Tokom petnaest meseci crnogorske samostalnosti dr\u017eavni \u010delnici iz premijerove partije upadljivo su izbegavali bilo kakve kontakte sa predstavnicima Crne Gore<\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Kosti\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kada se premijerov savetnik Aleksandar Simi\u0107 nedavno poverio jednom dnevnom listu, opisuju\u0107i kako mu se Crna Gora prikazuje u liku kvazidr\u017eave koja trenira strogo\u0107u nad nedu\u017enim ocem Filaretom, sigurno nije o\u010dekivao da \u0107e njegov glas odjeknuti dalje od grani\u010dnog prelaza Ran\u010de, gde je vladika uporno štrajkovao gla\u0111u. Novinski intervjui nikada nisu bili sigurno uto\u010dište za tajne bilo \u010dijeg srca, tako da je ubrzo nakon toga došlo do prave bure u srpsko-crnogorskim odnosima. No s obzirom na atmosferu u kojoj su se razišla "dva oka u glavi", bilo je samo pitanje dana kada \u0107e se u jednom od njih pojaviti trun, kao klju\u010dni dokaz naslu\u0107ivane, ali nepotvr\u0111ene verolomnosti.<\/p>\n Za razliku od zemalja bivše Jugoslavije koje su eufori\u010dno do\u010dekale i poslavile nezavisnost, obnova dr\u017eavnosti Srbije protekla je u kamernoj atmosferi. Ne samo da se sa mukom okupio dovoljan broj poslanika koji su proglasili da je Srbija pravni naslednik Srbije i Crne Gore, nego je plavo-belo-crvenu zastavu bivše dr\u017eavne zajednice svukao sa zgrade republi\u010dkog parlamenta domar koji se verao po simsu zgrade u Srpskih vladara, dok su ga sa ulice pratili pogledi za\u010du\u0111enih prolaznika. Minimiziranje zna\u010daja ovog doga\u0111aja naraslo je do te mere da nikada nije ni zvani\u010dno proglašena nezavisnost Srbije. Sve to je postalo krajnje groteskno kada su predstavnici tadašnje vlasti pokušali da objasne kako je sadašnja dr\u017eava (Srbija) bezmalo isto što i bivša zemlja (Srbija i Crna Gora), osim što joj nedostaje jedan mali, potpuno bezna\u010dajan deo. Pomalo paradoksalno, na zadr\u017eavanja te "dr\u017eavice" da ne krene svojim putem stra\u0107eno je silno vreme i energija vladinih \u010dinovnika.<\/p>\n IZNU\u0110ENA \u010cESTITKA: Mada su Crna Gora i Srbija poslednjih godina \u017eivele poput razvedenih supru\u017enika u zajedni\u010dkoj ku\u0107i, za\u010du\u0111enih nad \u010dinjenicom da su pre toga delili zajedni\u010dki dom, premijer Vojislav Koštunica nikada se nije pomirio sa rezultatima crnogorskog referenduma, niti se neko iz njegovog okru\u017eenja usudio da \u010destita Crnoj Gori proglašenje nezavisnosti, godišnjicu samostalnosti ili bilo šta što bi imalo veze sa crnogorskim koracima u suverenost. Na pristojnoj distanci, u tome ga je sledio predsednik Boris Tadi\u0107. Dok su na Dan nezavisnosti, koji se obele\u017eava 21. maja, crnogorski zvani\u010dnici primali \u010destitke iz \u010ditavog sveta, niko od dr\u017eavnih \u010delnika Srbije nije se udostojio da uputi Crnogorcima neku toplu re\u010d. Kada je izgledalo da \u0107e Srbija biti jedina zemlja u regionu koja je pre\u0107utala ro\u0111enadan najbli\u017eih suseda, sa kojima su decenijama \u017eiveli u slozi i zajedništvu, pa \u010dak i bratski poveli rat kada su im ostale republike bivše Jugoslavije okrenule le\u0111a, oglasio se kabinet predsednika Borisa Tadi\u0107a zakasnelom \u010destitkom isti\u010du\u0107i, izan\u0111alim diplomatskim jezikom, kako \u0107e Crna Gora i Srbija u budu\u0107nosti graditi dobre odnose. Tom nedostatku empatije se, s obzirom na povre\u0111enost zbog crnogorskog odlaska, nekako i moglo progledati kroz prste, ali je izbegavanje rukovodstva Srbije da se pojavi na sve\u010danoj proslavi koja je potom uprili\u010dena na Cetinju bilo nedvosmislena poruka o onome što Crna Gora mo\u017ee da o\u010dekuje od Srbije. <\/p>\n PROTIVU NESLOGE: Prepušten samom sebi na izdisaju mandata koji nije verifikovan u republi\u010dkom parlamentu, a "protivu narušavanja bratskih odnosa dva naroda istog korena", bivši šef diplomatije Vuk Draškovi\u0107 je krajem juna 2006, neposredno nakon proglašenja crnogorske samostalnosti, primio nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Crne Gore Miodraga Vlahovi\u0107a, da bi pripremio posetu predsednika Borisa Tadi\u0107a Podgorici. Tadi\u0107 je u okvru turneje po zemljama zapadnog Balkana prvo stigao u Podgoricu. Osim protokolarnog saopštenja nakon susreta sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovi\u0107em na Cetinju, kako je "neophodno ja\u010danje saradnje u ekonomiji, odbrani i spoljnoj politici", pred Srbijom i Crnom Gorom se ispre\u010dilo pitanje podele diplomatsko-konzularnih predstavništava po\u010divše dr\u017eavne zajednice. Kada je Vujanovi\u0107 predlo\u017eio da se zajedni\u010dki koriste pojedina diplomatska predstavništva do kona\u010dnog rešenja imovinskih odnosa, Tadi\u0107 je lakonski odgovorio da o tome treba porazgovarati sa kabinetom Vojislava Koštunice, jer je vo\u0111enje spoljnih poslova zemlje u njihovim rukama. <\/p>\n Anka Vojvodi\u0107<\/strong>, ambasador Crne Gore u Srbiji: Nisam zadovoljna odgovorom Srbije<\/p>\n "Savjetnik Simi\u0107 uvrijedio je Crnu Goru. Bila je to krupna rije\u010d, nakon koje je trebalo da uslijedi izvinjenje. Naši budu\u0107i odnosi \u0107e, nadam se, eliminisati ono što je re\u010deno, a što nije ispravljeno"<\/p>\n Da li je Crna Gora podlegla pod pritiscima iz Srbije da se vladici Filaretu dozvoli ulazak u Crnu Goru?<\/em><\/p>\n U duhu prepoznatljive spoljne politike Crne Gore razvijanja dobrih bilateralnih odnosa sa Srbijom, sa punim razumjevanjem za sve probleme koje Srbija ima, Crna Gora je s visokim povjerenjem u ozbiljnost i iskrenost apela dr\u017eavnog vrha Srbije u\u010dinila diplomatski, politi\u010dki i humani gest i dozvolila vladici Filaretu da obavlja crkvene du\u017enosti na crnogorskom delu Mileševske eparhije. O\u010dekujemo da \u0107e i Srpska pravoslavna crkva i dr\u017eava Srbija umeti da poštuju našu odluku, da \u0107e se vladika Filaret potpuno posvetiti svojim duhovnim du\u017enostima me\u0111u vjernicima u Crnoj Gori, a dr\u017eavni organi Srbije rješavanju svojih slo\u017eenih politi\u010dkih prilika i va\u017enim me\u0111unarodnim aktivnostima.