Pre samo nekoliko godina, teško da bi neko Vojislava Koštunicu, uvek ozbiljnog i ne previše socijabilnog pravnika sa Dor\u0107ola, povezao sa smotrom truba\u010da i njenim prate\u0107im pojavama.<\/p>\n
Pi\u0161e: Vera Didanovi\u0107\/Vreme<\/strong><\/em><\/p>\n Vetrovi s Prokletija, slute pesimisti, mogli bi ove jeseni doneti teška vremena i novu potragu za nosiocima titule Vuka Brankovi\u0107a u sopstvenim napa\u0107enim redovima. Spas od lin\u010da kao posledice nepravedne optu\u017ebe mo\u017eda ipak postoji: u Gu\u010di je u toku još jedan Sabor truba\u010da, gde je, sude\u0107i prema dijagnozi premijera Vojislava Koštunice – mogu\u0107e dobiti sertifikat o patriotizmu.<\/p>\n "Ko ne razume i ne voli Gu\u010du, ne razume ni Srbiju", otkrio je, naime, premijer prilikom otvaranja prošlogodišnjeg finalnog takmi\u010denja truba\u010dkih orkestara. Uprkos okolnom opštem veselju, Koštunica se suzdr\u017eao od bilo kakve mimike kao podrške silnim verbalnim izrazima sopstvene emotivne vezanosti za festival u Gu\u010di, koji je, na njegovu radost, "oja\u010dao i prešao preko Drine".<\/p>\n Dobar marketing prate\u0107ih slu\u017ebi i imid\u017e klju\u010dnih politi\u010dkih partnera narodnja\u010dke provenijencije (Velimir Ili\u0107, Dragan Markovi\u0107 Palma) odradio je ostalo: predmet medijske, \u010daršijske, ali i analize teoreti\u010dara kulture postao je samo smisao nare\u010dene tvrdnje i podela na dobre i loše gra\u0111ane koja iz nje sledi. Gotovo niko se nije javno upitao da li premijer zaista misli to što je rekao i koliko je sam u stanju da u\u017eiva u, naj\u010deš\u0107e urnebesnom, ritmu draga\u010devskih truba\u010da.<\/p>\n Jer, pre samo nekoliko godina, teško da bi neko Vojislava Koštunicu, uvek ozbiljnog i ne previše socijabilnog pravnika sa Dor\u0107ola, povezao sa smotrom truba\u010da i prate\u0107om pojavom – višednevnim bahanalijama u prašini pod šatrom. Uz pomo\u0107 pravila politi\u010dkog marketinga, me\u0111utim, \u010dovek koji je obe\u0107ao da ga vlast ne\u0107e promeniti, danas ostavlja sasvim druga\u010diju sliku o sebi.<\/p>\n BEŠE JEDNOM: Pre kandidovanja na predsedni\u010dkim izborima 2000, o Koštuni\u010dinim kulturnim sklonostima nije se mnogo pisalo i govorilo. U šturim odgovorima na pitanja novinara govorio je uglavnom da u slobodno vreme voli da \u010dita, ne upuštavši se u preciznije ispovesti o svom knji\u017eevnom ukusu. Negde uo\u010di izbora na kojima je došao na vlast, u medijima se pojavila "informacija" da mu je omiljeni izvo\u0111a\u010d popularne muzike ni manje ni više nego tvrdi roker Igi Pop – tvrdnja koja je dodatno poja\u010davala pri\u010du o Koštunici kao totalnom opozitu Slobodanu Miloševi\u0107u i turbo-folk kulturi procvetaloj u njegovo vreme. <\/p>\n Ta\u010dno mesec dana posle 5. oktobra 2000. Koštunica se, sa još nekim zvani\u010dnicima nove vlasti, pojavio na koncertu Beogradske filharmonije pod vo\u0111stvom jednog od najve\u0107ih svetskih dirigenata Zubina Mehte. Po medijima su se pojavili ushi\u0107eni komentari kojima je odlazak tadašnjeg predsednika dr\u017eave na koncert umetni\u010dke muzike (pa još pod dirigentskom palicom jedne od ikona savremenog globalnog sveta) tuma\u010den kao definitivan razlaz Srbije sa mra\u010dnom novijom prošloš\u0107u i njenim izdancima krajnje sumnjive kulturne vrednosti.<\/p>\n Pri\u010da o muzi\u010dkom ukusu predsednika SRJ potom se nastavila novinarskim "saznanjima" da su mu od Igija Popa ipak bli\u017ei Rolingstonsi. Pokazalo se da je to još jedna neistina kada je sam Koštunica u jednom intervjuu rekao da mu je omiljeni izvo\u0111a\u010d – Elvis Presli.