Ministar prosvete ne mo\u017ee javno da favorizuje svoja svetonazorna opredeljenja <\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Pošto je Vlada Srbije, eto, izgurala po sto dana i no\u0107i a da se nije ni razbila ni (samo)zapalila, svi ministri sigurno imaju razloga za veselje. Osim tog opšteg, svaki ministar ima i poneki inokosni razlog za slavlje: Velja Ili\u0107 mo\u017ee da se raduje što \u0107e mu Srbija, s naglaskom na Vojvodinu, pokloniti autoban do rodnog mu sela, \u0110eli\u0107 što je nekako zaboravljeno da je progutao neprogutljivo i odrekao se legitimnih premijerskih aspiracija, Naumov što je prošao bezbolnu tranziciju od materijalnih ka metafizi\u010dkim pojavama, Šutanovac što opet slu\u017ei vojsku, \u0110ilas što mo\u017ee dsa se dru\u017ei s Veljom, Samard\u017ei\u0107 što mu je resor nedostupan a plata dostupna etc. I dok se tako svi o svom jadu ili sre\u0107i zabavljaju, kao da jedino ministar prosvete – ne, nije Vuksa (mora\u0107ete da se pomirite s tim da je taj otišao me\u0111u Zaboravljene Asove) nego onaj Lon\u010dar koji nije Beba; potra\u017ei\u0107u njegovo ime na sajtu Vlade… taaaakoc… ah, da: Zoran! – brine opštenarodne brige i vodi ra\u010duna o Duhovnosti Naroda. <\/p>\n Naime, ovaj istaknuti pojedinac kojem ni prethodno trogodišnje ministrovanje (lokalna samouprava, ako se dobro se\u0107am; se\u0107a li se iko pouzdano?) nije bilo dovoljno da iza\u0111e iz anonimnosti, ovih se dana tako\u0111e javno zaveselio, ali ne – kako bi neko Nedostojan mogao pomisliti – tome što \u0107e i dalje biti ministar, nego ne\u010demu mnogo uzvišenijem. Posetivši, naime, u društvu vozvišenog kolege Bubala – iz kojeg Duhovnost prosto frca u svim pravcima, zbog \u010dega neupu\u0107enima deluje kao zavariva\u010d – vladiku sremskog Srpske pravoslavne crkve Vasilija u njegovom skromnom domu u Karlovcima, \u010dovek koji je na pravdi boga postao naslednik Dositeja Obradovi\u0107a izvoleo je obznaniti da mu je "posebno zadovoljstvo (…) da se sve više dece u Srbiji opredeljuje za versko obrazovanje kao izborni predmet u školi" (Danas, 25-26. 8. 2007). Pa je onda predstavnik civilne & sekularne vlasti u Srbiji nadahnuto produbio sopstvenu re\u010d i misao: "Iz godine u godinu imamo sve ve\u0107i broj \u0111aka koji se opredeljuje za veronauku i tim pre je i obaveza dr\u017eave da podsti\u010de duhovnu obnovu \u010ditave naše dr\u017eave, pogotovo u crkvenom \u017eivotu". Siroma’ Dositej, mora da se okre\u0107e u grobu ako Tamo Negde nekako mo\u017ee da našteluje frekvenciju sa koje Lon\u010dar emituje svoju Mudrost: d\u017eaba je, dakle, Dositej podu\u010davao grešne Srblje ono o knjigama namesto zvona i praporaca – evo kako dvesta godina docnije zvona nadmo\u0107no pobe\u0111uju… Doduše, i knjige dolaze u obzir, ali one iz kojih tako\u0111e odjekuju zvona!