Kako se desilo da se Srbija na\u0111e me\u0111u deset najuspešnijih zemalja koje sprovode Bolonju i dobije visoku ocenu 4,2 koju su u svojim istupima kao mantru ponavljali i ministri kojima obrazovanje nije resor, ali su smatrali da je to uspeh cele vlade<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladan Sto\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Prema poslednjim podacima prolaznost na ispitima studenata koji studiraju po programima u skladu sa bolonjskom deklaracijom kre\u0107e se oko 20 odsto. Nemanja Stamen\u010di\u0107, koordinator za nastavu i nauku u Studentskoj uniji Srbije, ka\u017ee da je prolaznost studenata i manja "jer su univerziteti broj studenata koji su polo\u017eili ispit ra\u010dunali prema broju onih koji su ga prijavili iako se prema bolonjskim standardima taj broj ra\u010duna na osnovu broja studenata koji su slušali nastavu". <\/p>\n Prema Stamen\u010di\u0107evom mišljenju, ovako loša prolaznost studenata nije neuspeh studenata, ve\u0107 profesora. "Bolonja zahteva kontinuiran rad tokom cele godine i ukoliko studenti na kraju u ovako malom broju polo\u017ee ispit, to zna\u010di da je profesor prezahtevan ili da je loše osmislio nastavu."<\/p>\n Najve\u0107a novina Bolonje je evropski sistem prenosa bodova (ESPB). Studenti bodove skupljaju tokom cele godine jer se ocenjuje njihova aktivnost tokom nastave, pisanje seminarskih radova, ve\u017ebe, kolokvijumi i sli\u010dno, tako da je sam ispit izgubio na zna\u010daju i nemogu\u0107e je da student kampanjski sprema ispite. Baš zbog tog kontinuiranog rada koji se zahteva od studenta svaki predmet se boduje i student sti\u010de diplomu kada sakupi dovoljno bodova. Koli\u010dina bodova koju sa sobom donosi neki predmet izra\u017eava napor koji student treba da ulo\u017ei da bi ga savladao.<\/p>\n PAUŠALNO: Prema mišljenju studenata, problem je u tome što su profesori bodove za svoje predmete odre\u0111ivali paušalno i oni ne iskazuju stvaran trud koji student mora da ulo\u017ei da bi ih savladao.<\/p>\n "Profesori ne \u017eele da ta\u010dno obra\u010dunaju koliko je studentu potrebno da savlada njihov predmet. Evropski standard ka\u017ee da je studentu prve godine potrebno jedan sat da savlada pet strana ud\u017ebenika a student starijih godina za isto vreme mo\u017ee da pre\u0111e sedam do deset strana. Dakle, ako ud\u017ebenik ima 200 strana mo\u017ee se izra\u010dunati koliko je potrebno za njegovo savla\u0111ivanje i sve to bodovati. Problem je u tome što profesori ne obra\u010dunavaju bodove ta\u010dno jer bi tada morali da skrate ud\u017ebenike", objašnjava Nemanja Stamen\u010di\u0107. <\/p>\n I Goran Mini\u0107, predsednik Saveza studenata Beograda, najve\u0107e studentske organizacije u zemlji, smatra da profesori nisu realno bodovali predmete.<\/p>\n "Na ve\u0107ini fakulteta su dvosemestralni ispiti samo podeljeni u jednosemestralne, jer Bolonja ne priznaje dvosemestralne ispite, a potom su profesori paušalno odredili bodove a nisu ni pokušali da kriterijum ocenjivanja i odre\u0111ivaja uslova za izlazak na ispit prilagode novonastaloj situaciji", ka\u017ee Mini\u0107. Prema njegovom mišljenju, potrebno je promeniti sr\u017e nastavnih planova tako da oni budu prilago\u0111eni zahtevima Bolonje jer trenutno studenti fizi\u010dki ne mogu da postignu sve što se od njih tra\u017ei.<\/p>\n U obe studentske organizacije isti\u010du da su od samog po\u010detka ukazivali da reforma nije sprovedena kako treba, ali da njihove primedbe nisu nailazile na odjek. "Profesori smatraju da studenti moraju da se menjaju, što jeste ta\u010dno, ali moraju se menjati i profesori je se od njih o\u010dekuje da nastavu prilagode novim uslovima", objašnjava Mini\u0107.<\/p>\n NEOBAVEZNA UDRU\u017dENJA: Studentima se mo\u017ee, ali i ne mora verovati. Ipak, postoje i oni koji su odli\u010dno upoznati sa tim šta Bolonja zahteva i od profesora i od studenata. Ljubiša Raji\u0107, profesor filološkog fakulteta koji je bio \u010dlan komisije koja je sastavljala prethodni zakon o Univerzitetu, a i bivši je \u010dlan Komisije za akreditaciju koja odlu\u010duje o tome da li je neki fakultet ispunio uslove koje pred njega stavlja Bolonja. Sa sistemom bodova profesor Raji\u0107 se prakti\u010dno upoznao još pre trideset godina rade\u0107i na univerzitetu u Upsali.