<\/p>\n Raskol u DOS-u, osim politi\u010dkim, pove\u0107ao je obim posla i novinarima zadu\u017eenim za pra\u0107enje kulturnih i estradnih zbivanja. Tako je u medijima uredno bele\u017eeno da je na koncertu Gorana Bregovi\u0107a 2002. godine bila cela vlada Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, dok je Koštunica u\u017eivao uz zvuke koje su proizvodili Bora \u0110or\u0111evi\u0107 i njegova Riblja \u010dorba. Ta razlika u muzi\u010dkom ukusu bila je predmet brojnih analiza, pa je \u010dak i sam Bregovi\u0107 morao da objašnjava da je takav raspored snaga bio "skroz logi\u010dan". Mada…<\/p>\n "Ali bilo bi mi logi\u010dno da Koštunica bude znati\u017eeljan i za ovo što ja radim, jer ako ga razumijemo kao umjerenog nacionalistu, kao razumnog nacionalistu, ako je to mogu\u0107e staviti zajedno, onda bilo koji kompozitor koji poka\u017ee svijetu nešto naše, morao bi spadati u njegov rok slu\u017ebe", dodao je Bregovi\u0107. Samo nekoliko godina kasnije, muzi\u010dar i politi\u010dar našli su se na "istoj strani": glavni doga\u0111aj na aktuelnom Saboru u Gu\u010di, koji Koštunica tako zdušno podr\u017eava, upravo je koncert Gorana Bregovi\u0107a. <\/p>\n A ONDA: Vremenom, još jedan zaklju\u010dak o Koštunici pao je u vodu. Po\u010detkom veka, u Beogradu je stajao grafit: "Zašto Vojislav Koštunica nije bio na koncertu Zdravka \u010coli\u0107a? Nije bio obavešten." Time je iz \u010dinjenice da je Zdravka \u010coli\u0107a na Marakani tada slušao premijer \u0110in\u0111i\u0107, ali ne i Koštunica, bila izvu\u010dena još jedna estradno-politi\u010dka veza, ali je na poslednjim parlamentarnim izborima ona donekle demantovana. \u010coli\u0107 je tada, snimanjem promotivnog razgovora 3G telefonom sa liderom Demokratske stranke Srbije predizborno dodao gas Koštuni\u010dinoj kampanji – mada mu ovaj to, nekoliko meseci kasnije, nije uzvratio pove\u0107anjem brojnog stanja publike na poslednjem osvajanju Marakane. <\/p>\n Vreme, me\u0111utim, nije demantovalo samo posmatra\u010de sklone analizama povezanosti kulture i politike. Neistinitom se pokazalo i jedno eksplicitno obe\u0107anje Koštuni\u010dine stranke vezano za oblast kulture i estrade.<\/p>\n Ta\u010dno na tre\u0107u godišnjicu pada Slobodana Miloševi\u0107a, naime, neki strana\u010dki mudrac iz DSS-a medijima je prosledio tragikomi\u010dno saopštenje kojim je ta stranka, po ugledu na radikalsko proganjanje predstave Sveti Sava u JDP-u deceniju ranije, osudila najavljeni koncert grupe Rezidents na beogradskom Kolarcu. I to na takav na\u010din da su mediji konstatovali da je DSS "dodelio sebi pravo na egzorcizam" i "poslao pravoslavnu fatvu" na organizatore koncerta.<\/p>\n "Mi, kao politi\u010dka stranka, ne bismo organizovali nikakve koncerte. Za svoje novce mo\u017ee da organizuje koncerte ko god ho\u0107e, kakve god ho\u0107e, ali ne baš gde god ho\u0107e i kad god ho\u0107e", rekla je tada "Vremenu" Svetlana Stojanovi\u0107, tadašnja predsednica Odbora za kulturu DSS-a, sve, naravno, brane\u0107i stavove iz saopštenja o koncertu grupe Rezidents, koje su novinari nazivali "najglupljim strana\u010dkim saopštenjem" ikada (do tada) napisanim.<\/p>\n Kad ono…<\/p>\n CECA: Ne samo da je, usred poslednje izborne kampanje, Koštuni\u010dina stranka to obe\u0107anje pompezno prekršila organizovanjem srpsko-novogodišnjeg koncerta pred bivšom saveznom skupštinom, nego je izborom izvo\u0111a\u010da, dodatno skandalizovala dobar deo onih gra\u0111ana, koji su, nekoliko godina ranije, na tom istom mestu Koštunicu od ve\u010ditog opozicionara pretvorili u dugogodišnjeg vladara.<\/p>\n Teško da je neko to zaboravio – re\u010d je o koncertu na kome je osim opštepoznatih bliskih odnosa sa Borom \u0110or\u0111evi\u0107em (koji je i \u010dlan DSS-a), Koštunica obznanio i naklonost ka muzi\u010dkom opusu Svetlane Ra\u017enatovi\u0107, peva\u010dice i udovice najeksponiranijeg srpskog ratnog zlo\u010dinca i kriminalca. Ne zna se šta je tom prilikom više iznerviralo proevropski i liberalno orijentisani deo javnosti: pohvale "voljenom premijeru koji je ujedinio sve stranke" koje je izrekla peva\u010dica Ceca, da bi odmah potom otpevala pesmu posve\u0107enu ubijenom suprugu, ili uvredljiva "pesma" koju je Bora \u0110or\u0111evi\u0107 posvetio izvesnom \u010cedi, tako da je \u010dak i Boris Tadi\u0107 osetio potrebu da se "kao ljudsko bi\u0107e i predsednik Srbije" javno ispovedi: "Da se na jednom takvom koncertu, koji organizuje jedna politi\u010dka stranka, pojavi peva\u010d koji vre\u0111a i optu\u017euje, u ovom slu\u010daju \u010cedomira Jovanovi\u0107a, to je nešto najvulgarnije što sam mogao da vidim."