Ranko Bugarski, lingvist i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, govori o odnosima me\u0111u ‘novim\\’ ju\u017enoslavenskim jezicima, jezi\u010dnoj kulturi, govoru politi\u010dara i – \u017eargonu<\/p>\n
Pi\u0161e: Bojan Munjin<\/strong><\/em><\/p>\n Na lingvisti\u010dko-komunikacijskom planu nema nikakve sumnje da su hrvatski, srpski, bosanski i crnogorski jedan jezik. Razlike me\u0111u ovim jezicima jako su male: procentualno gledano, ti jezici koriste devedeset posto istog jezi\u010dkog fonda, pa s obzirom da su i glasovni sistem, morfologija i sintaksa vrlo sli\u010dni, mi govorimo – isti jezik. Na politi\u010dko-simboli\u010dkom planu hrvatsko-srpski jezik je pokopan zajedno s Jugoslavijom \u010diji je simboli\u010dki izraz predstavljao i \u010dije je glavno kohezivno sredstvo bio. Drugim re\u010dima, on je pokopan jer su hrvatski i srpski, kasnije bosanski i crnogorski jezik, postali jezici dr\u017eava nastalih na tlu bivše Jugoslavije koji funkcionišu kao va\u017eni simboli\u010dki pokazatelji te novoste\u010dene suverenosti<\/p>\n \u010cini se da boljeg sugovornika za aktualna jezi\u010dna pitanja jedva da smo mogli na\u0107i jer profesionalna biografija Ranka Bugarskog više je nego impresivna. Uz "Sabrana djela" u 12 knjiga, ogroman broj znanstvenih radova iz podru\u010dja op\u0107e lingvistike, primijenjene lingvistike i sociolingvistike u evropskim stru\u010dnim publikacijama, Ranko Bugarski je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, predava\u010d na barem deset eminentnih katedri u svijetu i \u010dlan jednako toliko me\u0111unarodnih stru\u010dnih društava. Njegove knjige "Jezik od mira do rata", "Nova lica jezika", "Jezik u kontekstu" i "\u017dargon" (Biblioteka XX vek) do\u017eivjele su ponovljena izdanja, ali ono što ovog profesora posebno preporu\u010duje je što o lingvisti\u010dkim dilemama govori bez zapaljivosti toliko karakteristi\u010dne kada je me\u0111u ju\u017enim Slavenima – o jeziku rije\u010d.<\/p>\n Sudjelovali ste nedavno u Splitu na znanstvenom skupu posve\u0107enom aktualnim jezi\u010dnim pitanjima?<\/em><\/p>\n – Imao sam \u010dast i zadovoljstvo da budem pozvan na godišnji kongres Hrvatskog društva za primijenjenu lingvistiku koji je odr\u017ean krajem maja u Splitu, a glavni organizator bila je koleginica Jagoda Grani\u0107 s humanisti\u010dkog odjela splitskog Sveu\u010dilišta. Na \u017ealost, tada sam zadnji put vidio svog jako dobrog kolegu Dubravka Škiljana, koji je bio briljantan lingvista, ne samo u hrvatskim okvirima. Meni je taj poziv mnogo zna\u010dio u profesionalnom smislu, ali on je – ako tako mogu da ka\u017eem – za mene bio dragocen znak kakve-takve normalizacije kulturne saradnje na ovim prostorima. Opšta tema skupa bila je jezi\u010dka politika i jezi\u010dka stvarnost, a ja sam govorio na temu "Evropska jezi\u010dka politika izme\u0111u globalizacije i raznolikosti", pokušavaju\u0107i da odgovorim na pitanje kako takva politika izgleda u programima i delatnostima evropskih institucija, koji su njeni ciljevi i smernice za \u010dlanice Unije i Evropske zajednice.<\/p>\n Tri jezika, dva naroda i jedan Bog<\/strong><\/p>\n Koje su glavne poante vašeg izlaganja?