<\/p>\n Koliko ima istine u tvrdnjama da je u direktnim razgovorima predsednika Tadi\u0107a i Vujanovi\u0107a izbegnuto da do\u0111e do ozbiljne krize u srpsko-crnogorskim odnosima?<\/em><\/p>\n Govorimo i radimo na izgradnji kvalitetne saradnje, prijateljskih odnosa i njihovog unapre\u0111enja na svim poljima, tako da nijesmo skloni da izazivamo bilo kakve krize u me\u0111usobnim odnosima. Dakle, vjerujem da je direktan razgovor predsjednika Tadi\u0107a i Vujanovi\u0107a bio dijalog predsjednika dvije prijateljske zemlje, tolerantan i sa najve\u0107im stepenom razumjevanja. <\/p>\n Da li ste zadovoljni odgovorom Srbije nakon što ste uru\u010dili protestnu notu?<\/em> <\/p>\n Voljela bih da mogu potvrdno odgovoriti na ovo pitanje. No, kad uporedim sve odgovore na naš demarš, jasno je da nisam zadovoljna. Mnogi su nas uvjeravali da to nije zvani\u010dan stav Vlade Srbije, a Vlada nas je "obradovala" konstatacijom da priznaje sve me\u0111unarodno priznate dr\u017eave?! Savjetnik Simi\u0107, koji je predstavljen kao dr\u017eavni slu\u017ebenik, a ne \u010dlan Vlade ili kabineta premijera, sutradan, nakon sporne izjave, nastavio je da razvija uvredljivu tezu o dr\u017eavi Crnoj Gori, u društvu najviših zvani\u010dnika Srbije.<\/p>\n Savjetnik Simi\u0107 uvrijedio je Crnu Goru. Bila je to krupna rije\u010d, nakon koje je trebalo da slijedi krupno izvinjenje. Naši budu\u0107i odnosi bi\u0107e, nadam se, takvi da \u0107e eliminisati i ono što je re\u010deno, a što nije ispravljeno.<\/p>\n Koliko re\u010di savetnika premijera Aleksandra Simi\u0107a otkrivaju ukupno raspolo\u017eenje koje u vrhu vlasti Srbije vlada prema Crnoj Gori?<\/em><\/p>\n Referendum o samostalnosti Crne Gore, demokrati\u010dnost tog procesa, priznanje me\u0111unarodne zajednice, prijem u Ujedinjene nacije i vrijeme tokom koga smo nakon referenduma prešli dio puta ka Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama, najbolje govore o današnjem statusu dr\u017eave Crne Gore i njenoj perspektivi. Zato vjerujem da Vlada Srbije realno procjenjuje zna\u010daj takvog statusa Crne Gore, njenu me\u0111unarodnu poziciju, i da se prema Crnoj Gori mo\u017ee odre\u0111ivati samo kao prema ravnopravnoj i uva\u017eenoj dr\u017eavi. <\/p>\n Na koji na\u010din \u0107e se ono što se prethodnih dana dogodilo odraziti na ukupne crnogorsko-srpske odnose?<\/em><\/p>\n Bilo bi dobro da ova epizoda, koja \u0107e se sigurno pamtiti, ostane u sjenci politi\u010dke i diplomatske aktivnosti koje su usmjerene na dobru politi\u010dku, uspješnu ekonomsku i iznad svega prijateljsku i blisku saradnju Srbije i Crne Gore. Zbog budu\u0107nosti naših odnosa, izabrali smo najbla\u017ei nivo izra\u017eavanja protesta kao znak dobre volje, prijateljstva i saradnje, koje sa svoje strane veoma predano gradimo.<\/p>\n S. K.