<\/p>\n Doga\u0111aj je bio toliko upe\u010datljiv i suprotan o\u010dekivanjima velikog broja gra\u0111ana, koji su, samo nekoliko godina ranije, na tom istom mestu mislili da su sopstvenom hrabroš\u0107u i upornoš\u0107u od Srbije stvorili zemlju obele\u017eenu sasvim druga\u010dijim sistemom vrednosti od onog koji personifikuje plastificirana peva\u010dica udata za mafiju – da je u jednom listu ozna\u010den \u010dak kao "Koštuni\u010din kontramiting". <\/p>\n KUSTURICA I EKIPA: Tokom godina na vlasti, osim muzi\u010darima, Koštunica je posve\u0107ivao pa\u017enju i drugim kulturnim i estradnim poslenicima. \u010cestitao je na osvojenim priznanjima piscima, slikarima, muzi\u010darima… Tako je otkrio još jedan detalj o sebi – da je pro\u010ditao sve knjige dobitnika Ninove nagrade "Magi\u010dnog \u0106ire", ali je ostalo nepoznato da li je u\u017eivao i u knjigama nekadašnjeg strana\u010dkog saborca, danas ljutog oponenta, dobitnika iste nagrade – Svetislava Basare. <\/p>\n Posebnu pa\u017enju posvetio je iskazivanju poštovanja prema Emiru Nemanji Kusturici, antiglobalisti\u010dki orijentisanom reditelju svetske slave i predsedniku Upravnog odbora dr\u017eavi uvek posebno va\u017ene Politike, ali i njegovim gostima – ruskom reditelju Nikiti Mihalkovu (koji je Koštunici preneo svoj stav o odbrani Kosova kao odbrani budu\u0107nosti pravoslavlja i panslavizma), i bivšem fudbaleru i \u010duvenom narkomanu Dijegu Maradoni. A tamo gde je Kusturica, tamo su i drugi \u010dlanovi UO Politike, poput pesnika i akademika Matije Be\u0107kovi\u0107a, \u010dije je re\u010di premijer Koštunica citirao u svom toliko citiranom prošlogodišnjem nastupu u Gu\u010di. Be\u0107kovi\u0107, ipak, nije uspeo da se popne na sam vrh liste Koštuni\u010dinih omiljenih autora: na prošlogodišnjem sajmu knjiga, za premijera najva\u017enija knjiga bio je – (njegov) Ustav Srbije.<\/p>\n Poslednjih godina demonstrirani Koštuni\u010din obrazac teoreti\u010dari ozna\u010davaju kao "populisti\u010dki" i "nacionalisti\u010dki". Za politi\u010dara narodnja\u010dke orijentacije – sasvim logi\u010dno i ništa novo. Ni upotreba kulture i estrade u cilju osvajanja politi\u010dkih poena nije nešto što je Koštunica izmislio: ve\u0107 godinama je u izbornim kampanjama širom sveta gotovo nemogu\u0107e povu\u0107i razliku izme\u0111u estradnih nastupa i politi\u010dkih govora. U pretvaranju kampanje u estradni spektakl prednja\u010di upravo Amerika, onoliko negativno obojena u sistemu vrednosti koje promovišu doma\u0107i politi\u010dari-narodnjaci. Veze kulture, estrade i politike godinama su proveravane i na doma\u0107em terenu, a vrhunac je bila ogromna podrška javnih li\u010dnosti koaliciji DOS u vreme rušenja Miloševi\u0107a.<\/p>\n MARKETING: Ono što je, me\u0111utim, zanimljivo jeste \u010dinjenica da je, upravo iz DSS-a, nekadašnjim protivnicima, danas koalicionim partnerima – Demokratskoj stranci, stalno s visine spo\u010ditavano da politiku svodi na marketing. \u010cinjenica, me\u0111utim, da Koštunica i njegovi partneri tako obilato koriste li\u010dnosti i doga\u0111aje iz oblasti kulture i estrade zarad postizanja politi\u010dkih poena, a da ih, pri tom, niko ne optu\u017euje za svo\u0111enje politike na marketing, mogla bi da uputi na jedan, za marketinške stru\u010dnjake DS-a, sasvim nepovoljan zaklju\u010dak – da su ih Koštuni\u010dini narodnjaci prevazišli u