O globalnim klimatskim promenama se brine jedino u meri koja se ti\u010de sopstvenog interesa <\/p>\n
Pi\u0161e: Du\u0161an Vasiljevi\u0107*\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Da li su katastrofalne manifestacije klimatskih promena u proteklih nekoliko godina rezultat sveobuhvatnog procesa globalizacije ljudskog društva i da li su suše ogromnih razmera, poplave i monsunski vetrovi koji duvaju brzinom preko 250 kilometara na \u010das po\u010detak kraja ove civilizacije? To je pitanje na koje nema odgovora, ali \u010dinjenica je da nagli razvoj i porast broja stanovnika na zemlji nose sa sobom posledice kojih nismo ni sami svesni. Sakrivanje iza prednosti globalnog tr\u017eišta koje omogu\u0107ava brzi protok robe, kapitala i ljudi ne opravdava negativne efekte na celokupni eko-sistem, raspolo\u017eivost resursa i na zdravlje.<\/p>\n Na globalnom nivou, poslednja decenija 20. veka i 1998. godina bile su najtoplije u toku drugog milenijuma. Ova 2007. godina \u0107e mo\u017eda preuzeti primat. Istovremeno, u severnoj Evropi zabele\u017een je trend rasta koli\u010dine padavina od 10 do 40 odsto, dok je u regionu ju\u017ene Evrope, kome pripada i naša zemlja, prime\u0107eno smanjenje padavina koje je u pojedinim lokalitetima u Srbiji iznosilo i do 20 procenata (u Negotinskoj krajini). <\/p>\n U poslednjem, \u010detvrtom nau\u010dnom izveštaju Prve radne grupe me\u0111uvladinog panela za promenu klime (IPCC, 2007) navedeno je da se o\u010dekuje dodatno globalno zagrevanje atmosfere za 1,9 do 4,6 stepeni Celzijusovih do kraja 21. veka u odnosu na predindustrijski nivo, dok bi prose\u010dna godišnja temperatura vazduha, na primer u Srbiji, porasla za 3-4 stepena. Istovremeno, projekcije klimatskih promena za Evropu pokazuju smanjenje godišnjih koli\u010dina padavina na jugoistoku kontinenta za jedan procenat po deceniji. To smanjenje padavina bilo bi najizrazitije u toploj polovini godine, i za navedeni scenario iznosilo bi oko 22 odsto krajem ovog veka. Posledice ovih trendova su zastrašuju\u0107e: otapanje gle\u010dera i smanjenje koli\u010dina vode za pi\u0107e na zemlji, poreme\u0107aj klime i vegetacionih ciklusa, te nestanak biljnih i \u017eivotinjskih vrsta, uticaj na ljudsko zdravlje i pojave novih bolesti, pove\u0107anje sušnih oblasti i pojave ekstremnih padavina i poplava, itd.<\/p>\n Sasvim je razumljivo što su i najmo\u0107nije zemlje sveta na sastanku Grupe 8, po\u010detkom ove godine, po\u010dele otvoreno da ukazuju na potrebu preduzimanja izvesnih koraka ka smanjenju negativnog uticaja bezobzirnog širenja globalnog tr\u017eišta. \u010cini se da je zapo\u010dela redefinicija novog svetskog poretka u koji se ugra\u0111uju neumitni parametri odr\u017eivog razvoja. Zaklinjanje na neophodnost hitnih mera u tom pravcu kroz program 3×20 (globalno smanjenje emisije gasova staklene bašte za 20 procenata i pove\u0107anje u\u010deš\u0107a obnovljivih izvora energije u energetskom bilansu na 20 odsto, do 2020. godine) stroga i poja\u010dana primena Protokola iz Kjota i odstupanje SAD od tvrdog stava odbijanja da se u\u010dini bilo šta u pravcu smanjenja porasta globalnog zagrevanja i klimatskih promena – naznaka je da su veliki po\u010deli da se boje ne\u010dega još ve\u0107eg što ne mogu da kontrolišu, pa je oprezno mahanje repom trebalo da uka\u017ee na njihovo diskretno pokajanje jer je \u0111avo odneo šalu. To, me\u0111utim, ne\u0107e biti dovoljno. Potrebno bi bilo odmah preduzeti odlu\u010dne korake ka drasti\u010dnoj promeni kulturnog obrasca potroša\u010dkog društva gde je smisao \u017eivljenja u trošenju, a materijalno jedino merilo vrednosti svega, pa i umetnosti, nauke, kulture, sporta…<\/p>\n Svi procesi po\u010dinju od pojedinca i pojedinac je slika društva. U Srbiji je to, mo\u017eda, još vidljivije nego na nekom drugom mestu. Nedostatak ose\u0107aja za zajedništvo i za zajedni\u010dke, pogotovu apstraktne, vrednosti dovodi do nebrige o svemu što je preko sopstvenog praga. Zbog \u010dega bi neko brinuo o zvezdarskoj šumi kada tamo nikada ne zalazi? Zajedni\u010dko je samo ono što je, makar jednim delom, li\u010dno i zato se o globalnim klimatskim promenama brine jedino u meri koja se ti\u010de sopstvenog interesa, odnosno da li \u0107e ne\u010dije dvorište da bude sasušeno ili poplavljeno. Stanovnik grada zbog toga ne brine što kanalizacija zaga\u0111uje vodu onome nizvodno niti što dim od vatre koju je zapalio ide kod tre\u0107eg komšije, ili što \u0107e otpad iz njegove fabrike da potruje ribu u donjem toku reke (on ribu ne voli, a i nikada nizvodno nije išao na pecanje)… U takvim okolnostima teško je uvesti red. Kazna je potrebna ali nije dovoljna i ne mo\u017ee se njom sve rešiti. Recimo, ne mo\u017eete kazniti nekog što nije pomogao komšiji da ugasi vatru u svom šumarku ili da se ugase po\u017eari koji gutaju šume koje nisu vlasništvo nikoga od nas pojedina\u010dno ali su, ipak, i naše. \u010cini se da je u našim uslovima problem, pre svega, moralni i kulturološki, zna\u010di u našim glavama, a sve ostalo je lako, i zakoni, i procedure, i institucije.<\/p>\n *Direktor Sektora za politiku \u017eivotne sredine i ekonomska pitanja Misije OEBS u Srbiji<\/p>\n (Autor u tekstu izra\u017eava isklju\u010divo svoj li\u010dni stav i navodi u tekstu ne odra\u017eavaju zvani\u010dan stav organizacije u kojoj je profesionalno anga\u017eovan) <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" O globalnim klimatskim promenama se brine jedino u meri koja se ti\u010de sopstvenog interesa <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46415","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46415","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46415"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46415\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46415"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46415"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46415"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}