Istra\u017eivanja dr Lenke Blehove \u010celevi\u0107 o polo\u017eaju \u017eena u Kotoru i na Mediteranu u srednjem veku<\/p>\n
Pi\u0161e: Nata\u0161a Markovi\u0107\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Iako su vekovima istoriju pisali isklju\u010divo muškarci, a tuma\u010denje sveta bilo ekskluzivna muška pri\u010da, u kojoj nije bilo mesta za nevidljivu \u017eensku istoriju, sve je više \u017eena koje lagano ali sigurno, poput dr Lenke Blehove \u010celebi\u0107 iz Kotora, zaposlene u Istorijskom institutu Univerziteta Crne Gore, osvajaju taj ekskluzivni muški prostor. "\u017dene srednjovekovnog Kotora" je njena veoma zanimljiva doktorska teza i povod za naš razgovor.<\/p>\n Lepa, obrazovana, vredna, strašan nau\u010dni istra\u017eiva\u010d, stru\u010dnjak za srednji vek, u svom istra\u017eiva\u010dkom radu slu\u017ei se sa osam stranih jezika, a za jednu od svojih knjiga pro\u010ditala je petnaest hiljada fajlova u kotorskim arhivima. Završila je klasi\u010dnu filologiju na presti\u017enom Karlovom univerzitetu u Pragu, gde je i ro\u0111ena, a doktorirala istoriju u Jugoslaviji, na Univerzitetu u Novom Sadu.<\/p>\n Dve zanimljive knjige dr Lenke Blehove \u010celebi\u0107, lansirale su je u orbitu ozbiljnih i presti\u017enih istra\u017eiva\u010da Balkana, a to su: "\u017dene srednjovekovnog Kotora" (Cid, Podgorica 2002) i "Hriš\u0107anstvo u Boki 1200-1500" (Pobeda, Narodni muzej Crne Gore i Istorijski institut Crne Gore, Podgorica 2006). Za pomo\u0107 u svom dugogodišnjem istra\u017eivanju, zahvalna je \u010duvenom dr Milošu Miloševi\u0107u i don Antonu Belanu.<\/p>\n Kako se ose\u0107ate u tom muškom zamku?<\/em><\/p>\n – Još uvek kao studentkinja, ali sve je više \u017eena sjajnih istra\u017eiva\u010da istorije. Kada sam pisala studiju "\u017dene srednjovekovnog Kotora" imala sam na umu slede\u0107e: istorija ili njena vidljiva strana, odaje utisak tvorevine muškarca. Bitke i osvajanja, politi\u010dke borbe i crkvena istorija bez sumnje su bila polja gde je muškarac kao ratnik, politi\u010dar i duhovno lice dominirao. I kako su istorijski izvori i duhovna dela pisana isklju\u010divo muškom rukom, to stanje je neminovno uticalo na vi\u0111enje stvari, na imago mundi – sliku sveta. U današnjem svetu, bar u evropskom kontekstu, \u017eenski rad je normalna pojava: \u017eene su prisutne u javnosti kao politi\u010dari, oblikuju društvenu svest kao prosvetni i kulturni radnici, nau\u010dnici, ekonomisti. Ali, da li je zaista ta\u010dna predstava koju imamo o prošlim vremenima – predstava \u017eenske populacije bez ikakvog, osim privatnog uticaja? To je bilo glavno pitanje na koje sam htela da odgovorim.<\/p>\n Ka\u017eite nam nešto uopšteno o \u017eenama u srednjem veku u Evropi?<\/em><\/p>\n Slu\u017eavke i plemkinje<\/strong><\/p>\n Siromašne devojke davane su u slu\u017ebu kao deca, a u gazdinoj ku\u0107i su zaradile platu koja im je bila odsko\u010dna daska za miraz i udaju. Neke slu\u017eavke postale su gazdine nalo\u017enice i kasnije ih je gazda udao sa dobrim mirazom. O onima koje se nisu udavale brinule su porodice u kojima su radile do kraja \u017eivota, što posebno va\u017ei za dojilje. Pod stare dane im je gazdina porodica pru\u017eala smeštaj i izdr\u017eavanje. Kada se slu\u017eavka udala, postala je pripadnica gra\u0111anskog stale\u017ea. Imala je zapravo mnogo više mogu\u0107nosti da poboljša svoj društveni i imovinski status. Najmanje mogu\u0107nosti da promene svoj \u017eivot imale su vlastelinke. Ako nisu imale dovoljno veliki miraz, nisu se mogle udati za vlastelina, a brak sa pu\u010daninom nije dolazio u obzir.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n – U srednjem veku, koji je po nekim istori\u010darima trajao, od pada Rimske imperije sve do kraja XV veka, vladala je hriš\u0107anska doktrina, stvarana od velikih crkvenih o\u010deva, od Augustina sve do Tome Akvinskog. Crkveni o\u010devi su \u017eenu videli kao veliku nepoznanicu, malo zazirali od nje, ali je i prezirali. \u017dena je po njihovom u\u010denju bila bi\u0107e koje je trebalo dr\u017eati u poslušnosti. Trebalo joj je prekratiti puteve do samoosveš\u0107enja i obrazovanja, nametnuti joj pokoru. Na Sorboni i drugim univerzitetima se na primer diskutovalo na temu da li \u017eena ima dušu? \u017dena je bila shvatana kao posuda greha, prihvatana je samo ako je pobo\u017ena, smerna, bez vlastitog stava. <\/p>\n Kako su u to doba \u017eivele \u017eene u Boki Kotorskoj?