Posle šest godina \\'rada\\’, deo te kragujeva\u010dke radni\u010dke bratije pristao je da uz izvesnu apana\u017eu si\u0111e sa grba\u010de svih gra\u0111ana (poreskih obveznika) Srbije, uz jedan zastrašuju\u0107e porazan podatak po svetsku radni\u010dku internacionalu<\/p>\n
Pi\u0161e: Mi\u0161a Brki\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ne bi se to moglo nazvati Dinki\u0107evom pobedom. Pre bi se moglo re\u0107i da je to bila igra prepoznavanja u kojoj je on shvatio da su oni sitne ši\u0107ard\u017eije, a oni da je on prljav igra\u010d.<\/p>\n Sve šamare koje su u Kragujevcu pre šest godina „popili" \u0110eli\u0107 i Vlahovi\u0107 sada je Dinki\u0107 „naplatio" i na smetlište istorije poslao ono što se koristilo kao strašilo kad god je trebalo pretiti zaustavljanjem reformacijskih i modernizacijskih procesa u Srbiji. Taj la\u017eni „cvet" srpske radni\u010dke klase, kragujeva\u010dko „radništvo", završava svoju istorijsku ulogu na najsramniji na\u010din. Dinki\u0107 ih je potplatio parama ostalih gra\u0111ana (poreskih obveznika) Srbije da prestanu da rade kao nezaposleni na internom (Zastavinom) birou za zapošljavanje, eufemisti\u010dki nazvanom preduze\u0107e Zastava zapošljavanje i obrazovanje.<\/p>\n Posle šest godina „rada" deo te kragujeva\u010dke radni\u010dke bratije pristao je da uz izvesnu apana\u017eu si\u0111e sa grba\u010de svih gra\u0111ana (poreskih obveznika) Srbije, uz jedan zastrašuju\u0107e porazan podatak po svetsku radni\u010dku internacionalu. Naime, od 4.500 lezilebovi\u0107a samo je njih nekoliko desetina, za šest godina pristalo da se doškoluje, prekvalifikuje i naknadno obrazuje da bi moglo da na\u0111e novi posao. Svi ostali kao visok stepen klasne svesti pokazali su sposobnost parazitiranja na dr\u017eavnom bud\u017eetu, a zarad mira u ku\u0107i i ubla\u017eavanja „tranzicionih bolova" te samozvane elite srpskog radništva, Srbija je potrošila sto miliona evra. <\/p>\n I kad je došao trenutak kona\u010dnog klasnog obra\u010duna gra\u0111ana i neradnika, iz Kragujevca je uz puno socijalne patetike i populisti\u010dkog patosa zapre\u0107eno „sankilotskim" pohodom na Beograd. Dinki\u0107eve barikade odolele su naletu kragujeva\u010dkih „varvara" koji su se ve\u0107 sutradan ponašali kao pitoma jagnjad. Revolucionarnu retoriku posle samo dva dana zamenila je sitnosopstveni\u010dka, ši\u0107ard\u017eijska ra\u010dunica. Tako se od tvrdog odbijanja da se uzme Dinki\u0107evih ponu\u0111enih 250 evra po godini radnog sta\u017ea, uz pretnju izbijanja socijalnih nemira ako se ne dobije 300 evra („šta je samo 7.000 evra, pa to \u0107u da potrošim za dva meseca") stiglo do pomirljive uzre\u010dice „vajdica je da uzmemo i ovo, što da oprostimo dr\u017eavi". Šta je Dinki\u0107ev uspeh? To što je neradnicima i parazitima javno rekao da su to što jesu, da je spreman samo još jednom da ih plati i da posle toga ne\u0107e više da ih vidi. <\/p>\n I oni su to shvatili, zato su tu šansu nazvali „vajdicom". A od te „vajdice" šest godina \u017eivelo je 4,5 hiljade ljudi nespremnih da bilo šta pametno u\u010dine za sebe i svoju dr\u017eavu. Šest godina oni su \u017eiveli na dr\u017eavnim jaslama i od dr\u017eave \u010dekali posao („idemo pred Vladu da tra\u017eimo posao", vikao je pre neki dan neko ko se predstavlja kao sindikalni lider), veruju\u0107i da im ona nešto duguje samo zato što su oni radili u Zastavi i Kragujevcu. <\/p>\n Da li su ti koji sebe i danas proglašavaju „kremom" srpske radni\u010dke klase zaista gubitnici tranzicije? Ili su to oni koji još veruju da se sitnoši\u0107ard\u017eijska logika isplati i da dr\u017eavu treba ojaditi u stilu „dok je \u0107urki, bi\u0107e i podvarka". To što je šamaralo ministri, bahato pretilo premijeru, poturalo klipove u ekonomske reforme – to je sada stiglo tamo gde mu je mesto. <\/p>\n U istoriju.<\/p>\n Nije prime\u0107eno da su ih sa suzama u o\u010dima ispratili njihovi ideolozi, zaštitnici, dušebri\u017enici, savetnici, analiti\u010dari… <\/p>\n