<\/em><\/p>\n – Pokušao sam da dovedem u ravnote\u017ee neke kontradiktorne tendencije koje su istovremeno na sceni: s jedne strane te\u010de ta globalizacija \u010diji je glavni simbol engleski jezik, a sa druge strane ide tok diversifikacije koji zahvata i sam engleski koji je dekomponovan u više nacionalnih varijanti. Skrenuo sam pa\u017enju na potrebu o\u010duvanja raznolikosti unutar pojedinih zemalja i na potrebu raznolikosti u me\u0111unarodnoj komunikaciji. Tu je posebno va\u017eno pitanje višejezi\u010dnosti, pa iako mnogi po sistemu "pa šta onda" dele jezike na velike i male, potrebno je navikavati se na jedan na\u010din mišljenja koji predvi\u0111a ne samo o\u010duvanje nego i razvijanje raznolikih jezika. To zna\u010di da su evropske institucije postavile za cilj da u nekom doglednom vremenu svaki gra\u0111anin Evrope pored svog materinjeg jezika koristi još dva jezika, što zna\u010di da \u0107e pripadnici nacionalnih manjina u budu\u0107nosti poznavati \u010detiri jezika. To je za mnoge veliki zahtev, ali to predstavlja put za prevazila\u017eenje etnocentrizma i lingvocentrizma – zatvorenosti u etnos, naciju i u sopstveni jezik. Ovakav na\u010din razmišljanja posebno je va\u017ean u postjugoslavenskim prilikama u kojima smo svi još pod utiscima poslednjih ratova – manje skloni da razmišljamo na ovakav na\u010din.<\/p>\n Što za vas predstavlja pojam nacionalnog i jezi\u010dnog identiteta?<\/em><\/p>\n – Identitet danas više nije tradicionalno – po sistemu svoj na svome – usko etni\u010dki ili jezi\u010dno odre\u0111en. On je višeslojna i dinami\u010dka pojava koja nije ro\u0111enjem odre\u0111ena jednom za svagda. Jezi\u010dki identitet tako\u0111e je kompleksan – u ve\u0107oj meri nego što ga laici razumeju – jer ima mnogo ljudi na svetu koji imaju više od jednog materinjeg jezika. Obi\u010dni ljudi veruju da kada je neko dvojezi\u010dan, onda je to sigurno dete iz mešanog braka, ali ta jednojezi\u010dna norma nije ništa drugo nego izraz ideologije romantizma i nacionalizma 19. veka. Na primer, moj li\u010dni jezi\u010dki identitet puno je širi od mog nacionalnog odre\u0111enja i ja verujem da \u017eivot u tri jezika i dva pisma, ako ništa drugo – podsti\u010de toleranciju. Lakše je \u017eiveti me\u0111u jezicima nego u zakopanosti jednog jezika. <\/p>\n Miroslav Krle\u017ea je još davno rekao da su Hrvati i Srbi dva naroda koje dijeli jedan jezik i jedan Bog. Postoji li po vašem mišljenju hrvatsko-srpski jezik ili su hrvatski i srpski dva jezika?<\/em><\/p>\n – Postoje tri plana gledanja na ovo pitanje. Na prvom, lingvisti\u010dko-komunikacijskom planu, nema nikakve sumnje da su hrvatski, srpski, bosanski i crnogorski jedan jezik. Jezi\u010dke razlike me\u0111u ovim jezicima jako su male: procentualno gledano, ti jezici koriste devedeset posto istog jezi\u010dkog fonda, pa s obzirom da su i glasovni sistem, morfologija i sintaksa vrlo sli\u010dni, mi govorimo – isti jezik. Taj veliki stepen sli\u010dnosti ogleda se, na primer, u \u010dinjenici da prose\u010dno ili nisko obrazovani stanovnici ovih prostora koji govore srpski, hrvatski ili bosanski jezik, jako dobro me\u0111usobno komuniciraju i razumeju jedni druge bez poteško\u0107a. Na