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Tokom petnaest meseci crnogorske samostalnosti dr\u017eavni \u010delnici iz premijerove partije upadljivo su izbegavali bilo kakve kontakte sa predstavnicima Crne Gore. Koliko god su za vreme rahmetli Slobodana Miloševi\u0107a bile otu\u017ene ode na ra\u010dun srpsko-crnogorskog bratstva, toliko je postalo neprijatno medijsko zanemarivanje onoga što se dešava u Crnoj Gori. Ta zemlja je preko no\u0107i nestala sa mape sveta, tako da su gra\u0111ani Srbije mogli jedino da se obaveste o švercu, kriminalu, rasprodaji nekretnina, politi\u010dkim ucenama lokalnih Albanaca i duvanskoj mafiji. <\/p>\n Mada su potpisani neki dokumenti koji regulišu odnose izme\u0111u dve zemlje, ostalo je otvoreno široko polje me\u0111udr\u017eavnih veza. Crna Gora je priznala sve bilateralne ugovore koji su va\u017eili u dr\u017eavnoj zajednici, a parafirani su sporazumi o socijalnoj zaštiti, penzijskom osiguranju i školovanju studenata. Grani\u010dni ugovori su nekako funkcionisali, ali je \u010ditav paket propisa koji regulišu bilateralne odnose mesecima \u010dekao na potpise dve strane. Crna Gora je u me\u0111uvremenu poslala svog ambasadora u Beograd, ali Srbija još uvek nema svog dr\u017eavnog predstavnika na Cetinju.<\/p>\n DESETA RUPA: Dok je dr\u017eavni vrh Srbije tra\u017eio nove na\u010dine da poka\u017ee kako mu je Crna Gora deseta rupa na svirali dr\u017eavnih prioriteta, ve\u0107i deo javnosti u Srbiji nije nikako mogao da se pomiri s tim da je Crna Gora samostalna dr\u017eava. Rasprave oko usvajanja novog Ustava Crne Gore pratile su se sa navija\u010dkom pristrasnoš\u0107u, tako da je sve ono što nije išlo naruku vladaju\u0107oj koaliciji u Crnoj Gori do\u010dekivano sa neskrivenom radoš\u0107u. Ako biste slu\u010dajno zalutali na neku tribinu gde su su se raspredali crnogorsko-srpski odnosi, gotovo redovno se moglo \u010duti kako su Crnogorci izmišljena nacija, da crnogorski jezik ne postoji, pa da je, samim tim, Crna Gora samo jedna od srpskih dr\u017eava. Bez obzira na to ko je od govornika sedeo za stolovima, \u010dija se površina ve\u0107 usijala od laktova de\u017eurnih dušebri\u017enika, gotovo redovno se moglo \u010duti da je do 1918. Crna Gora u Srbiji, ali i \u010ditavoj Evropi, do\u017eivljavana kao jedna od dve srpske dr\u017eave. Iznova se ponavljalo da je i danas Crna Gora, bez obzira na to što se odvojila od Srbije, srpska dr\u017eava. Samim tim bi trebalo, kako su iz Srbije poru\u010divali, da srpski narod u Crnoj Gori ima sva prava kao i oni koji se izjašnjavaju kao Crnogorci. <\/p>\n No sve to bi se moglo pripisati li\u010dnim fantazmagorijama, da jedan od najbli\u017eih saradnika Vojislava Koštunice, doktor prava i bivši sudija Aleksandar Simi\u0107, nije, nakon što je episkop Filaret danima le\u017eao na crnogorskoj granici, otvoreno rekao kako je Crna Gora stvorena u naletu separatizma na prostoru bivše SFRJ, i da, samim tim, ne samo da \u017eeli da izmisli naciju, jezik, promeni pismo i stvori novu crkvu, ve\u0107 i da nastoji da "postoje\u0107e granice eparhija SPC-a budu u granicama te kvazidr\u017eave". Aleksandar Simi\u0107 se potom potrudio da razuveri sve one koji su pomislili da je u pitanju nezgrapna novinarska interpretacija njegovih re\u010di obrazla\u017eu\u0107i, nakon što su sa nevericom \u010ditali njegove izjave u Podgorici, kako "Crna Gora odslikava stanje dr\u017eava koje se još nisu kvalifikovale za civilizacijske nivoe". "Jer, dr\u017eava koja ne poštuje ljudska prava zapisana u me\u0111unarodnim dokumentima UN-a, Saveta Evrope i ljudska prava koja prevazilaze suverenitet jedne dr\u017eave", nije Simi\u0107 mogao da se suzdr\u017ei, "ne mo\u017ee da bude dr\u017eava koja ima civilizacijski i kulturološki nivo kao i ostale dr\u017eave \u010dlanice."