<\/p>\n "Suštinski, Bolonja nije sprovedena i za to nema ni zakonskih ni organizacionih pretpostavki. Naime, naši univerziteti su i dalje neobavezna poslovna udru\u017eenja koja imaju onoliko vlasti koliko se dogovore njihove \u010dlanice, s tim da se nijedna od \u010dlanica ne ose\u0107a obaveznom da sprovede dogovorenu odluku, a Bolonja zahteva \u010dvrstu strukturu univerziteta jer studenti bodove ste\u010dene na jednom fakultetu mogu bez problema da prenesu na drugi tako da mora postojati \u010dvrsta veza me\u0111u fakultetima i usaglašenost nastavnih planova."<\/p>\n I Ljubiša Raji\u0107 smatra da profesori nisu pravilno bodovali predmete koje predaju. "Bolonja se bazira na tome što preko sistema bodova obra\u010dunava koliko gradiva prose\u010dan student mo\u017ee da savlada prose\u010dnim trudom od 38 do 40 radnih \u010dasova nedeljno. U tih 38 do 40 sati ura\u010dunava se svaka aktivnost studenta vezana za dati predmet. To zna\u010di da se mora izmeriti vreme koje je studentu potrebno za iš\u010ditavanje literature i izbodovati pri \u010demu \u010ditanje literature na stranom jeziku ne mo\u017ee donositi isti broj bodova kao \u010ditanje na srpskom. Ali, to zna\u010di i da ukoliko je fakultet razbijen na \u010detiri lokacije u gradu i student mora da putuje od jednog mesta do drugog u vreme za spremanje ispita mora da se ura\u010duna i vreme koje student provede na putu i gradivo mora biti umanjeno ili se fakultet mora objediniti." Bolonja je izazov i za administraciju fakulteta jer, kako Raji\u0107 objašnjava, "u pripremu ispita spada i kupovina ispitne prijave pa, ako student \u010deka jedan sat ispred šaltera da bi je kupio, za toliko mu mora biti umanjeno gradivo". <\/p>\n Ispit mora biti zakazan u ta\u010dno odre\u0111eno vreme i ta\u010dno odre\u0111enim kandidatima. "Nema više prozivanja po spisku u osam ujutro pa da onda student satima \u010deka da do\u0111e na red jer se vreme provedeno u \u010dekanju smatra kao vreme ulo\u017eeno u pripremu ispita. Profesori moraju biti dostupni studentu za konsultacije li\u010dno, preko mejla ili telefonom", ka\u017ee Ljubiša Raji\u0107.<\/p>\n Da li su profesori baš toliko krivi i da li se sva krivica mo\u017ee svaliti na njih?<\/p>\n Jedan od onih koji se sa izazovima koje postavlja Bolonja suo\u010dava na terenu, u nastavi, jeste i dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu dr \u017divoslav Teši\u0107.<\/p>\n "Bolonja poma\u017ee izlazak iz sveta neafirmisanih fakulteta i univerziteta u zemljama tranzicije i mi je zato svesrdno podr\u017eavamo. Ali, ona sa sobom donosi druga\u010diji na\u010din razmišljanja i studiranja koji je nov i za profesore i za studente", ka\u017ee naš sagovornik. "Kada je Bolonja uvedena, u vremenskoj stisci su se našli i profesori i studenti tako da niko nije imao dovoljno vremena da se detaljno upozna s njenim duhom i logikom koju ona sobom donosi. Mislim da 1. oktobra 2006, kada smo po\u010deli sa nastavom u skladu sa Bolonjom, ni mi ni studenti nismo znali sasvim sigurno u šta se upuštamo i zato smo svi pravili greške. Osim toga, kontinuirani rad koji zahteva Bolonja pokazao je da brucoši nemaju dovoljno predznanje koje su morali doneti iz srednje škole i moje kolege su prvih mesec-dva sa njima morale da utvr\u0111uju gradivo iz srednje škole pa tek potom da pre\u0111u na fakultetsko gradivo."<\/p>\n NEZNANJE I IGNORANCIJA: Tvrdnja profesora Teši\u0107a da su profesori na Hemijskom fakultetu morali da prvo utvr\u0111uju sa brucošima srednjoškolsko gradivo zaslu\u017euje pa\u017enju jer to što se dešavalo na Hemijskom fakultetu zasigurno se dešavalo i drugde. Bolonja podrazumeva da brucoši na fakultet sti\u017eu sa adekvatnim predznanjem, tako da je utvr\u0111ivanje srednjoškolskog gradiva ve\u0107 na po\u010detku nateralo profesore da odstupe od nastavnog plana. <\/p>\n Ako je sve to tako, kako se onda desilo da se Srbija na\u0111e me\u0111u deset najuspešnijih zemalja koje sprovode Bolonju i dobije visoku ocenu 4,2 koju su u svojm istupima kao mantru ponavljali i ministri kojima obrazovanje nije resor, ali su smatrali da je to uspeh cele vlade.