Mobing naj\u010deš\u0107e sprovode iskompleksirani šefovi, mediokriteti koji znaju da ne mogu dalje da napreduju, pa svoju li\u010dnu frustraciju le\u010de kroz ni\u010dim izazvano maltretiranje zaposlenih<\/p>\n
Pi\u0161e: A. Grube\u0161a<\/strong><\/em><\/p>\n – Poslednjih godina, na\u017ealost, ne prelazimo u kapitalizam, nego u robovlasni\u010dko društvo, jer se mnoge novokomponovane privatne gazde ponašaju kao pravi robovlasnici, a njihovi zaposleni su klasi\u010dne \u017ertve mobinga, uznemireni su i uplašeni za svoju budu\u0107nost. A sve to prolazi mimo naših vlasti, iako bi mobing morao biti i sudski sankcionisan, ali je ova pojava potpuno izostavljena iz Zakona o radu, iako se radi o ugro\u017eavanju zdravlja na poslu – istakao je predsednik udru\u017eenja Stop mobing Aleksandar Ili\u0107, u\u010destvuju\u0107i na ju\u010derašnjem okruglom stolu na temu mobinga – rasprostranjenog vida zlostavljanja i uznemiravanja na radnom mestu, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.<\/p>\n Konkretno, mobing predstavlja uznemiravanje na poslu, koje se ponavlja tokom du\u017eeg vremenskog perioda i ima izrazito poni\u017eavaju\u0107i efekat na \u017ertvu. Pod mobingom se pre svega podrazumeva psihološki teror, bilo verbalni ili neverbalni, i neprijateljska, neeti\u010dka komunikacija jednog ili više pojedinaca sa kolegom ili koleginicom koji su time stavljeni u bespomo\u0107nu situaciju. Na\u017ealost, zbog u\u010destalosti i dugog trajanja te situacije, mobing neretko dovodi do zna\u010dajnih mentalnih, psihosomatskih i socijalnih patnji \u017ertava takvog tretmana.<\/p>\n \u017drtve nesposobnih mo\u0107nika<\/strong><\/p>\n – \u017divimo u vremenu poreme\u0107enih moralnih vrednosti i kod nas je ne\u010dije osiono, "frajersko" ponašanje "in", umesto da nailazi na opštu osudu. Zapravo, moberi su obi\u010dno manje sposobne, ali mo\u0107ne osobe, bez klju\u010dnih emotivnih kapaciteta, a ova pojava se naj\u010deš\u0107e uo\u010dava kod poslodavaca kod kojih nije jasna raspodela posla i odgovornosti. Me\u0111utim, iako zaista ima situacija u kojima je poslodavac sasvim korektan i zapravo ni ne zna šta se dešava na nivoima ispod njega, pravi poslodavac bi morao biti i te kako dobro obavešten o svemu što se doga\u0111a u firmi i svestan svoje odgovornosti – istakla je ju\u010de u ime Unije poslodavaca Vojvodine Biljana Stoši\u0107-Stojanovski.<\/p>\n – To su situacije u kojima se svesno ide na urušavanje i poništavanje \u010doveka kao li\u010dnosti, do te mere da ima firmi u kojima prakti\u010dno \u010dak postoji i pla\u0107eno mesto mobera – \u010doveka koji za interese poslodavca maltretira zaposlene, dovode\u0107i ih u situaciju u kojoj \u0107e sami, pod nepovoljnim uslovima, oti\u0107i iz firme u kojoj rade. Ali se postavlja pitanje nismo li mi ipak suviše siromašna dr\u017eava da bismo sebi tako nešto priuštili. Jer mobing, kroz loš me\u0111usobni odnos kolektiva, posledi\u010dno dovodi do velikog pada produktivnosti i takva pojava na kraju stvara samo gubitak za poslodavca – rekao je Ili\u0107.<\/p>\n Po njegovim re\u010dima, mobing naj\u010deš\u0107e sprovode iskompleksirani šefovi, mediokriteti koji znaju da ne mogu dalje da napreduju, pa svoju li\u010dnu frustraciju le\u010de kroz ni\u010dim izazvano maltretiranje zaposlenih. A posledice su razne – hroni\u010dna depresija, alkoholizam… i \u010dovek koji je izlo\u017een mobingu nikada ne mo\u017ee biti ni dobar otac, niti dobar roditelj, ve\u0107 samo materijal za psihologe.