Za razliku od zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje nikakve barijere za protok kapitala<\/p>\n
Pi\u0161e: Suzana Bojadi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Zahvaljuju\u0107i novom Zakonu o deviznom poslovanju, gra\u0111anima Srbije od nedavno je dozvoljeno da trguju hartijama od vrednosti na stranim berzama. Sa aspekta otvorenosti tr\u017eišta, Crna Gora je najpogodnija za investiranje.<\/p>\n Za razliku od zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje nikakve barijere za protok kapitala. Stranci imaju nacionalni tretman i da bi se trgovalo akcijama crnogorskih kompanija, na Nex ili Montenegro berzi, potrebno je samo nekoj brokerskoj ku\u0107i u Crnoj Gori poslati fotokopiju pasoša. <\/p>\n Brokerska provizija za transakcije ve\u0107a od 2.000 evra, je izme\u0111u 0,5 i jedan odsto od vrednosti transakcije. Ukoliko je vrednost transakcije ni\u017ea od 2.000 evra, provizija je fiksna i iznosi deset evra. Ukupna provizija berzi, Centralnog registra i porez na promet usluga iznosi 0,4 odsto na transakciju. Porez na kapitalnu dobit od prodaje vrednosnih papira za pravna i fizi\u010dka lica je 15 odsto. On se, me\u0111utim, ne pla\u0107a ukoliko je ostvaren prodajom hartija koje je investitor u vlasništvu dr\u017eao najmanje dve godine, ili ako se iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u roku od godinu dana od trenutka realizacije te dobiti.<\/p>\n U Federaciji BiH i Republici Srpskoj ne postoji porez na kapitalnu dobit, ali ni zakonska ograni\u010denja za investitore, bilo doma\u0107e ili strane. Stranac dakle mo\u017ee direktno da stupi u kontakt sa brokerom i da daje naloge za trgovanje. Ipak, pored intencije da se uvede porez na kapitalnu dobit, nepovoljno je to što je tr\u017eište i dalje pod sna\u017enim uticajem politi\u010dkih faktora, nestabilnosti i slabe ekonomske situacije.<\/p>\n U Makedoniji, na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, i doma\u0107i i strani investitori treba da dobiju prethodnu saglasnost Ministarstva finansija i Centralne banke za kupovinu hartija u Makedoniji ili inostranstvu. Ova kontola se pravda potrebom vo\u0111enja monetarne politike. Isto tako, potencijalni u\u010desnik na tr\u017eištu ne mo\u017ee da trguje direktno sa brokerom, ve\u0107 transakcije mora da obavlja preko banke koja se bavi tzv. kastodi poslovima.<\/p>\n Sli\u010dno Makedoniji i u Hrvatskoj se i rezidenti i nerezidenti obavezuju na trgovinu preko kastodi banaka. Prakti\u010dno to zna\u010di da rezidenti Hrvatske ne mogu direktno da trguju sa stranim brokerom, niti strani rezident mo\u017ee da sklapa poslove sa hrvatskom brokerskom ku\u0107om, što ne spre\u010dava obavljanje transakcija sa inostranstvom, ali pove\u0107ava transakcione troškove. Poreza na kapitalnu dobit nema, a dividenda se oporezuje samo kod isplate. U Hrvatskoj se banke javljaju kao glavni u\u010desnici na tr\u017eištu kapitala, jer su one vlasnici društava za upravljanje investicionih i penzionih fondova i brokera. U Albaniji se još uvek ne trguje hartijama od vrednosti. Berza i Komisija za hartije od vrednosti kao institucije postoje (i to u jednoj zgradi), ali za sada ne rade. <\/p>\n