<\/p>\n Famoznih 4,2 za sprovo\u0111enje Bolonje Srbija je dobila na osnovu nacionalnog izveštaja koji je Ministarstvo prosvete poslalo na samit ministara zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije u Londonu. Izveštaj je poslalo Ministarstvo prosvete i sporta, a potpisnik izveštaja bila je dr Emilija Stankovi\u0107, jedan od osumnji\u010denih u aferi prodaje ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, zbog \u010dega je bila i uhapšena.U trenutku kada je sastavila nacionalni izveštaj ona je bila pomo\u0107nik ministra za više i visoko obrazovanje. Tadašnji ministar za obrazovanje bio je Slobodan Vuksanovi\u0107.<\/p>\n Izveštaj koji svaka zemlja podnosi o tome šta je tokom dve godine ostvarila na sprovo\u0111enju Bolonje ima tipsku formu i sastoji se od 30 pitanja u kojima se tra\u017ei da svaka zemlja opiše šta je sve uradila u odre\u0111enim poljima. Po predaji izveštaja boduje se ono što je u izveštaju navedeno, bodovi se sabiraju i tako dobija kona\u010dna ocena o napretku neke zemlje. Na pitanje "Vremena" Ministarstvu prosvete i sporta da li je ta\u010dno da je ocena 4,2 dobijena tako što je ocenjeno ono što je napisano u nacionalnom izveštaju bez provere da li je ono što je navedeno u izveštaju i ostvareno u praksi, iz Ministarstva je stigao odgovor da "sve evropske i svetske organizacije imaju mehanizme i na\u010din kako da provere informacije koje se navedu u nekom javnom dokumentu, a to se odnosi i na nacionalni izveštaj." <\/p>\n Pored ostalog, u nacionalnom izveštaju se ka\u017ee da je došlo do promena u sistemu visokog i višeg školstva u Srbiji. Te promene su tada bile predvi\u0111ene samo u zakonu, a nisu bile sprovedene u praksi i uvedene su tek nedavno i to delimi\u010dno. Prema izveštaju, u Srbiji je formiran Komitet za nadgledanje i primenu zakona o visokom školstvu u \u010dijem radu u\u010destvuju i studenti. "Kao funkcioner Studentske unije Srbije znao bih da takvo telo postoji jer bismo u njemu imali svoje predstavnike a takvog tela nema ni danas niti ga je ikada bilo", ka\u017ee Nemanja Stamen\u010di\u0107.<\/p>\n Izveštaj ka\u017ee da u Srbiji postoji Studentska konferencija koja delegira svoje \u010dlanove u Nacionalni savet za visoko školstvo. "Zakon nala\u017ee osnivanje Studentske konferencije jer bi ona trebalo da bude vrhovno telo studentskog organizovanja u Srbiji, ali to telo nikada nije osnovano", objašnjava Nemanja Stamen\u010di\u0107.<\/p>\n RASPUST: Jedno je sigurno: grupa za pisanje nacrta zakona o studentskom organizovanju bila je osnovana kao što se to i ka\u017ee u izveštaju. "Povodom osnivanja grupe ministar je uprili\u010dio konferenciju za novinare i dobili smo dokument o našem imenovanju. Posle godinu dana rada, kada je zakon bio skoro gotov, grupa je raspuštena bez ikakvog objašnjenja a vest o tome pro\u010ditali smo na sajtu Ministarstva", ka\u017ee bivši \u010dlan ove grupe Milica Popovi\u0107, predstavnik Studentske unije Srbije. "Koliko mi je poznato, osnovana je druga grupa koja je odr\u017eala jedan sastanak na kome je delegirala Ministarstvo da ono napiše zakon o studentskom organizovanju. Da li je u trenutku pisanja izveštaja ta grupa postojala ne znam, ali znam da zakon o studentskom organizovanju ne postoji ni danas." <\/p>\n U izveštaju se konstatuje da je veliki broj fakulteta prešao na trogodišnje studije iako to nije odgovaralo istini jer je ve\u0107ina fakulteta i dalje imala \u010detvorogodišnje studije. Prema onome što piše u izveštaju sistem bodova na fakultetima prilago\u0111en je \u010detrdesetosatnoj radnoj nedelji iako su se studenti ve\u0107 tada \u017ealili da su preoptere\u0107eni paušalno odre\u0111enim bodovima.