Crnogorski re\u017eim je uspeo u svom naumu. Vlada Srbije pokazala je da nije sposobna za jedinstvenu spoljnu politiku i da nije dostojna svoje uloge matice srpskog naroda<\/p>\n
Pi\u0161e: \u010cedomir Anti\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ponavljaju se devedesete. I ovog puta u javnosti je postavljen neprili\u010dan i la\u017ean izbor. Jednom crkvenom velikodostojniku zabranjeno je da na teritoriji svoje eparhije obavlja Bo\u017eju slu\u017ebu. Episkop mileševski, g. Filaret je vladika partijski opredeljen i politi\u010dki umešan. Deo vernika njegove eparhije je pre nekoliko godina osnovao \u010dak i odbor za zaštitu pravoslavlja.<\/p>\n Ipak, kada mu je pre nekoliko dana zabranjen prelazak na teritoriju Republike Crne Gore i poseta crkvama i vernicima koji su pod njegovom jurisdikcijom, u\u010dinjena je nepravda ne samo episkopu mileševskom i ne samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovim \u010dinom prekršeno je jedno zna\u010dajno ljudsko pravo – pravo na slobodnu veroispovest. Opravdanja crnogorskih vlasti su besmislena. Ova dr\u017eava, \u010diji velikodostojnici u\u010destvuju u verskim rasprama i mešaju se u rad crkve, ve\u0107 godinama sistematski diskriminiše svoje stanovništvo srpske nacionalnosti.<\/p>\n Sada ne dozvoljava ulazak jednom crkvenom velikodostojniku na svoju teritoriju pod izgovorom da je on ozna\u010den od strane Tribunala u Hagu kao osoba koja poma\u017ee odbegle optu\u017enike za ratne zlo\u010dine. Episkop mileševski je sela pljevaljske opštine svakako posetio mnogo puta od kako je stupio na vladi\u010danski presto. Verovatno je ovih poseta bilo i nakon što ga je Haški tribunal ozna\u010dio kao mogu\u0107eg optu\u017eeni\u010dkog jataka, ipak danas u jeku borbe oko zakona o dr\u017eavljanstvu i manervisanja radi donošenja ustava koji bi u ruho gra\u0111anske dr\u017eave maskirao nacionaisti\u010dki projekat crnogorskog re\u017eima, zabrana ulaska episkopa mileševskog u Crnu Goru re\u017eirana je sa ciljem stvaranja krize u odnosima izme\u0111u Srbije i Crne Gore.<\/p>\n Crnogorski re\u017eim je uspeo u svom naumu. Vlada Srbije pokazala je da nije sposobna za jedinstvenu spoljnu politiku i da nije dostojna svoje uloge matice srpskog naroda. Naime, umesto da otvori pitanje prava srpskog naroda u Crnoj Gori, zvani\u010dni Beograd je nastupio kao da su Srbija i Crna Gora još u nekakvoj dr\u017eavnoj zajednici, pošavši po ko zna koji put sa stanovišta da su Srbi i Crnogorci jedan narod. Zainteresovane isklju\u010divo za glasove skoro 800.000 stanovnika Srbije koji vode poreklo iz Crne Gore, vladaju\u0107e stranke nisu ni pomislile da ozbiljno otvore pitanje više od 200.000 Srba koji \u017eive u Crnoj Gori.<\/p>\n Za Tadi\u0107a i Koštunicu je prihvatljivije da igraju na svoje bira\u010de u Srbiji od kojih deo podr\u017eava \u0110ukanovi\u0107ev re\u017eim i \u017eive\u0107i u Srbiji voli isklju\u010divo Crnu Goru, dok drugi deo sa bezbedne udaljenosti tvrdi da su svi Crnogorci u stvari "zabludeli Srbi". I umesto da sada neka od naše dr\u017eave finansirana nevladina organizacija, pod vo\u0111stvom nekog tamošnjeg advokata, u Briselu podnese tu\u017ebu protiv Crne Gore zbog verskih progona i umesto da srpski kokus u Vašingtonu i prijateljski nastrojeni poslanici zemalja EU otvore srpsko pitanje u Crnoj Gori, naša vlada i dalje vodi strana\u010dke igre.<\/p>\n Dok Tadi\u0107evi epigoni i dalje veruju kako je Srbija u Crnoj Gori nezainteresovana i kako joj tamo "odgovara sve ono što \u017eeli crnogorska vlast, a prihvatljivo je Evropskoj uniji", Koštuni\u010din kabinet i dalje tvrdi kako je Crna Gora "kvazidr\u017eava", dok je, naprotiv, re\u010d o dr\u017eavi kojoj je Srbija, voljom i Vojislava Koštunice, priznavala ne samo ravnopravnost, ve\u0107 i prvenstvo. Zemlji koja je na referendumu, koji smo i mi priznali, izglasala punu nezavisnost. I sada, umesto da u svetu raspravljaju o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori i politi\u010dkim i kulturnim pravima tamošnjih Srba, me\u0111unarodno priznata Crna Gora uru\u010duje protest našem Ministarstvu inostranih poslova. Zato je potredsednik vlade \u0110eli\u0107 naposletku i uputio zvani\u010dno izvinjenje.<\/p>\n Priznajem da bez obzira kako \u0107e se završiti kriza oko slobode veroispovesti u Crnoj Gori ose\u0107am ogor\u010denje. U prilici sam da branim vladiku koji se mo\u017eda više od svih drugih verskih velikodostojnika mešao u politiku. Pri tom je podr\u017eavao upravo onaj politi\u010dki koncept koji je odr\u017eanju li\u010dne vlasti socijalisti\u010dkih i radikalskih vo\u0111a \u017ertvovao interese naroda i dr\u017eave. Naša sadašnja pozicija delom je nastala kao posledica upravo takve politike. Na drugoj strani, Tribunal u Hagu osnovan voljom UN-a (izme\u0111u ostalog i Ruske Federacije) i prihva\u0107en od naše dr\u017eave još 1995. godine svojim preporukama ograni\u010dava pravo kretanja osobi koja nije pod istragom, a pri tom dozvoljava kandidovanje optu\u017eeniku za ratne zlo\u010dine Ramušu Haradinaju.<\/p>\n Naposletku, u Srbiji na vlasti i u opoziciji ne vidim ništa više negoli ostraš\u0107ene stran\u010dare, na koje više uti\u010du li\u010dni interesi i terazijski Crnogorci, nego pravda i interesi nacije i dr\u017eave.<\/p>\n