Portret savremenika – Jelenko (Filaret) Mi\u0107ovi\u0107<\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Kosti\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ljubav prema haškim optu\u017eenicima Ratku Mladi\u0107u i Radovanu Karad\u017ei\u0107u i spemnost da ih u svakom trenutku "ugosti u svom srcu", onemogu\u0107ile su više puta raba bo\u017ejeg Jelenka Mi\u0107ovi\u0107a da obavlja du\u017enosti episkopa mileševskog. Policija je na granicama evropskih dr\u017eava zadr\u017eavala gra\u0111anina Mi\u0107ovi\u0107a, ne preosve\u0107enog Filareta, kako glasi njegovo monaško ime, jer oni koji su optu\u017eeni za ubistvo mogu da "ru\u010daju i ve\u010deraju" u srcu svetovnog, ali ne i svetog \u010doveka. Kada se neko zavetuje Bogu, u postavljanju trpeze ubicama spre\u010dava ga ono što je Mojsije \u010duo na Sinajskoj gori; one koji ne dr\u017ee do bo\u017ejih zapovesti, od takvih nauma odgovaraju propisi zemaljski. <\/p>\n U jednom od njih lepo piše da se u dr\u017eave Evropske unije ne puštaju lica koja su osumnji\u010dena za pomaganje haškim beguncima, u šta se Jelenko Mi\u0107ovi\u0107 uverio u nekoliko navrata, bez obzira na to što je u pasošu imao šengensku vizu. To ga, naravno, nije spre\u010davalo da obilazi deo svoje eparhije na severu Crne Gore, dok je ta dr\u017eava bila u klimavoj zajednici sa Srbijom, ali se nakon crnogorskog osamostaljenja i skandala oko hapšenja Vlastimira \u0110or\u0111evi\u0107a u Budvi, neko od nadle\u017enih dosetio da baci pogled na spisak od \u010detrdeset \u010detiri osobe za koje Haški tribunal sumnja da poma\u017eu preostalim begunacima. I, gle \u010duda, pored Luke, Sonje, Saše i Ljiljane Karad\u017ei\u0107, Darka i Biljane Mladi\u0107, Goranke Had\u017ei\u0107, Mladena i Pavla \u017dupljanina, i mnogih drugih, našlo se i ime Jelenka Mi\u0107ovi\u0107a. Revnosni kao i uvek kada se njihovi interesi preklapaju sa o\u010dekivanjima mo\u0107nog sveta, crnogorski zvani\u010dnici su Jelenku Mi\u0107ovi\u0107u, bez obzira na to što se na prelazu Ran\u010de ukazao sa stiharom, epitrahiljem, narukvicom, pojasem, sakosom, omoforom, mitrom i \u017eezlom, zalupili grani\u010dnu rampu pred nosom. Za Mi\u0107ovi\u0107a, to je bila rukavica ba\u010dena posred lica.<\/p>\n OTVARANJE VRATA: Jelenko Mi\u0107ovi\u0107 ro\u0111en je 8. avgusta 1947. godine u selu Borci u Bosni i Hercegovini, jedinom staništu endemi\u010dnog crnog bora munike, od oca Luke i majke Desanke. Osnovnu školu završio je u obli\u017enjem Konjicu, dok je beogradsku bogosloviju "Sveti Sava", koju je poha\u0111ala skoro polovina današnjih episkopa, uklju\u010duju\u0107i i po\u010divšeg patrijarha Germana, priveo kraju 1969. godine. Sam German ga je iste godine zamonašio, podarivši mu ime Filaret (ljubitelj vrline), koje je mladi Jelenko od srca pri\u017eeljkivao. "U bogosloviju sam išao jer sam maštao da budem sveštenik, \u010dak sam imao i simpatiju, devojku koju sam hteo da verim", prise\u0107ao se Filaret tih dana kada je mnogo godina nakon toga postao episkop. "Na \u0111a\u010dkoj ekskurziji, prilikom posete manastiru Beo\u010din na Fruškoj gori, \u017eeleo sam da upalim sve\u0107u i celivam grob vladike hvostanskog Varnave, koga su komunisti krvni\u010dki pogubili. To nam nije bilo dozvoljeno, pa smo preskakali zidove da bismo odali dostojno poštovanje, i tada sam se zarekao da \u0107u se zamonašiti, i otvarati vrata, kako na tom svetom mestu tako i na drugim svetinjama. Bio sam svestan da kalu\u0111erski \u017eivot tra\u017ei \u017ertvu, ali i borbu, ali kada bih danas opet mogao da biram, ponovo bih izabrao isti