Ako se izuzme energetska politika, kao rezerva ruskog uticaja na Balkanu, pitanje je koje konkretne politi\u010dke interese ima Moskva, sem doma\u0107ih, za \u010dvrst stav o Kosovu. <\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Ne sopstvenom voljom, postali smo kibiceri šahovske partije Vladimira Putina i D\u017eord\u017ea V. Buša u kojoj su odabrali komplikovanu varijantu kosovskog otvaranja. I dok ovde mnogi o\u010dekuju da ruski d\u017eudista pobedi ameri\u010dkog ran\u010dera i tako za turnirsku nagradu dobije kolevku srpstva, partija je neobi\u010dna po tome što kibiceri imaju manji pregled igre od samih igra\u010da.<\/p>\n Opasna partija, jer iskustvo u\u010di da borba za kolevku koja metafori\u010dno oli\u010dava Srbiju \u010desto nije bila cilj promišljene ruske politike, više instrument, nekad koriš\u0107en prema Zapadu, nekad za doma\u0107u upotrebu. Isto va\u017ei za Amerikance. Idemo redom.<\/p>\n Doga\u0111aji posle ameri\u010dkog trijumfa u hladnom ratu oslabili su Rusiju u svakom pogledu. Povukla se iz Isto\u010dne Evrope, napustila Bliski istok, zaboravila na Afriku, centralnu Aziju prepustila ameri\u010dkim naftašima i oru\u017earima.<\/p>\n Okrenuta sebi, bila je zagledana u bivšu Jugoslaviju i njene ratove. Percepcija jugotraume kao ne\u010dega što mo\u017ee da se dogodi i Ruskoj Federaciji. Strah od doma\u0107ih separatisti\u010dkih pokreta umnogome je formirao rusku poziciju. Zajedni\u010dka sudbina ugro\u017eenih integriteta.<\/p>\n Ova projekcija, koja je popularni klimaks do\u017eivela pore\u0111enjima ratova na Kosovu i u \u010ce\u010deniji, odredila je rusko insistiranje na principu nacionalnog suvereniteta koji zapadni umovi \u010desto ne uspevaju da prate. Va\u017enost ovog faktora u\u010dinila je da se posle rušenja Berlinskog zida drugi balkanski regioni gotovo izgube iz ruske vizure. Bivši "mali brat" Bugarska preko no\u0107i i bez re\u010di nestala je iz diskursa ruske javnosti. U fokusu Rusije bili su samo Jugoslavija i njeni dezintegracioni procesi.<\/p>\n Rusi mogu malo da znaju o Srbiji, ali mnogobrojne sli\u010dnosti "istorijskih sudbina" uticale su da Rusi imaju više empatija prema Srbima nego geografski bli\u017eim Ukrajincima. Takve projekcije našle su mesta u ruskoj spoljnoj politici koja je na Balkanu dobila idealnu pozornicu. Postala je retori\u010dka radionica za pokazivanje ruske \u017eelje da sebi vrati status velike sile. Istovremeno je razotkrivala nedostatak stvarnog kapaciteta i svu rascepkanost spoljne politike koju su pokušavali da vode folklorni nacionalisti poput Vladimira \u017dirinovskog ispijaju\u0107i zdravice rusko-srpskom prijateljstvu i napadaju\u0107i "mondijalisti\u010dke zavere".<\/p>\n Kulturološka, verska i bratska bliskost Rusa i Srba i danas je omiljena tema ruske radikalne nacional-patriotske opozicije, ali ona nikada nije bila temelj zvani\u010dnih akcija. Kremlj je pokušavao da ostavi utisak da nezavisnom politikom uti\u010de na doga\u0111aje kako bi prikrio \u010dinjenicu da mu je prostor dejstva ograni\u010den i da su Rusi u suštini sledili politiku Zapada.<\/p>\n "U Prištini smo bili prvi, kao nekad u Berlinu", hvalio se neki ruski vojni zvani\u010dnik, ali akcija je razotkrila sve slabosti. Tadašnji šef diplomatije Igor Ivanov obavešten je u poslednji \u010das pa se distancirao. Sve se svelo na presti\u017e koji se ubrzo pretvorio u saradnju sa britanskim vojnicima Kfora. Boris Jeljcin je u dnevniku napisao da nisu ostvarene nikakve vojne ili diplomatske prednosti.<\/p>\n Nisu, ali dok je Slobodan Miloševi\u0107 nama ovde veli\u010dao akciju Rusa, na Zapadu su hvalili rusku kooperativnost. Plašim se da su ovde mnogi zaboravili da je Putin oktobra 2000. svet i tadašnju opoziciju šokirao nespremnoš\u0107u da prizna pobedu Vojislava Koštunice i pozivom da on i Miloševi\u0107 do\u0111u na konsultacije u Moskvu.