drugom, politi\u010dko-simboli\u010dkom planu, hrvatsko-srpski jezik je pokopan zajedno s Jugoslavijom \u010diji je simboli\u010dki izraz predstavljao i \u010dije je glavno kohezivno sredstvo on bio. Drugim re\u010dima, on je pokopan jer su hrvatski i srpski, kasnije bosanski i crnogorski jezik, postali jezici dr\u017eava nastalih na tlu bivše Jugoslavije koji funkcionišu kao va\u017eni simboli\u010dki pokazatelji te novoste\u010dene suverenosti. Na tre\u0107em, sociopsihološkom planu va\u017eno je kako obi\u010dan \u010dovek gleda na jezik kojim govori. Ve\u0107ina ljudi \u0107e danas re\u0107i da govori srpski ili hrvatski, ali ima i onih koji ka\u017eu da govore srpsko-hrvatski i obratno, a da pritom ne misle na politiku. Ako je potrebno neko li\u010dno priznanje, ja za sebe smatram da je moj materinji jezik srpsko-hrvatski, ali ne zbog jugonostalgije ili politi\u010dke provokacije, nego zato što sam odrastao, išao u školu i formirao se u Sarajevu, u izrazito multikulturnoj sredini u kojoj je taj jezik oduvek bio srpsko-hrvatski, pa ne vidim zašto bih jezik kojim sam oduvek govorio sada menjao samo zbog izmenjenih (politi\u010dkih) okolnosti.<\/p>\n Dobar Srbin i loša ijekavica<\/strong><\/p>\n Što se, znanstveno gledano, dogodilo s ovim jezicima posljednjih petnaest godina?<\/em><\/p>\n – Teško je re\u0107i da li je, na primer, srpski jezik postao bogatiji ili siromašniji, ali u svakom slu\u010daju postao je – srpskiji. Osamostaljivanjem dr\u017eava i njihovih nacionalnih jezika javila se potreba da svaki od njih doka\u017ee da je razli\u010dit od drugih i time na simboli\u010dkoj razini opravda posebno jedno\u010dlano nacionalno imenovanje. Najizrazitiji primer je hrvatski jezik, koji je s o\u017eivljavanjem arhaizama i tvorbom novih re\u010di u tom smislu otišao najdalje, ali interesantan je i bosanski jezik koji je morao da se prika\u017ee razli\u010ditim i od srpskog i od hrvatskog. Jedini put u toj nameri bilo je oslanjanje na orijentalnu tradiciju i upotrebu turcizama i arabizama, ali je ta delimi\u010dna "islamizacija" jezika iz lingvisti\u010dkog ugla – potpuno nebitna. Realne jezi\u010dne \u010dinjenice govore da ljudi u dnevnoj komunikaciji govore jedan te isti jezik i uglavnom se po njihovom govoru ne mo\u017ee odrediti njihova nacionalnost. Kada biste danas u Sarajevu na ulici slušali razgovor trojice mladi\u0107a od kojih je jedan Hrvat, drugi Srbin a tre\u0107i Bošnjak, teško da biste mogli shvatiti da govore razli\u010ditim jezicima, ali kada biste ih pitali kojim jezikom govore, oni bi verovatno odgovorili da govore "naški" ili bi u smislu duhovitog komentara rekli da govore hrvatski, srpski i bosanski. Sa druge strane, \u010dlanovi elite imaju potrebu da se i u jeziku legitimišu po nacionalnom klju\u010du, ali ne zbog razli\u010ditosti jezika, nego zbog vlastite politi\u010dke promocije. Da bi neko bio uspešan "srpski" politi\u010dar u Bosni i Hercegovini, on mora da govori srpski, "dobar" Bošnjak mora da govori bosanski, a Hrvat mora da govori "hrvatskije" nego u Zagrebu.<\/p>\n Jeste li u tom smislu nedavno spomenuli "jezi\u010dnu šizofreniju" u Bosni i Hercegovini?