<\/p>\n Emilija Stankovi\u0107 nije sama pisala izveštaj. Iz Ministarstva prosvete obavešteni smo da je nacionalni izveštaj "sastavio tim u Ministarstvu prosvete kojim je rukovodila tadašnja pomo\u0107nica ministra prof. dr Emilija Stankovi\u0107", pa se postavlja pitanje ko su bili ostali \u010dlanovi tima, da li se još uvek nalaze u Ministarstvu i da li i dalje sastavljaju neke izveštaje. Postavlja se i pitanje ko je kontrolisao izveštaj pre slanja jer je malo verovatno da tako va\u017ean dokument nije prošao internu kontrolu Ministarstva. Pitanje je va\u017eno zbog mogu\u0107nih posledica. Na primer, niska prolaznost studenata na ispitima: posle gromoglasnih izjava da smo me\u0111u deset najuspešnijih zemalja u sprovo\u0111enju Bolonje, profesori su imali puno pravo da se ogluše o \u017ealbe studenata da su bodovi paušalno odre\u0111eni. Neki od studenata zasigurno su zaklju\u010dili da su nesposobni za studije i odustali su od njih, ali to ve\u0107 spada u domen li\u010dnih drama koje u Srbiji nikada nisu privla\u010dile pa\u017enju. <\/p>\n Ali, sve ovo ima\u0107e posledice po celu zemlju. Naime, posle mantre "4,2 za sprovo\u0111enje Bolonje" naši minstri imaju novu mantru: "vizne olakšice". Grupa koja \u0107e imati najviše koristi od viznih olakšica su studenti. Neki od njih po\u017eele\u0107e da školovanje nastave u inostranstvi i tamo \u0107e preneti bodove ste\u010dene na našim univerzitetima. Tada \u0107e se ispostaviti da oni ne samo da ne umeju da studraju po Bolonjskim principima ve\u0107 i da njihovo znanje nje odgovaraju\u0107e. I tada \u0107e pu\u0107i bruka.<\/p>\n Najbolji i najgori<\/em><\/p>\n Prema podacima Studentske unije Srbije, sa primenom Bolonje najviše se odmaklo na Novosadskom univerzitetu, a u okviru tog univerziteta prednja\u010di Tehni\u010dki fakultet, što zna\u010di da je taj fakultet i najbolji u Srbiji. Na Beogradskom univerzitetu od proseka odska\u010du Arhitektonski, Biološki i Farmaceutski fakultet.<\/p>\n Privatni fakulteti zaostaju za dr\u017eavnim u sprovo\u0111enju Bolonjskih principa. <\/p>\n Studentska unija Srbije nema podatke koji je univerzitet ili fakultet najgori u primeni Bolonje. Kako ka\u017eu, i ovi koje su naveli za primer na skali od jedan do šeset mogli bi se oceniti \u010detvorkom, eventualno peticom.<\/p>\n Kembrid\u017e, Oksford i Bolonja<\/em><\/p>\n Me\u0111u profesorima Beogradskog univerziteta kru\u017eila je pri\u010da da su se profesori na Kembrid\u017eu i Oksfordu samo nasmejali kada su \u010duli za Bolonju i da su kazali da im ne pada na pamet da je primenjuju.<\/p>\n "Velika Britanja je potpisnica Bolonjske deklaracije i, koliko ja znam, svi fakulteti koji se nalaze na njenoj teritoriji moraju da primenjuju Bolonju bez obzira na to da li su dr\u017eavni ili privatni. Zbog toga mislim da i Oksford i Kembrid\u017e primenjuju Bolonjske principe", ka\u017ee Nemanja Stamen\u010di\u0107 iz Studentske unije Srbije.<\/p>\n "Stvarno ne znam da li Oksford i Kembrid\u017e primenjuju Bolonju", odgovorio je na isto pitanje profesor Ljubiša Raji\u0107 i dodao: "Ako je i ne primenjuju, oni to sebi mogu da dozvole jer se nalaze me\u0111u deset najboljih univerziteta na svetu. Pošto mi nije poznato da se Beogradski univerzitet nalazi na bilo kakvom spisku najboljih svetskih univerziteta, nije mi jasno na osnovu \u010dega oni koji to pri\u010daju smatraju da se mi mo\u017eemo ugledati na Oksford i Kembrid\u017e."<\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako se desilo da se Srbija na\u0111e me\u0111u deset najuspešnijih zemalja koje sprovode Bolonju i dobije visoku ocenu 4,2 koju su u svojim istupima kao mantru ponavljali i ministri kojima obrazovanje nije resor, ali su smatrali da je to uspeh cele vlade<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46453","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46453","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46453"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46453\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46453"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46453"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46453"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}