<\/p>\n Mnogo toga se promenilo. Posebno otkako je Putinova diplomatija prihvatila britanske postulate o interesu kao vrhunskom \u017erecu nacionalne politike. Rusija ne krije nameru da bude prisutna svugde gde je to njoj va\u017eno. Kada najoštrije kritikuje Bušov unilateralizam i natovsko napredovanje na istok, a u govoru povodom Dana pobede nad fašizmom ka\u017ee da ga neke stvari podse\u0107aju na Tre\u0107i rajh, Putin nedvosmisleno pokazuje šta ho\u0107e, a šta ne\u0107e. Ho\u0107e da se Rusija uva\u017eava i konsultuje. Ne\u0107e diktate.<\/p>\n Veliki su ponovo po\u010deli da ukrštaju ma\u010deve. Ali, ako svet nije zaratio zbog Koreje ili tokom kubanske raketne krize, sada sigurno ne\u0107e. Rusko-ameri\u010dki odnosi jesu zahladneli, kao što su i odnosi Rusije sa EU, ali pri\u010de o novom hladnom ratu su u najgorem slu\u010daju preuranjene, u najboljem preuveli\u010dane.<\/p>\n Kontrolisano zaoštravanje je na nivou reske diplomatske retorike. Pravila igre su viteška. Posle okršaja – bilo da se radi o Iraku, Iranu, ruskoj energetskoj politici, bilo o ameri\u010dkom odbrambenom štitu – Putin i Buš spremni su da partnerski pri\u010daju.<\/p>\n Ovoj listi sada se pridru\u017eilo i Kosovo. Problem je poligon na kome se Amerikanci i Rusi me\u0111usobno testiraju, znaju\u0107i unapred da ovakav ili onakav ishod ne\u0107e bitno narušiti njihove odnose koji imaju više interese i krupnije probleme. I dok se oni navikavaju na neku novu ravnote\u017eu, ova lakmus proba je više nego neugodna jer nam – što pretpostavljam da ne \u017eelimo – odre\u0111uje ili kiselo ili bazno stanje. <\/p>\n Ako se izuzme energetska politika, kao rezerva ruskog uticaja na Balkanu, pitanje je koje konkretne politi\u010dke interese ima Moskva, sem doma\u0107ih, za \u010dvrst stav o Kosovu. U ovoj fazi izgleda da se više radi o simulaciji velike geopoliti\u010dke igre na druge teme nego o sadr\u017eajnoj dugoro\u010dnoj regionalnoj strategiji.<\/p>\n Altruizma tu nema. Buš Srbiji poru\u010duje da se pomiri sa sudbinom da "više nikada" ne\u0107e vladati Kosovom i zauzvrat obe\u0107ava da \u0107e da pogura naše pribli\u017eavanje evroatlantskim integracijama i ulazak u EU. Putin ponavlja da rešenje mora da bude prihvatljivo Beogradu, a šta ako podršku uslovljava ulaskom ruskog kapitala ili našim odustajanjem od \u010dlanstva u NATO-u?<\/p>\n Rusi su protiv nametanja rešenja silom i principom suvereniteta i teritorijalnog integriteta brane Srbiju. Da ne izgube \u010ce\u010deniju, gde su koristili silu. Amerikanci principom samoopredeljenja brane Kosovo da bi Evropljanima uvalili "vru\u0107 krompir" i pokazali da ne ratuju baš sa svim muslimanima sveta. Briga ih za Kurde.<\/p>\n Interesi, i samo interesi. Principi su manje va\u017ena stvar. Veliki rade ono što ho\u0107e, mali ono što moraju, govorio je anti\u010dki mislilac Tukidit. Bez obzira na to kakav je, i bez obzira na to što je u odlasku, Buš \u0107e zarad Amerikanaca morati da se navikne na Putinove dolaze\u0107e Ruse. Verujem da \u0107e to biti najve\u0107i domet njihovog skorog susreta u Mejnu. <\/p>\n "Sinatrina doktrina" – "I did it my way" (U\u010dinio sam to na svoj na\u010din) – va\u017ei i za Ruse i za Amerikance. Potrudi\u0107e se oni da se dogovore. I o Kosovu. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako se izuzme energetska politika, kao rezerva ruskog uticaja na Balkanu, pitanje je koje konkretne politi\u010dke interese ima Moskva, sem doma\u0107ih, za \u010dvrst stav o Kosovu. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46371","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46371","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46371"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46371\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46371"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46371"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46371"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}