toj va\u017enoj veštini. Kao što \u010dinjenica da se Koštunica godinama odr\u017eava na vlasti uprkos slabašnoj podršci bira\u010da dokazuje da je stepen njegovog pragmatizma daleko prevazišao pragmatizam koji se, od Zorana \u0110in\u0111i\u0107a na ovamo, pripisuje DS-u. <\/p>\n A kakve su posledice borbe za vlast uz (zlo)upotrebu kuture, to je ve\u0107 druga pri\u010da, o kojoj se vodi oštra rasprava izme\u0111u doma\u0107ih teoreti\u010dara. Tako, recimo, etnolog Ivan \u010colovi\u0107 ocenjuje da je "posle ratnih poraza, borba za teritorije, koja se i dalje smatra najvišim nacionalnim i dr\u017eavnim interesom, privremeno preba\u010dena sa vojnog na kulturni front". On o Koštunici piše kao o \u010doveku koji je "Miloševi\u0107a nadmašio u spremnosti da li\u010dno u\u010destvuje u politi\u010dko-verskim i politi\u010dko-knji\u017eevnim ritualima". Sasvim suprotno, prema \u010colovi\u0107u, zalaganje za politi\u010dke promene koje \u0107e Srbiju dovesti me\u0111u demokratske, miroljubive i prosperitetne zemlje, zahteva i obra\u010dun sa nacionalisti\u010dkim shvatanjem kulture. A u društvu u kome, uz pomo\u0107 politi\u010dara, takva kultura cveta, nisu neobi\u010dna ni shvatanja o "srpskom bogu", koji bi trebalo da kazni nepodobne, me\u0111u njima i pisca Svetislava Basaru – što je ve\u010dito provokativnog autora inspirisalo da napravi i foto- robot doti\u010dnog, nacionalno opredeljenog boga: "zajapureni, pripiti delija, sa vencem šljiva na glavi, koji sluša truba\u010de i sa vrha Ov\u010dara\/Olimpa baca ov\u010dije ple\u0107ke i buklije na sve \u010detiri strane srpskog univerzuma".<\/p>\n Ništa manje motivisani za pisanje nisu ni teoreti\u010dari konzervativnog usmerenja, koji "kutlur-dekontaminatorima" detaljno objašnjavaju sli\u010dnosti i razlike izme\u0111u doma\u0107e Cece i svetske Kajli Minog, ocenivši da su hitovi doma\u0107e u odnosu na pesme australijske zvezde "traktati iz metafizike" te da je "Ceca ipak poma\u017enjavala pop ikonografiju i ugazila detelinu na Uš\u0107u" (sa sajta NSPM). <\/p>\n Jedan od zanimljivijih pristupa problemu poti\u010de od Miše \u0110urkovi\u0107a, nau\u010dnog saradnika Instituta za evropske studije, svojevremeno savetnika premijera Koštunice. \u0110urkovi\u0107 u jednom novijem tekstu poredi Gu\u010du i Egzit, konstatuje da su i jedan i drugi festival "uz obilatu dr\u017eavnu pomo\u0107 postali brend i izgradili ogromni profitni potencijal" i ocenjuje da je "vreme za njihovo funkcionisanje na \u010distim tr\u017eišnim osnovama". Uz ocenu da je "Gu\u010da o\u010digledno pomogla afirmisanju mladih stvaralaca, orkestara i solista", dok Egzit "uz svu pompu i promovisanje rok i pop muzike nije podstakao ra\u0111anje nijedne iole zanimljive doma\u0107e grupe ili izvo\u0111a\u010da u poslednjih sedam godina", \u0110urkovi\u0107 prime\u0107uje da, s druge strane, Grand produkcija "na \u010disto tr\u017eišnim osnovama, svake godine izbaci novu postavu". A baš to je, prema njegovoj oceni, "još jedan dokaz da popularnu kulturu za razliku od elitne treba prepustiti tr\u017eištu". <\/p>\n Da, ali kako bi se od podrške elitnoj kulturi moglo politi\u010dki profitirati?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pre samo nekoliko godina, teško da bi neko Vojislava Koštunicu, uvek ozbiljnog i ne previše socijabilnog pravnika sa Dor\u0107ola, povezao sa smotrom truba\u010da i njenim prate\u0107im pojavama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46414","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46414","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46414"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46414\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46414"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46414"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46414"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}