<\/em><\/p>\n – Posledica toga je da su se mnogi ljudi po\u010deli bojati svog vlastitog jezika, pa ose\u0107aju nesigurnost u javnoj komunikaciji, da slu\u010dajno ne upotrebe "krivu" re\u010d, i to je za jezik jedna nezdrava situacija. Kada izvorno ijekavsko stanovništvo kao što su to Srbi u Bosni Hercegovini, dekretom naterate da govore ekavski i pišu \u0107irilicom, onda je to pogubno po jezik kojim oni govore i opasno za politi\u010dke prilike u takvoj dr\u017eavi. Lingvisti\u010dki re\u010deno, mešanje jezi\u010dkih varijeteta u govoru jednih te istih ljudi destabilizuje jezik kao sistem.<\/p>\n Što je s prijedlogom o posebnom crnogorskom jeziku?<\/em><\/p>\n – Zagovornici posebnog crnogorskog jezika imaju vrlo malo prostora za "razli\u010ditost", pa su oni otišli natrag u historiju i nekom vrstom "folklorizacije" uneli u njega stare dijalekte i regionalna obele\u017eja. Predlagali su da se neki morfološki oblici, pade\u017ei kao i izvorni arhaizmi ustoli\u010de u standardnom jeziku, što konkretno zna\u010di da su u jezik pokušali da unesu potpuno nove glasove, kao na primer jedan glasovno specifi\u010dni "\u017e" ("\u017ejenica" oka umesto "zjenica"), odnosno "šj" ("šjekira" umesto "sjekira") i "dz" ("jedzero" umesto "jezero"). Ta vrsta orijentacije lingvisti\u010dki je pogrešna i nije vredna pa\u017enje jer se radi o dijalektizmima ili dijalektalnom izgovoru pojedinih re\u010di. Ovaj "dz" (u Vojvodini u govornoj komunikaciji na primer postoji u narodu izraz "dzevdzek" – šaljiv\u010dina) – mo\u017eete \u010duti, ali kako \u0107ete ga napisati? Ako Crna Gora \u017eeli imati moderan standardni jezik, onda nije dobro da se vra\u0107a u prošlost i u folklor. Na kraju ove diskusije va\u017eno je re\u0107i da je naziv jezika jedno a lingvisti\u010dka supstanca – nešto sasvim drugo.<\/p>\n \u0106irilicom protiv svjetske zavjere<\/strong><\/p>\n Što zna\u010di da je srpski jezik postao "srpskiji" nego prije?<\/em><\/p>\n – U srpskom jeziku nije bilo toliko namera za razlikovanjem od ostalih – kao što se moglo o\u010dekivati – što treba pripisati svojevrsnom politi\u010dkom uverenju o Srbima kao nekom historijskom sto\u017eeru ju\u017enoslavenskog okupljanja, ali odvajanje je napravljeno s – pismom. Dok je u ustavu iz 1990. u Srbiji još bila mogu\u0107a slu\u017ebena upotreba latinice, najnoviji ustav iz 2006. u \u010dlanu 10. ka\u017ee: "U Republici Srbiji u slu\u017ebenoj upotrebi su srpski jezik i \u0107irili\u010dno pismo. Slu\u017ebena upotreba drugih jezika i pisama ure\u0111uje se zakonom…" Na taj zakon \u0107emo još pri\u010dekati, kao da imamo ne znam koliko "drugih jezika i pisama", ali s obzirom da sam ja vidio i drugu verziju ustava koja uklju\u010duje i latinicu kao slu\u017ebeni jezik, takvo tuma\u010denje jezika i pisma u ustavu je rezultat nagodbe sa konzervativnim politi\u010dkim partijama koje ho\u0107e da naglase ekskluzivnost Srbije kao nezavisne dr\u017eave. Tu po\u010dinje i prostor politi\u010dke manipulacije koja ka\u017ee da su Srbi "oduvek" pisali \u0107irilicom, a latinica je iz politi\u010dkih razloga ušla kasnije i izvana, uklju\u010divanjem Srbije u Jugoslaviju i u evropske tokove… Sve u svemu, danas po Beogradu mo\u017eete na ulici videti tre\u0107erazredne knji\u017eevnike sa sveskom u ruci kako zapisuju nazive prodavnica na latinici pa onda okolo vi\u010du o ugro\u017eenosti \u0107irilice i srpskog jezika.