<\/p>\n – Da li je mogu\u0107e da je zaista ne\u010diji cilj da uništi ovu naciju i u\u010dini je bolesnom, i da, umesto da imamo zdravu radnu sredinu, dozvoljavamo da kojeko, sa osam razreda osnovne škole, kupuje doma\u0107e firme i da se prema radnicima ponaša kao pravi robovlasnik, konstantno ih izla\u017eu\u0107i psihološkom teroru i neizvesnosti? – zapitao se Ili\u0107.<\/p>\n Izostanak zakonske regulative<\/strong><\/p>\n Istra\u017eivanja pokazuju da je oko 8 odsto radnika, ili 12 miliona ljudi u zemljama EU u nekom trenutku trpelo mobing. Me\u0111utim, ova sfera je zakonski regulisana jedino u Švedskoj i Francuskoj, mada postoji široko shvatanje veli\u010dine problema, pa i druge zemlje, poput Hrvatske, uveliko rade na zakonima koji bi tretirali pojavu mobinga, kao i mere zaštite i podrške \u017ertvama. Stoga je ju\u010de i pomo\u0107nica pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Jelica Raja\u010di\u0107-\u010capakovi\u0107 najavila formiranje radne grupe koja bi pripremila ovakav zakonski predlog za Skupštinu Srbije, ili ga makar, što je i izvesnije, uobli\u010dila u jednu od budu\u0107ih odluka Skupštine Vojvodine. <\/p>\n Naj\u010deš\u0107i vidovi uznemiravanja\/mobinga uklju\u010duju ograni\u010davanje komunikacije, ograni\u010davanje socijalnih kontakata, odnosno izolaciju \u017ertve, napade na li\u010dnu reputaciju i njeno krivljenje, kritike kvaliteta obavljenog posla koje su obi\u010dno potpuno neargumentovane, kao i direktne napade na zdravlje kroz prisiljavanje \u017ertve na zdravstveno pogubne poslove, uskra\u0107ivanje godišnjeg odmora, pa \u010dak i seksualno uznemiravanje. Ina\u010de, istra\u017eivanja su pokazala da su naj\u010deš\u0107e \u017ertve mobinga "poštenjaci", odnosno ljudi koji \u017eele da misle svojom glavom i koji su uo\u010dili i prijavili nepravilnosti u radu firme, kao i osobe sa invaliditetom, sve\u017ee zaposleni ili stariji radnici pred penzijom, pripadnici manjinskih grupa ili jednostavno oni koji su se usudili da zatra\u017ee bolje uslove rada, unapre\u0111enje ili pove\u0107anje plate, bez obira koliko su njihovi zahtevi opravdani. Mobing je mnogo više od povremenih konflikata me\u0111u zaposlenima i podrazumeva svesnu nameru onoga ko sprovodi mobing, bilo da je u pitanju pretpostavljeni ili kolege, s krajnjim ciljem da \u017ertva prekine radni odnos i napusti firmu.<\/p>\n – Posledice mobinga su ogromne, kako za njegove direktne \u017ertve, tako i za \u010dlanove njihovih porodica i ko zna koliko se brakova u Srbiji zapravo razvelo upravo zbog mobinga. Naš zakon o radu tretira samo fizi\u010dke povrede, dok se nigde ne govori o psihi\u010dkim, koje se te\u017ee uo\u010davaju a još te\u017ee le\u010de. Me\u0111utim, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 30 odsto, a strah od gubitka posla se nedavno popeo na prvo mesto fobija kod gra\u0111ana, iz \u010dega se mo\u017ee zaklju\u010diti zašto \u017ertve mobinga dugo \u0107ute i trpe ono što im rade na radnom mestu, nikome se ne poveravaju\u0107i o tome – naglasila je predstavnica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Jadranka Jakši\u0107, dodaju\u0107i pritom kao definiciju mobinga da iza svake prepotencije stoji neka impotencija, te da su \u010deste mete mobinga zapravo sposobni i vredni ljudi, koji su \u017ertve zavisti svojih kolega.<\/p>\n