put." <\/p>\n Nedugo nakon što se zamonašio, Filaret je rukopolo\u017een za jero\u0111akona, a iste godine je stekao i zvanja arhi\u0111akona i jeromonaha, dok je za prepodobnog sin\u0111ela morao da \u010deka sve do 1984. godine. Nešto pre toga, patrijarh German ga je zadu\u017eio da se stara o hramu Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, potpuno zapuštenoj i devastiranoj crkvi, kroz \u010dije su polomljene prozore uletali golubovi. Protosin\u0111el manastira Svetog arhangela Gavrila postao je 1990. godine gde su se, jednog prole\u0107nog dana 1991, ukrstili putevi onoga koji piše ovaj tekst i visokoprepodobnog Filareta. Nakon bezazlenog novinarskog pitanja o sporu manastira sa sveštenicima iz katoli\u010dke kapele Svetog Roka oko zemljišta, otac Filaret ga je maršnuo iz bogomolje, nakon \u010dega je potpisniku ovih redova preostalo jedino da izmaršira u sun\u010dano zemunsko popodne. Ovaj hram je sudbinski predodredio \u017eivotni put oca Filareta, jer je on tu doveo ikonopisce da oslikaju zidove "srpskim novomu\u010denicima", me\u0111u kojima su klju\u010dno mesto zauzele \u017ertve ustaških zlo\u010dina iz Drugog svetskog rata, mitropolit dabrobosanski Petar Zimonji\u0107 i episkop gornjokarlova\u010dki Sava Trlaji\u0107. <\/p>\n Prire\u0111uju\u0107i duhovne akademije u obnovljenom manastiru, gde je novokomponovane bogataše i Miloševi\u0107eve skutonoše, uklju\u010duju\u0107i i Dragana Had\u017ei Anti\u0107a, u\u010dio kako da se krste i pale badnjak, Filaret se zdušno anga\u017eovao u sakupljanju pomo\u0107i za Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. "Nisam video nijednog srpskog generala da je doneo pomo\u0107, ni srpskog predsednika, sadašnjeg i bivšeg, da bar košulju prilo\u017ee. A baka Vuka \u010disti beogradska stepeništa da bi zaradila novac i prilo\u017eila ga nama. Sirotinja poma\u017ee sirotinju, što rekao narod", znao je da podvikne starešina manastira na svoju pastvu. Filaret je svoj naum dokazivao i delom, tako što je ostavljao bogomolju i tumarao po ratištima Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nakon što je Sinod Srpske pravoslavne crkve osnovao Odbor za pomo\u0107 izbeglicama, Filaret je institucionalizovao svoj humanitarni rad, ali su se ve\u0107 tada ra\u0111ale sumnje da prilozi ne sti\u017eu do onih kojima su namenjeni. Niko se, me\u0111utim, nije usudio da o tome nešto upita prepodobnog Filareta, \u010dak i kada je jedna pošiljka medicinske opreme umesto u zdravstvenoj ustanovi završila u ku\u0107i predsednika opštine u Vrginmostu.<\/p>\n POP S MITRALJEZOM: Na proputovanjima po Hrvatskoj, kod manastira Komogovine izme\u0111u Gline i Kostajnice, Filaret je septembra 1991. godine ispred objektiva kamere zabacio na rame puškomitraljez M-53, dok je u pozadini, na bornim kolima sa razvijenom srpskom zastavom, statirala neka poluuniformisana dru\u017eina, zajedno sa akademikom Rastislavom Petrovi\u0107em. \u010cak i da se na trenutak ostavi na stranu zgra\u017eavanje koje je u svetu izazvala pojava naoru\u017eanog sveštenika, a posebno šok sa kojim je taj prizor do\u010dekan u Bosni i Hrvatskoj, neki velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, poput episkopa ba\u010dkog Irineja, to nisu mogli da pre\u0107ute: "Svešteno lice koje danas uzima mitraljez, po mom mišljenju, duboko greši", usudio se da ga prekori Irinej. "Ono se ogrešilo o svoju savest i o savest bli\u017enjih koje sabla\u017enjava. To su egzibicionizmi – po mom mišljenju sasvim neprili\u010dni i nedostojni sveštenog lica." <\/p>\n No fotografisanje oru\u017ejem, u svešteni\u010dkoj uniformi bez \u010dinova, nije zadovoljilo Filareta pa je jedne ve\u010deri upao u studio Radio-televizije Srbije sa dokazima o novom genocidu koji se sprovodi nad Srbima. Konzumenti drugog dnevnika ubrzo su mogli da vide zapenušanog monaha kako u ruci dr\u017ei lobanju, tvrde\u0107i da je to glava devoj\u010dice koju su ubili muslimani. Ubrzo nakon toga izvukao je i sekiru kojom je navodno po\u010dinjen taj zlo\u010din, ali kada su novinari drugih listova hteli da napišu nešto o ovom strašnom doga\u0111aju, i pohrlili u njegov stan na Dušanovcu, Filaret nije mogao da na\u0111e lobanju koju je prethodno dr\u017eao sa strahopoštovanjem. Sekira je stajala na njegovom radnom stolu, ali se glava zaturila u gomili ostalih dokaza o tu\u0111im nepo\u010dinstvima, tako da je Filareta mrzelo da pretura po prepunim ormanima, prašnjavim policama i memljivim podrumima, kako bi pronašao odgovaraju\u0107e dokaze. <\/p>\n Njegovoj grandomaniji, me\u0111utim, nije bilo kraja, pa je sredinom devedesetih nagovorio vladiku Atanasija Jevti\u0107a da u najve\u0107oj hali Beogradskog sajma organizuju duhovnu akademiju posve\u0107enu "bra\u0107i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini". Dok je Filaret iza bine siktao kada je spazio svega nekoliko desetina ljudi koji su zbunjeno stajali u tom golemom prostoru, psuju\u0107i sebi u bradu bosanske i krajiške izbeglice, vladika Atanasije je pokušavao da ohrabri i svog klonulog sabrata: "Dobro došli koliko da ste došli. U našoj slobodnoj zemlji Republici Srpskoj bilo bi deset puta više ljudi. Bojim se, u Beogradu nesre\u0107nom, u Srbiji nesre\u0107noj, vi ste postali slaboga duha, kratkoga daha. Postali su mnogi defetisti. Ljudski je uplašiti se, ali je ljudski i povratiti se."<\/p>\n DRUG FILARET: Filaretovo juna\u010denje sa oru\u017ejem, prosve\u0107ivanje zabludelih, sakupljanje humanitarne pomo\u0107i i vitlanje lobanjama nisu urodili plodom. Srbi iz Hrvatske su prognani, Republika Srpska je ostala u sastavu Bosne i Hercegovine, ali je zato Filaret nastavio proboj u crkvenoj jerarhiji. Za arhimandrita je rukopolo\u017een 1998. Za episkopa mileševskog izabran je 14. maja na Svetom arhijerejskom saboru, dok je hirotonisan 23. maja 1999. godine u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu, u jeku NATO intervencije. Bilo je to jedno od najkra\u0107ih zasedanja Sabora, s obzirom na to da na prethodna dva zasedanja ovog najvišeg crkvenog tela Filaret nije dobio potreban broj glasova.<\/p>\n Uprkos krajnje pora\u017eavaju\u0107em iskustvu, njegovo preosveštenstvo Filaret je nastavio sa politi\u010dkim anga\u017emanom tako što je odr\u017eavao bliske veze sa Srpskom radikalnom strankom. U oktobru 1999. Vojislav Šešelj je poklonio Filaretu d\u017eip pajero, na šta je vladika uzvratio specijalnom zvonjavom u Mileševi, koja je predvi\u0111ena za dolazak samog patrijarha. Za predsedni\u010dkog kandidata Tomislava Nikoli\u0107a dr\u017eao je posebnu slu\u017ebu i blagosiljao ga da pobedi na izborima. <\/p>\n U vladi Momira Bulatovi\u0107a Filaret je imenovan za pomo\u0107nika Leposave Mili\u0107evi\u0107, saveznog ministra vera, a neposredno pred izbore koji su odr\u017eani 24. septembra 2000. godine, episkop mileševski ili zamenik saveznog ministra vera, obratio se bira\u010dima preko televizije Politika: "Kao što \u010dovek nema rezervno srce, nema rezervne o\u010di, ja nemam rezervnog predsednika svog, nemam rezervne vlade svoje, ni otad\u017ebine rezervne. I kao episkop mileševski, ne vidim drugu li\u010dnost za predsednika Savezne Republike Jugoslavije osim Slobodana Miloševi\u0107a." Ponavljao