Mnogi smatraju da je prikriveni nacionalizam klju\u010d njegovog uspjeha<\/p>\n
Pi\u0161e: Marko Jevti\u0107\/B92<\/strong><\/em><\/p>\n Mnogi nisu poverovali kada je Njujork Tajms prošle godine objavio da je Deripaska pretekao mnogo poznatijeg Abramovi\u010da na mestu najbogatijeg Rusa. I dok je na listama Sandej Tajmsa ili Forbsa još uvek bogatiji Abramovi\u010d, ruski mediji procenjuju Olegovo bogatstvo na 14 milijardi dolara, što ga \u010dini najbogatijim Rusem na svetu. <\/p>\n Deripaska se nije mnogo eksponirao, kao njegov stariji kolega Abramovi\u010d, a našoj javnosti je postao zanimljiv zbog interesovanja njegove kompanije, Bejzik element, za privatizaciju RTB-a Bor. <\/p>\n Njega je u Beogradu primio premijer Srbije Vojislav Koštunica, a mnogi analiti\u010dari su spekulisali da je to u direktnoj vezi sa ponavljanjem tendera za privatizaciju RTB-a. Po poslednjim najavama Bejzik element \u0107e u\u010destvovati na novom tenderu. <\/p>\n Oleg Depiraska je ro\u0111en 1968. godine u malom mestu Der\u017einska, na jugu Rusije. Studirao je u Moskvi, gde je diplomirao fiziku (1993.) i ekonomiju (1996.). U me\u0111uvremenu je radio za kompaniju Sajanogorsk Aluminijum Smelter, u kojoj je od 1994. do 1997. godine obavljao funkciju generalnog direktora. <\/p>\n Deripaska je u privatizaciji uspeo da kupi veliki udeo o toj kompaniji, koja je jedan od ve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da aluminijuma u Rusiji.<\/p>\n Izbegao ‘aluminijumski rat’<\/strong><\/p>\n Privatizaciju ruske aluminijumske industrije sredinom devedesetih godina pratilo je krvoproli\u0107e poznato kao "aluminijumski rat", a \u010deste pojave su bile pla\u0107ene ubice, reketiranja, prebijanja, ali i ubistva. Mafija je u okršaju sa Deripaskom izvukla deblji kralj, pa se "rat" završava njegovom pobedom. <\/p>\n Iz Sajanogorskog prelazi 1997. na funkciju predsednika kompanije Sibirski Aluminijum. Dve godine kasnije predsednik Boris Jeljcin ga po\u010dastvovao ordenom Prijateljstva naroda (\u0414\u0440\u0443\u0436\u0431\u044b \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043e\u0432). <\/p>\n Deripaska preuzima Rusnjeft?<\/strong><\/p>\n Deripaskina kompanija Bejzik element tra\u017eila je odobrenje od nadle\u017enih organa za preuzimanje naftne grupacije Rusnjeft, koja proizvodi 320 hiljada barela sirove naftne na dan. Dogovor, nezvani\u010dno vredan izme\u0111u 6,5 i 7 milijardi dolara, o\u010dekuje se u roku od meseca.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n U isto vreme u aluminijumsku industriju ulazi poznati ruski milijarder, Roman Abramovi\u010d, koji kupuje ve\u0107inu ruskih kompanija koje se bave alumunijumom, spajaju\u0107i ih u Sibneft. Abramovi\u010d, zajedno sa Depiraskom, 2000. godine osniva RUSAL (Ruski aluminijum) koji ujedinjuje aluminijumske potencijale Sibnefta i Sibirskog aluminijuma (Bejzik element), što zna\u010di i najve\u0107i deo ruske industrije aluminijuma.<\/p>\n RUSAL nastavlja da kupuje manje ruske kompanije koje imaju veze sa aluminijumom, ali i da se širi na ostala tr\u017eišta (Jermenija, Gvineja i dr.). Abramovi\u010d se polako povla\u010di iz tog biznisa, dok Deripaska pove\u0107ava svoje u\u010deš\u0107e u RUSAL-u, pa 2003. Bejzik element dolazi do 75 odsto vlasništva, a ve\u0107 2004. godine njegova kompanija postaje jedini vlasnik RUSAL-a. <\/p>\n Narednih godina RUSAL kupuje kompanije u brojnim zemljama uklju\u010duju\u0107i Ukrajinu, Kinu, Australiju, Nigeriju i druge, a 2006. dolazi do potpisivanja ugovora o spajanju kompanija RUSAL, SUAL i Glenkor iz Švajcarske. Spajanje se završava po\u010detkom 2007. godine i nastaje UC (United company) RUSAL, najve\u0107a aluminijumska kompanija na svetu.<\/p>\n Pored RUSAL-a Deripaskina kompanija Bejzik Element poseduje kompanije GAZ (proizvo\u0111a\u010d automobila), Aviakor (proizvo\u0111a\u010d aviona) i osiguravaju\u0107u ku\u0107u Ingostrak. <\/p>\n U aprilu ove godine Deripaske je kupio 30 odsto austrijskog Starbaga, koji je šesta gra\u0111evinska kompanija u Evropi. <\/p>\n Tako\u0111e postaje i partner kanadske kompanije MANGA u nameri da preuzme kompaniju Krajsler (Chrysler), koja se odvaja od nema\u010dkog Dajlmera (Daimler), a njegova kompanija je vlasnik i Kombinata aluminijuma u Podgorici.<\/p>\n Politi\u010dke veze<\/strong><\/p>\n Poslovni put Olega Deripaske usko je povezan i sa politi\u010dkim strukturama u Rusiji. Naime, 2001. godine Oleg je o\u017eenio Polinu Jumaševu, \u0107erku Jeljcinovog bivšeg šefa kabineta Valentija Jumaševa, koji je sada u braku sa Jeljcinovom mla\u0111om \u0107erkom, Tatjanom. <\/p>\n Pored toga što je na posredan na\u010din postao \u010dlan familije Jeljcin, Deripaska je u veoma dobrim odnosima i sa Jeljcinovim naslednikom, Vladimirom Putinom. Oleg je izbegao obra\u010dun dr\u017eave sa oligarsima poput Berezovskog i Hodorkovskog, a u Kremlju posebno cene projekat obnove pravoslavnih crkava koji je Deripaska osnovao. <\/p>\n Mnogi smatraju da je upravo taj prikriveni nacionalizam klju\u010d njegovog uspeha. Deripaska je za razliku od drugih oligarha odlu\u010dan u tome da se ne\u0107e seliti iz Rusije, ali ne voli preterano ni Moskvu. Trenutno \u017eivi na severu Kavkaza, i po njegovim re\u010dima – tu \u0107e provesti ostatak \u017eivota.<\/p>\n\n\n
\n \n