<\/p>\n Smatrate li u današnjem vremenu taj napor za isklju\u010divoš\u0107u \u0107irilice realnim?<\/em><\/p>\n – Zagovornici isklju\u010dive \u0107irilice ka\u017eu da "nema toga nigde u svetu da jedan narod piše na dva pisma" ili "pogledajte Grke, bratski, pravoslavni narod koji piše na svom pismu i ništa im ne fali", ali svi oni zaboravljaju da je pisanje na dva pisma bogatstvo a ne – propast. Opasno u svemu tome je da se ljude koji danas u Srbiji pišu latinicom gleda kao na "loše Srbe" i nacionalne izdajnike, što nas onda opet vra\u0107a na po\u010detke devedesetih, kada su se ljudi delili na patriote i izdajnike. Na kraju, niti je latinica izvorno hrvatska, niti je \u0107irilica autenti\u010dno srpska, ako od vremena glagoljice pogledate upotrebu \u0107irilice na dalmatinskim otocima ili korištenje latinice u Srbiji daleko pre najnovijih podela.<\/p>\n Kultura psovki<\/strong><\/p>\n Što jest pravo pitanje kada se radi o (nacionalnim) jezicima na ovim prostorima danas?<\/em><\/p>\n – Postoje dve katastrofalne \u010dinjenice kada se radi o jeziku, ne samo u Srbiji, iako ni jedan razgovor na tu temu ne po\u010dinje sa te dve katastrofalne \u010dinjenice, a one su – što se Srbije ti\u010de – da je, izme\u0111u jedne tre\u0107ine do jedne polovine, stanovništvo u Srbiji funkcionalno – nepismeno. Ogroman broj odraslih ljudi ume doduše da se potpiše, raspoznaje slova i mo\u017ee da pro\u010dita jednostavniji naslov u novinama, ali ima velikih poteško\u0107a u razumevanju iole du\u017eeg štiva, a da ne govorimo o naporu sastavljanja bilo kakvog teksta. Drugo, prisutan je nedopustivo nizak nivo jezi\u010dne kulture koja ne samo da uklju\u010duje usmeno i pismeno korištenje jezika, nego i sposobnost slušanja drugoga, kao i odnos prema drugim jezi\u010dnim varijetetima. Kulturan \u010dovek ne mo\u017ee da bude onaj koji se solidno slu\u017ei standardnim knji\u017eevnim jezikom a prezire \u017eargone i dijalekte. Iz stavova prema jeziku i jezicima dobro se vidi odnos prema ljudima i zato ovo pitanje duboko zadire u pitanje me\u0111uljudske tolerancije.<\/p>\n \u010cini se da je javna scena u Srbiji ispunjena govorom politi\u010dara punim op\u0107ih mjesta i me\u0111usobnom komunikacijom punom psovki i agresije?<\/em><\/p>\n – Na \u017ealost, vi ste u pravu, pa zato mislim da u tom smislu nije najva\u017enije da li neko na toj javnoj sceni poznaje akcente ili nenaglašene slogove, nego je va\u017ean opšti ton takve komunikacije. Agresivni govor istaknutih politi\u010dara (u nekim strankama), kao i jezik medija, predstavljaju jezi\u010dki izraz politi\u010dke atmosfere u društvu koji jednako zaga\u0111uje i jezik i politi\u010dke odnose. U tom smislu karakteristi\u010dna je i psovka koja je doduše oduvek spadala u "folklor" ju\u017enoslavenskih naroda, ali ono što je novo je da je ona u Srbiji ušla i u politi\u010dki re\u010dnik pred milionima TV gledalaca. Na \u017ealost, uljudnije odnose u jezi\u010dnoj komunikaciji mo\u017eemo o\u010dekivati tek promenom politi\u010dkih odnosa – makar oni bili nametnuti spolja, zahtevom za ispunjavanjem evropskih standarda komunikacije.