je kako nas je "opozicija deset godina zavla\u010dila i vukla za nos". "Ništa deset godina nije uradila. Ako se iko borio da bude opozicija, ja sam se borio i bio sam opozicija. Opozicija me je razo\u010darala jer se osam godina predomišlja, k'o \u0111evojka, udala bi se, ne bi se udala. Ovoga momenta jedini kandidat i apsolutno najozbiljniji je Slobodan Miloševi\u0107 i ja ga li\u010dno podr\u017eavam i \u010destitam mu i \u017eelim uspeh u radu", nagovarao je bira\u010de tih dana Filaret sa stranica dnevnika "Politika". <\/p>\n Filaret je tih dana o\u010diju punih nade pogledao put neba, o\u010dekuju\u0107i da se Slobodan Miloševi\u0107 spusti helikopterom u Mileševu i postavi temeljac za novi konak. Obezbe\u0111eno je poljan\u010de za sletanje letelice, vojska se rasporedila po manastirskoj porti, iskopana je rupa za temeljac, zamešan malter, ali se drug Sloba ne pojavi. To Filareta nije spre\u010dilo da proglasi svenarodni vaskrs neimarskog duha i otvori episkopsku rezidenciju koja se rasprostrla na 1300 kvadratnih metara. O\u010diju punih suza vladika Filaret je govorio: "A da bi se sve ovo uradilo, morao je neko dati pare. Istina je jedna, kao što je bog jedan, pare je dao Slobodan Miloševi\u0107. To je istina, kao što je istina da je manastir Mileševu podigao kralj Vladislav." Nakon odlaska re\u017eima Slobodana Miloševi\u0107a na smetlište istorije, Filaret je skrušeno zamolio oce u Saboru SPC-a da mu oproste: "Li\u010dno njegovo preosveštenstvo episkop Filaret ovom prilikom moli sve one koje je svojom izjavom sablaznio i o\u017ealostio da mu oproste." (Pokajanje Filaretovo na vanrednom Arhijerejskom saboru SPC-a 2000. godine)<\/p>\n KAKVO POKAJANJE: Ve\u0107 tada su bile o\u010digledne posledice Filaretovog idejnog poraza, tako da je vladika svoj bes iskalio na monasima koji su se zatekli u Mileševi. Po\u010detkom 2001. oterao je igumana Varnavu koji je, kao duhovni sledbenik patrijarha Pavla, u\u017eivao veliki ugled u vernicima i narodu, a odmah nakon \u010destitog sin\u0111ela koji je našao uto\u010dište u manastiru Savina pored Herceg Novog, sli\u010dna sudbina je zadesila monahe Serafima i Savu. Ose\u0107aju\u0107i da Filaret ruši onaj tanki sloj duhovnosti koji se sa mukom zapatio me\u0111u lokalnim stanovništvom koje je još uvek štovalo bo\u017eanstva paganska, formiran je Odbor za o\u010duvanje pravoslavlja i svetinja Eparhije mileševske, koji je sakupio nekoliko hiljada potpisa za premeštaj Filareta, "zbog nedoli\u010dnog ponašanja nakon njegovog pokajanja": "Njemu je bilo pre\u010de da u predizbornoj kampanji otvoreno agituje za tadašnju vladaju\u0107u bulumentu, \u010dak je pojedine sveštenike anga\u017eovao da no\u0107u idu od ku\u0107e do ku\u0107e i ube\u0111uju narod da glasa za SPS. Eparhija mileševska je od njegovog dolaska postala ispostava, bolje re\u0107i ogranak SPS-a u Prijepolju. Mladi socijalisti su u našoj eparhiji do\u010dekivani sve\u010danije i dostojanstvenije od bilo kog episkopa ili drugog velikodostojnika SPC-a. O\u010dito da je drug Filaret odra\u0111ivao novac ulo\u017een u njega i Dvor, koji je dobio od partijskih drugova iz Beograda. Naš ‘duhovni roditelj’ nam na pravi na\u010din pokazuje kako u Boga treba verovati i kome se carstvu treba privoleti. Zato mu poru\u010dujemo da on ide svojim zemaljskim carstvom, a nas ostavi da, uz Bo\u017eju pomo\u0107, uz novog Pastira, koga \u0107emo nadamo se uskoro dobiti, kr\u010dimo put ka carstvu nebeskome, jer zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvijek i do vijeka", pisali su u o\u010dajanju vernici, opisuju\u0107i, bo\u017eeoprosti, kako