<\/em><\/p>\n – Iš\u010ditavanjem arhivskih dokumenata mo\u017ee se do\u0107i do sasvim konkretnih podataka o \u017eenama tog doba. Devojke, ili pre devoj\u010dice, bile su obe\u0107ane muškarcu \u010desto od kolevke. Zvani\u010dne veridbe se pominju od starosti od osam godina! Od ove starosne granice mladi su ulazili u brak. U takvom uzrastu devojke nisu imale izgra\u0111enu li\u010dnost i naj\u010deš\u0107e bez pogovora su pristajale na odluku roditelja. \u010cesto su udavane za starijeg \u010doveka koji im je mogao obezbediti egzistenciju. Za mladi\u0107e od 14 i malo više godina, uglavnom su udavane plemkinje, jer su se u takvim slu\u010dajevima ven\u010davale loze.<\/p>\n Brak je bio isklju\u010divo ekonomska transakcija?<\/em><\/p>\n – U sklapanju braka bile su bitne imovinske komponente, nikako ljubav, ili razumevanje, zdravlje, nikako lepota, dogovor porodica, nikako odabir. Devojka je obavezno morala imati miraz, zavisno od toga kojem je socijalnom sloju pripadala. Miraz je bio njen, i ostao je njen, i nakon prestanka braka, dakle, nakon smrti supru\u017enika. Miraz je bio \u017eenina sigurnost. Prenosio se i u drugi brak, ni \u017eena ni suprug nisu smeli da ga troše. Tek je na samrti \u017eena smela da pokloni \u010detvrtinu miraza u bogougodne svrhe, ili kako joj se svidelo. Ostale tri \u010detvrtine smela je raspodeliti samo svojoj deci, posebno \u0107erkama. U bra\u010dnom ugovoru su sve do detalja navedene sve stavke miraza, od nekretnina do haljina i nakita. Kod svake stavke navodi se protivvrednost u novcu. Ugovor je bio \u017eenina zaštita.<\/p>\n Kako su prolazile devojke koje nisu imale miraz?<\/em><\/p>\n – Devojka koja nije imala miraz nije se mogla nadati braku. \u010cesto je završavala u samostanu, mada se ni u samostan nije moglo do\u0107i bez i\u010dega. U samostan su davane ne samo obi\u010dne devojke bez miraza, ve\u0107 i plemkinje \u010dije porodice nisu mogle da skupe miraz koji bi bio na visini njihovog staleškog statusa.<\/p>\n Krajem XV veka samostani su bili pretrpani. Sve ve\u0107i broj \u017eena koje su se htele zarediti, ali nisu nalazile mesta u samostanima, pridru\u017eile su se tre\u0107em redu, tercijarima. Tercijari i tercijarke \u017eivele su u gradu i zara\u0111ivale za \u017eivot vlastitim radom, brinule o bolesnicima, bavile se dobrotvornim radom. Zbog bezbednosti uvek su \u017eivele u malim zajednicama. Porast ovih komuna, uklapa se u opšti evropski trend moderne pobo\u017enosti, koji se trudio da redovni\u010dki \u017eivot u\u010dini pristupa\u010dnim širokim slojevima populacije, da ukine raniju isklju\u010divost samostanskih zadruga.<\/p>\n Kako se \u017eivelo u samom gradu Kotoru?<\/em><\/p>\n – \u017dene su bile zatvorene u ku\u0107i sa decom i poslugom. \u017divelo se u zajednicama po više generacija u jednoj ku\u0107i. Mlada odiva je \u010desto gubila kontakt sa svojom porodicom, posebno ako je dovedena iz drugog kraja. Morala je izdr\u017eati brojne porode, oskudicu koja je bila poznata i u bogatim ku\u0107ama, brojne ratove i epidemije koje su zadesile Kotor. Opstanak porodice je u takvoj situaciji u mnogome zavisio od \u017eena.<\/p>\n Ka\u017eite nešto o dvojnom moralu tog vremena?<\/em><\/p>\n – Dvojni moral je poga\u0111ao pre svega \u017eenu. Muškarcu je bilo dozvoljeno mnogo toga, dok su se \u017eenini prestupi strogo ka\u017enjavali. Muškarci su u srednjem veku gotovo slobodno dr\u017eali nalo\u017enice, izdr\u017eavali ih, \u010desto su supruge brinule o mu\u017eevljevom vanbra\u010dnom potomstvu. Po pitanju dvojnog morala liberalnije je bilo crkveno nego civilno zakonodavstvo prema \u017eenama. Brak je za crkvu bio neraskidiv i ona je branila \u017eenino pravo da ne bude napuštena i zapostavljena. Civilno pravo je stro\u017ee ka\u017enjavalo \u017eenine prestupe, zbog preljube se u Kotoru gubio miraz.<\/p>\n \u017dena je bilo više?<\/em><\/p>\n – Usled rataova i teških uslova u kojima su radili muškarci, posebno pomorci, u svim mediteranskim društvima bilo je više \u017eena. Sama ova \u010dinjenica daje nam za pravo da tvrdimo da je uticaj \u017eena na javna doga\u0111anja bio ve\u0107i nego što se to \u010dini. \u017dene u srednjovekovnom Kotoru, zbog \u010destog odsustva mu\u017eeva, bile su primorane da preuzmu stvar u svoje ruke. Bile su ki\u010dma doma\u0107e radinosti, zanatstva, trgova\u010dki i nov\u010darski aktivne, dr\u017eale su kr\u010dme, vodile radove na seoskim imanjima, dizale sporove zbog nenapla\u0107enih dugova. Sve su to radile u nepovoljnim uslovima, njihova stvarna pozicija bila je oslabljena \u010dinjenicom da su \u017eene. Ipak, znale su se izboriti.<\/p>\n\n\n
\n \n