"Ve\u010dernjim novostima"<\/a>, 24. jula 2007. godine, objavljen je \u010dlanak o meni i "Standard Hellier Bank". Na osnovu informacija koje ste imali, napisali ste da je ovom bankom rukovodila \u010deška obaveštajna slu\u017eba – Ustanova za inostrane odnose i informacije (UZSI), koja je u Crnoj Gori "prala" crne fondove \u010deške tajne slu\u017ebe. Pošto mislim da celu stvar treba razjasniti do kraja, rešio sam da \u010ditaocima "Novosti" pru\u017eim odgovore na sva nedore\u010dena pitanja.<\/p>\nU \u010ceškoj Republici postoje dve vrste obaveštajnih slu\u017ebi, vojne i civilne. Vojne su – Vojna odbrambena obaveštajna slu\u017eba (vojna kontraobaveštajna), koja deluje u \u010ceškoj Republici, i druga – Vojna obaveštajna slu\u017eba (vojna izvidnica). Ona u interesu \u010ceške deluje u inostranstvu.<\/p>\n
\u010cEŠKE SLU\u017dBE<\/p>\n
CIVILNE su – Informativna sigurnosna slu\u017eba (civilna kontraobaveštajna) i – Ustanova spoljnih veza i informacija (civilna izvidnica), koja deluje u inostranstvu.<\/p>\n
Ja sam, od 1998. do 2003. godine, radio za \u010dešku civilnu izvidnicu. Delovao sam u desetak zemalja Afrike i Balkana.<\/p>\n
Kao izvešta\u010d (obaveštajac) delovao sam u najpoverljivijim operacijama. Njima je li\u010dno rukovodio prvi zamenik direktora slu\u017ebe Karel Randak, koji je 2004. godine postao direktor civilne izvidnice, a 2006, odlukom Vlade \u010ceške Republike, povu\u010den je sa te du\u017enosti.<\/p>\n
Odeljenje u kojem sam radio bavilo se finansiranjem \u010deških izvi\u0111a\u010da (špijuna) u inostranstvu, kao i kupovinom informatora, agenata i saradnika s terena. Pre svega, osnivao sam fiktivne firme i otvarao tajne ra\u010dune u bankama.<\/p>\n
Od 1999. godine, \u010deška izvidnica za finansiranje najpoverljivijih operacija u inostranstvu koristila je "Standard Hellier Bank". Februara 2000. godine, u Crnoj Gori osnovana je ova banka pod registarskim brojem 671. U njoj sam radio kao direktor. Banka je imala sedište u Podgorici. Kasnije, banka je iznajmila sedište u gradi\u0107u Bijela u Boki Kotorskoj, gde je delovalo nekoliko obaveštajnih oficira \u010deške izvidnice.<\/p>\n
TAJNI RA\u010cUNI<\/p>\n
KADA sam 2003. godine saznao da je preko naših \u017eiro-ra\u010duna prošlo na desetine miliona dolara, koji poti\u010du iz nelegalnih izvora, obavestio sam nadle\u017enog oficira izvidnice. On mi je rekao "da se time ne bavim", ve\u0107 da radim svoj posao. Kako je i kasnije nastavljeno nelegalno prebacivanje desetina miliona dolara preko naših ra\u010duna u korist nelegitimnih aktivnosti izvidnice i osoba, koje su bile u kontaktu sa \u010deškom izvidnicom, slu\u010daj sam ponovo prijavio direktoru izvidnice. I, umesto pohvale, preko no\u0107i sam umesto elitnog obaveštajca postao "neprijatelj \u010deške dr\u017eave".<\/p>\n
Civilna izvidnica je odmah zatim iskoristila trojicu agenata izvidnice (Ji\u017ei Geisler, Pavel Rozehnal i Ludek Ku\u010dera) da nepravedno svedo\u010de protiv mene. Zbog toga sam 15. 6. 2004. uhapšen od strane specijalnih jedinica policije. Teretili su me da sam falsifikovao dokumente, koji su potvr\u0111avali moju platu u "Standard Hellier Bank", koja je iznosila 82.000 ameri\u010dkih dolara mese\u010dno.<\/p>\n
Bez obzira na \u010dinjenicu da sam ve\u0107 tokom hapšenja dokazao da dokumenta nisu falsifikovana i da sam \u017ertva konspiracije i sau\u010desništva tajne slu\u017ebe, pritvoren sam. U pritvoru sam bio godinu dana i, samo zahvaljuju\u0107i intervencijama me\u0111unarodnih organizacija, pušten sam 15. 6. 2005.<\/p>\n
Posle višemese\u010dne istrage i nalaza grafologa, potvr\u0111eno je da nisam falsifikovao nikakva dokumenta. Naprotiv, istragom se potvrdilo da su "svedoci" koje je podmetnula tajna slu\u017eba govorili la\u017ei, odnosno, da sam ja \u017ertva \u010dudnih igara tajnih slu\u017ebi koje su prikrivale svoje prljave tragove. Pokazalo se, dakle, da nisam po\u010dinilac, nego \u017ertva.<\/p>\n
BAZA U BIJELOJ<\/p>\n
S PODRU\u010cJA Crne Gore \u010deška tajna slu\u017eba delovala je i prema okolnim zemljama. Prikrivanje agenata izvidnice u Crnoj Gori obezbe\u0111ivala je upravo "Standard Hellier Bank". O vlastitom delovanju ne bih mogao da govorim, ali, na opštem nivou, radilo se na nadgledanju situacije u samoj Crnoj Gori i okolini, uspostavljanju kontakta i anga\u017eovanju u vezi s ostvarivanjem samostalnosti Crne Gore, odnosno njenom odvajanju od Srbije.<\/p>\n
Odgovorno tvrdim da je u Crnoj Gori "oprano" oko 100 miliona dolara. Sav taj "prljav" novac prošao je kroz ra\u010dune "Standard Hellier Bank" u Podgorici. On je poticao iz crnog fonda \u010deške civilne izvidnice. Nijedna od doma\u0107ih banaka i niko od gra\u0111ana Crne Gore nisu nam pomagali. Do 2004. godine dr\u017eavne ustanove Crne Gore nisu znale da na njihovom podru\u010dju deluje \u010deška izvidnica.<\/p>\n
U "Standard Hellier Bank" delovali su fakti\u010dki samo \u010deški obaveštajci – Ji\u017ei Geisler, Pavel Rozehnal, Ludek Ku\u010dera, Karel Randak, Miloslav Votava i drugi. Svi su u Crnoj Gori delovali pod la\u017enim imenima.<\/p>\n
Dakle, informacije koje ste objavili, istinite su, osim dela u kojem navodite da sam falsifikovao dokumente.<\/p>\n
Sa poštovanjem,<\/p>\n
Miloslav Votava<\/p>\n
Napomena: Pismo prenosimo u celosti. Oprema redakcijska.<\/em><\/p>\nVe\u010dernje novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"S podru\u010dja Crne Gore \u010deška tajna slu\u017eba delovala je i prema okolnim zemljama. Prikrivanje agenata izvidnice u Crnoj Gori obezbe\u0111ivala je upravo "Standard Hellier Bank"<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46423","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46423","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46423"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46423\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46423"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46423"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46423"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}