<\/p>\n PROTEST: Ambasadi Crne Gore u Srbiji nije preostalo ništa drugo nego da ulo\u017ei oštar protest, tra\u017ee\u0107i od Ministarstva spoljnih poslova objašnjenje za ove uvrede koje su stigle od savetnika srpskog premijera, mada su ubrzo nakon toga dobili dodatni razlog za nezadovoljstvo, jer se ministar Velimir Ili\u0107 vratio sa pola puta prilikom posete Podgorici. Zatekavši Filareta kako le\u017ei, dok su na nebu provejavale letnje pahulje, Ili\u0107 se teatralno vratio u Beograd. Ubrzo nakon toga je ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Ro\u0107en stigao u Beograd, ali je od svog kolege Vuka Jeremi\u0107a mogao da \u010duje samo šturo objašnjenje "kako je Crna Gora nezavisna, me\u0111unarodno priznata dr\u017eava i \u010dlanica UN-a sa kojom Srbija treba da ima najbolje mogu\u0107e dobrosusedske odnose, što je u strateškom interesu gra\u0111ana Srbije", bez obzira na to što ni sam Aleksandar Simi\u0107, \u010dak ni u trenucima najdublje iskrenosti, to ne bi doveo u pitanje. No budu\u0107i da je vicepremijer Bo\u017eidar \u0110eli\u0107 jasno rekao da se izvinjava Crnogorcima, Ro\u0107enu nije preostalo ništa drugo nego da prizna kako je donekle zadovoljan zaklju\u010dkom Vlade Srbije, objašnjavaju\u0107i da je prethodni Jeremi\u0107ev telefonski poziv do\u017eiveo kao izvinjenje zbog izjava savetnika premijera Srbije Aleksandra Simi\u0107a. Crnogorski ministar je ipak pomalo ironi\u010dno primetio kako su Vlada Srbije i republi\u010dki premijer sigurno imali mnogo pametnijih stvari da rade nego da obra\u0107aju pa\u017enju na izjave ili gestove pojedinaca. "Bilo bi zaista katastrofalno za Srbiju ako bi savetnikove re\u010di bile zvani\u010dna politika te zemlje. Ali sre\u0107om, to nije zvani\u010dna politika Srbije i zbog toga sam danas ovde u prijateljskoj poseti Srbiji", pru\u010dio je Ro\u0107en.<\/p>\n LAŠKO PIVO: Iza suzdr\u017eanih lica dvojice diplomata provirivalo je bucmasto lice preosve\u0107enog vladike Filareta koji je, uprkos višednevnom štrajku gla\u0111u, zbijao šale i namigivao simpatizerima Srpske radikalne stranke koji su došli da ga okura\u017ee u njegovom naumu da istraje do kraja. Kada je diplomatski spor izme\u0111u dve zemlje kona\u010dno razrešen nakon što su crnogorski zvani\u010dnici dopustili Filaretu da ponovo kro\u010di na njihovu zemlju, episkopa mileševskog prvi je pohodio ministar infrastrukturni Velimir Ili\u0107. Dok su postavljali kamen temeljac za izgradnju hrama Sretenja Gospodnjeg na mestu gde je vladika štrajkovao gla\u0111u, dvojicu prekaljenih Srba od \u017eege je štitio suncobran sa reklamom laškog piva iz daleke Slovenije, pokazuju\u0107i kako se menja redosled rupa na svirali nacionalnih prioriteta, kada upe\u010de zvezda koja ne haje za nove balkanske granice.<\/p>\n\n\n
\n \n