je Filaret u Pljevlja doveo sveštenika koga su prethodno oterali iz \u017di\u010de. Ne samo što je taj duhovnik najuren iz svog manastira, nego je Filaretov paroh nao\u010digled komšija \u017eiveo sa neven\u010danom \u017eenom, tulumario tokom no\u0107i i galamio toliko da je komšiluk bio prinu\u0111en da poziva policiju. Sam Filaret se drao na svoju pastvu da ne "mašu glavom kao konji tokom molitve", otimao im iz ruku badnjak koji nisu dr\u017eali "onako kako treba", a na kraju se krvni\u010dki posva\u0111ao sa Cunetom Gojkovi\u0107em i Tozovcem oko podele para, nakon što su muzikanti uveseljavali narod na vašaru u porti Mileševe. Pare su oduvek bile njegova zla kob, ali vernici nikada ne\u0107e zaboraviti trenutak kada je Filaret prekinuo slu\u017ebu gospodnju na Veliki petak, nakon što mu je u skutima mantije zazvonio mobilni, i otišao nakon toga u Beograd da slu\u017ei svojim partijskim gospodarima. <\/p>\n Kada su svi pomislili da \u0107e se Filaret, nakon sloma politi\u010dkog projekta kome se posvetio, okrenuti poslovima duhovnim, u manastirskoj porti po\u010dele su da ni\u010du štale, torovi, obori, kokošinjci i gara\u017ee. Jednog dana je u okolini Mileševe, koja se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, osvanuo poveliki ribnjak, a u neposrednoj bilizini se našlo mesta i za spomenik "\u017ertvama komunisti\u010dkog terora". Tu\u017eio je Filareta Zavod za zaštitu spomenika zbog devastiranja tog srednjovekovnog objekta, prijavu je podizao i Zavod za zaštitu spomenika kulture sa Cetinja nakon ošte\u0107enja manastira Svete trojice u Pjevljima – pošto je Filaret dao nalog da se na prednjoj fasadi uradi dekoracija, \u010dime je spomenik trajno ošte\u0107en – ali sudovi nisu mogli da iza\u0111u na kraj sa osionim vladikom. Nije mogla da ga obuzda ni policija nakon atentata na Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, dok su po manastirskim konacima tragali za ubicama koje je Filaret gostio mnogo puta pre toga.<\/p>\n Raspuštenog episkopa Filareta, koji više nije priznavao bilo \u010dije zakone, zaustavila je kraju rasklimatana rampa na prelazu Ran\u010de. Guraju\u0107i mu pod nos odluku Saveta Evrope od 18. juna 2007. godine, crnogorska policija je naterala Filareta da se vrati u svoj raskošni konak gde nije mogao da spava, prebrojavaju\u0107i tajne puteve koji, daleko od o\u010diju pograni\u010dnih slu\u017ebenika, krivudaju iz Srbije prema Crnoj Gori. Jednom od tih ubogih staza uspeo je 2. avgusta da dospe do manastira u selu Ilino Brdo kod Pljevalja, odakle ga je ubrzo do granice ispratila \u010deta policajaca. <\/p>\n Tako Crna Gora dosledno sprovodi odluku o zabrani ulaska haških pomaga\u010da, dok se jedan od onih koji odavno stoluju na istoj listi, Karad\u017ei\u0107ev ministar policije Tomo Kova\u010d ve\u0107 godinama baškari u Crnoj Gori. Tu zakona nema, ali ako neko mari za vernike na severu Crne Gore, sigurno \u0107e potra\u017eiti novog duhovnika koji nema problema sa granicama. A Jelenko Mi\u0107ovi\u0107 mo\u017ee do mile volje da pro\u017eivljava svoje svetovne frustracije najavljuju\u0107i da \u0107e, kao u vreme mo\u0107i, helikopterom sleteti na Veliku Gospojinu u Crnu Goru, podnose\u0107i u me\u0111uvremenu, na nagovor nadle\u017enih ministara iz Vlade Srbije, molbu za prijem u crnogorsko dr\u017eavljanstvo – koja nema nikakvog pokri\u0107a. Ako ga ta strast za sukobima jednom pro\u0111e, Jelenko Mi\u0107ovi\u0107 mo\u017ee ponovo od nekog duhovnog u\u010ditelja da zatra\u017ei isto monaško ime, jer ta jezi\u010dka ljuštura i dalje vapi za telesnim osloncem.<\/p>\n