<\/p>\n Kojim jezikom govore lopovi?<\/strong><\/p>\n Vaša posljednja knjiga nosi naziv "\u017dargon". Kakav je odnos jezi\u010dnog standarda i \u017eargona u suvremenoj komunikaciji?<\/em><\/p>\n – Treba se prvo dogovoriti oko pojma \u017eargona koji, naravno, nije samo govor ulice. U knjizi sam pokušao \u017eargon raslojiti u tri pravca: prvi je omladinski \u017eargon, što je otprilike drugo ime za sleng; drugi pravac su subkulturni \u017eargoni siromašnih slojeva ili kriminalnih grupa, kome odgovara francuski izraz argo; a tre\u0107i pravac predstavljaju profesionalni \u017eargoni u koje spada jezik automehani\u010dara, pravnika, lekara, politi\u010dara…<\/p>\n Mo\u017ee se re\u0107i da profesionalni \u017eargon šteti standardnom jeziku jer je nemaštovit, \u010desto repetitivan i pun opštih mesta, kao kod politi\u010dara, ali ove prve dve grupe su \u017eive, stvarala\u010dke, duhovite i aktualne. Mnogi \u017eargonizmi ulaze u standardni knji\u017eevni jezik preko urbanih, subkulturnih termina koji su ina\u010de kratkoveki. Dobar primer ovog mešanja standarda i \u017eargona je izraz "crnjak". Ako je "crnjak" naziv za crno vino, onda je taj izraz kao kolokvijalizam ušao u standardni jezik, "crnjak" kao izraz za crni humor predstavlja \u017eargon, dok se na primer me\u0111u narkomanima izraz "crnjak" koristi za drogu i predstavlja subkulturni sleng.<\/p>\n Ovaj razgovor smo zapo\u010deli s globalizmom, a završimo ga s vašim mišljenjem o tu\u0111icama u jeziku?<\/em><\/p>\n – Ne volim re\u010d tu\u0111ica jer ona sadr\u017ei u sebi negativan naboj ne\u010deg tu\u0111eg, ve\u0107 više volim re\u010d pozajmljenica ili posu\u0111enica, kako bi se to reklo u hrvatskom jezi\u010dnom standardu. Od kada je sveta i veka, narodi su jedni od drugih pozajmljivali re\u010di – osim starih Grka koji nisu imali od koga da pozajmljuju. U današnjem svetu više ne mo\u017eete \u017eiveti bez re\u010di stranih po poreklu ali doma\u0107ih po mestu upotrebe. Uz stotine re\u010di za koje obi\u010dan narod na ju\u017enoslavenskom podru\u010dju ni ne zna da su turcizmi, danas je osobito na udaru engleski jezik od kojeg se pozajmljuju mnogi izrazi. On jeste danas najrašireniji svetski jezik koji uti\u010de na mnoge druge jezike, ali usput re\u010deno, on danas na neki na\u010din vra\u0107a dugove za mnoga stole\u0107a kada je uzimao re\u010di iz više desetina drugih jezika. Od anglicizama se dakle ne mo\u017ee pobe\u0107i, ali i nema potrebe da se be\u017ei, a ono za što ima potrebe je da se anglicizmi koriste tamo gde se mogu prilagoditi strukturi jezika primaoca. Neznanje u upotrebi anglicizama je ono što zapravo najviše smeta. Ako danas obi\u010dnog \u010doveka na ulici u Zagrebu ili Beogradu pitate šta je to gay pride, on ne\u0107e znati šta to zna\u010di, iako englesku re\u010d koja ozna\u010dava povorku ljudi druga\u010dije seksualne orijentacije mediji svakodnevno serviraju ljudima, jer novinare mrzi da pogledaju šta neka engleska re\u010d zna\u010di. Ta vrsta neznala\u010dke upotrebe anglicizama zagušuje javni komunikacijski prostor, a ne sama \u010dinjenica postojanja anglicizama u tom prostoru. Dakle, koristite pozajmljenice – sa merom i znanjem. <\/p>\n