavio da slu\u017ei u crkvi – okon\u010dana je jedna neobi\u010dna predstava.<\/p>\n Preosve\u0107eni vladika mileševski je dokazani majstor-re\u017eiser ovakvih predstava, ali su se mnogi dobro potrudili da ova bude posebno spektakularna. U po\u010detku se sve nije najbolje videlo i \u010dulo jer je medijska buka bila zaista nesnosna, iako je sam vladika jasno kazao o \u010demu se radi – »Štrajk gla\u0111u nije hriš\u0107anski \u010din, ali ja u stvari zavodim apsolutni post«. Oglasila se Crkva – štrajk gla\u0111u do smrti je veliki greh jer se u Crkvi zna šta je post i kada se daje »razrešenje« od njega. Crkva je postupila zaista oprezno i to je pomoglo da preosve\u0107eni odustane od nerazumnog \u010dina – sam mitropolit crnogorski je apelovao u tom smislu i kazao da se stvari moraju urediti na relaciji izme\u0111u Beograda i Podgorice.<\/p>\n No, cela predstava je bila tako spremljena da se nije mogla odmah otkazati – vladi\u010dinom šatoru su pohitali mo\u0107nici i zvani\u010dnici dr\u017eavni – od vladika, u šatoru je bio samo vranjski Pahomije – u lovu na politi\u010dke poene. Agilni V. Ili\u0107 je našao i novaca za podizanje crkve na mestu vladi\u010dinog »mu\u010deništva«. Ni to nije novo. Umesto crkava koje mire ljude, mi ve\u0107 imamo crkve-sva\u0111alice te \u0107e ovo biti još jedna naša Gospa od Inata. Brzo se ipak videlo da je ovo politika i to egzemplarno loša jer su dovedeni u pitanje odnosi sa Crnom Gorom, koji su po\u010deli dobro jer je zabele\u017een uspon. A onaj »spisak« je ostao sa imenima me\u0111u kojima je i ime vladike Filareta, to su ljudi koje sudovi potra\u017euju zbog navodnog jatakovanja – o tome se mnogo i ne zna.<\/p>\n A šta se sve reklo u toj galami oko vladike Filareta teško je i navesti jer je to mnogo i neverovatno.<\/p>\n Mogu li granice kanonskog podru\u010dja SPC biti dr\u017eavne granice ili ne mogu. I šta u\u010diniti kada se zna da SPC ima eparhije u zemljama preko okeana – niko ni re\u010di da ka\u017ee. Ni u jednoj ovakvih »problema« sre\u0107om nema. Bogu hvala, sve se dobro završilo pa se iz jednog intervjua vidi (Ve\u010dernje novosti, 16. 09. 2007) da je i Filaretu postalo jasno da sve to nikuda ne vodi. Piše on V. Koštunici neko pismo da vide zajedno šta \u0107e s onim »spiskom«, no za sada niko ne zna kako \u0107e oni to rešiti – glavno je da vladika mo\u017ee u Crnu Goru i da sebi nije u\u010dinio najgore.<\/p>\n Politi\u010dari pak teraju svoje, govore o nekakvoj pobedi vladi\u010dinoj, ali je jasno da i vladika sve više uvi\u0111a i priznaje da je to neka kvazipobeda i da se to tako ne radi jer bi mu moralo biti stalo do toga da ima dobre odnose sa dr\u017eavom na \u010dijoj teritoriji je i deo njegove eparhije. Loši savetnici su ga uveravali da za to mnogo ne brine – i predstava se i morala okon\u010dati loše.<\/p>\n Otvaraju se, me\u0111utim, neka mnogo va\u017enija pitanja, od onih koja odavno zahtevaju odgovor. Sama SPC nije ovim ništa dobila osim dodatne blama\u017ee jer Crkva koja dr\u017ei do sebe – i koja je spremna da svedo\u010di u modernim vremenima – ne postupa ovako. Mo\u017eda je vladika svojim \u010dinom i zadobio ne\u010dije simpatije – no i toga je bilo malo – no Crkva sigurno ovim nije ništa dobila. Dogodilo se i ono što najviše za\u010du\u0111uje i zabrinjava. Objavljeno je stotinak stranica komentara – uz obilje karikatura i satiri\u010dnih zapisa – u kojima je meta najlju\u0107ih \u017eaoka bio ne samo vladika Filaret ve\u0107 i Crkva u celini. Najve\u0107i deo lai\u010dke javnosti okrenuo se protiv Crkve i to je ono što bi i u SPC trebalo da izazove zabrinutost – u novijoj istoriji SPC ovakvog otklona javnosti od Crkve nije bilo, posebno ne u njenim odnosima s društvom u kojem svedo\u010di. Ne greše mnogo oni koji ka\u017eu da su se dr\u017eavni zvani\u010dnici još jednom poigrali Crkvom koriste\u0107i je za svoje trenutne politi\u010dke ciljeve. Mnogim ljudima i u crkvenom delu javnosti – oglasila su se i sveštena lica – sve više postaje jasna jedna bolna istina: ako su vladika Filaret s mitraljezom u ruci i o. Gavrilo s Trebnikom u ruci prilikom streljanja zarobljenih de\u010daka kod Trnova mera naše »duhovnosti« kojom se toliko di\u010dimo, ne piše se ništa dobro ni Crkvi ni društvu u Srbiji. A oni su sigurno ušli u istoriju. No, ni to nije sve – ima ne\u010deg još goreg, na šta opominje i ova kako-tako završena predstava. Nema nijednog vladike koji bi smogao snage da javno progovori o ovome, da ka\u017ee da Crkva mora biti dom molitve i kulture ljubavi me\u0111u ljudima i narodima i da niko nema pravo da od nje \u010dini »pe\u0107inu hajdu\u010dku«, kako nam te re\u010di Hristove prenose sva \u010detvorica jevan\u0111elista. To je ono što brine gra\u0111ane vernike i gra\u0111ane uopšte – ovako kako ide na dobro iza\u0107i ne\u0107e. Vreme je za to jer ve\u0107 se i tre\u0107i petao oglasio pa nam vredi \u010duti istinu da nam posle ne bude kasno.<\/p>\n Uostalom, ko zna – mo\u017eda ova predstava koju nam je uprili\u010dio vladika Filaret nije poslednja takve vrste. <\/p>\n