<\/p>\n U \u010demu je zapravo problem s Lon\u010darovom izjavom? U svemu, dakako. Ona je skandalozna i nedopustiva "kao takva". U društvu koje je na\u010disto makar sa elementarnim principima odvojenosti crkve i dr\u017eave i dosledne svetonazorne neutralnosti javnih slu\u017ebenika u ovakvim pitanjima, u društvu, uostalom, s iole ozbiljnijim standardima ponašanja javnih funkcionera, imalo bi smisla zatra\u017eiti ostavku ili smenu ministra Lon\u010dara. Imalo bi smisla, ka\u017eem, zato što bi takva inicijativa imala odli\u010dne šanse da "polu\u010di rezultat". Ovde mo\u017ee samo da vas napravi smešnim, zato valjda niko to i ne tra\u017ei, niti \u0107e se bilo ko baš javno uzrujati zbog svega ovoga: oguglalo se ovde i na gore stvari. A slabo se i zna da je Lon\u010dar rekao nešto što mu ne dolikuje. <\/p>\n Hajd'mo ispo\u010detka: šta to tako jako ne valja u Lon\u010darovim re\u010dima? Ministar prosvete nije neko ko svoja privatna svetonazorna opredeljenja sme javno da favorizuje i da bilo kako "nadre\u0111uje" nekim drugim i druga\u010dijim opredeljenjima. A ponajmanje to sme da \u010dini u stvarima koje se direktno odnose na njegov resor. On još i mo\u017ee da ka\u017ee da li navija za Zvezdu ili Partizan, ali to da on javno favorizuje jedan izborni predmet (veronauku) u odnosu na drugi, ravnopravan izborni predmet (gra\u0111ansko vaspitanje) u javnim školama Srbije, upravo je daleko izvan pameti i veoma daleko izvan njegovih ingerencija: šta ima tamo neki ministar prosvete, sluga narodni, da se javno raduje ili tuguje zbog toga što slobodni gra\u0111ani po svojoj volji biraju ovo ili ono, kada je sve podjednako zakonito, legitimno, legalno? Pa kad se to još za\u010dini nadobudnim tru\u0107anjem o "obnovi duhovnosti" koja da je povezana s omasovljenjem veronauke, e onda dobijamo ovaj neprobavljivi galimatijas; obaška što bi se moglo postaviti pitanje – a šta onda simbolizuju oni koji se opredeljuju za gra\u0111ansko vaspitanje? Je l’ "obnovu bestijalnosti", ili šta?! Kakvu uopšte poruku ovo ministarsko pilavljenje šalje onim slobodnim i ravnopravnim gra\u0111anima koji "duhovnost" ipak zamišljaju druga\u010dije od smernog Lon\u010dara i njegovih bradatih idola? I kakve veze uopšte ima Lon\u010darova šestorazredna predstava "duhovnosti", dostojna slabije talentovanog seoskog prote iz doba Stevana Sremca, sa prosvetom, sa bilo kakvom ozbiljnijom prosve\u0107enoš\u0107u, da prostite?<\/p>\n Šta smo, dakle, ovde imali? Jednog ministra koji deli s javnoš\u0107u ono što ima pravo da govori samo svojoj \u017eeni, izme\u0111u \u010detiri ku\u0107na zida – tamo, naime, mo\u017ee da se raduje \u010demu god ho\u0107e – i jednu vladu koja u tome ne vidi ama baš nikakav problem, i jedno društvo koje je razvilo tek krhke zametke osetljivosti na ovakva, nimalo naivna pitanja, i jednu javnost koja tupo i muklo \u0107uti, ako ve\u0107 i glasno ne odobrava, jer njome hegemono i osiono vladaju politi\u010dki i medijski promoteri najjeftinijeg desni\u010darskog populizma, pazarenog na otpadu rashodovanih ideologija XX veka. <\/p>\n Lepo onomad re\u010de Pesnik: "suve šljive i orasi, komesari pa monasi". U tih je nekoliko re\u010di stalo sve što treba znati o lon\u010darovskim vizijama "oduhovljenja"… A DSS je dokazao da nezaboravna \u010coli\u0107 Ljiljana nije nu\u017eno vrhunac njihovih mogu\u0107nosti kada su u pitanju antiprosvetiteljski ministri prosvete. Jadni Dositej: njegova jedina šansa je da nema zagrobnog \u017eivota. Jer, ako ga ima, serija sadašnjih srpskih prosvetnih jurodivaca ozbiljno mu ga zagor\u010dava. Kao da \u017eele da doka\u017eu da sa njima i sli\u010dnima \u017eivota nema, ni pre smrti, a vala ni posle nje.<\/p>\n