Pre \u010detvrt veka, zbog aforizma "Ako ve\u0107 mo\u017eemo i moramo bez Tita, mo\u017eemo i bez mnogih drugih", \u010duveni pesnik Duško Radovi\u0107, sa svojom izuzetno popularnom emisijom "Beograde, dobro jutro", uklonjen je sa radija, a nedugo posle toga otišao je i iz \u017eivota<\/p>\n
Pi\u0161e: Jovan Janji\u0107\/NIN<\/strong><\/em><\/p>\n Knji\u017eevni \u010dasopis Nova zora u najnovijem broju donosi pismo koje je njegovom glavnom i odgovornom uredniku, piscu Radoslavu Brati\u0107u, uputio dugogodišnji novinar i urednik beogradskog Studija B Milorad Roganovi\u0107. Pismo je objavljeno pod naslovom "Ko je ubio Duška Radovi\u0107a". Pored ovog, objavljena su i \u010detiri pisma koja je Roganovi\u0107u pre tri godine prosledio Duškov brat Brana Radovi\u0107, a "u kojima on pokušava da ubla\u017ei lakirovku vladavine Ivana Stamboli\u0107a u Srbiji i ispri\u010da bar deo pri\u010de o neslavnom odlasku njegovog brata sa medija a, kao posledica toga, i iz \u017eivota".<\/p>\n Isti\u010du\u0107i da je bio u velikoj dilemi, Roganovi\u0107 obrazla\u017ee zašto je odugovla\u010dio da stavi na uvid javnosti pisma koja govore o "višegodišnjim naporima Duškovog brata": "Na jednoj strani istina o Dušku, pa i jednom vremenu u kojem je bilo dobro samo to što je za nijansu bilo bolje od onog koje je sledilo (Ivan od Slobe), a na drugoj strani, tek otkriveno telo mu\u010dki ubijenog predsednika Srbije, \u010dija je egzekucija izvršena samo zato što je satrapu rekao da je diktator."<\/p>\n No, "pošto su se stvari u me\u0111uvremenu stabilizovale" i "strasti stišale", u\u010dinio je to sada.<\/p>\n Kao razlog svog oglašavanja, Roganovi\u0107 navodi i to što se u jednom od pisama Brane Radovi\u0107a i on spominje "kao \u010dovek koji zna šta se tada dešavalo a \u0107uti". Zato u nastavku Roganovi\u0107 piše kako je "kao prisutan posmatra\u010d to video".<\/p>\n "Duško Radovi\u0107 je tih godina, 1982-83, bio u punoj formi. U 7 i 15, za ve\u0107inu je po\u010dinjao radni dan emisijom ‘Beograde, dobro jutro’. Iako u suštini više humoristi\u010dke, no satiri\u010dne, njegove \u017eaoke su poga\u0111ale. Neke od njih, poput one ‘Ako ve\u0107 mo\u017eemo i moramo bez Tita, mo\u017eemo i bez mnogih drugih’, sa današnjeg stanovišta zvu\u010de prili\u010dno benigno, a tada su bile razlog da mo\u0107ni \u010dovek gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, njegov predsednik Ivan Stamboli\u0107, okrene telefon redakcije Studija B i skine emisiju sa programa. Takva su to bila vremena", piše Roganovi\u0107.<\/p>\n Odjeka je bilo i u doma\u0107oj i u svetskoj javnosti. "Neki bezobrazni strani novinari", ka\u017ee "u tekstovima iz Beograda postavljali su pitanje ko to sme da ubija ljude po medijima (tada su im ubijali emisije, a u docnije doba su novinari bili i fizi\u010dki likvidirani)".<\/p>\n Posle zabrane Radovi\u0107eve emisije shva\u0107eno je da je mnogo ve\u0107a šteta od eventualne koristi takve politi\u010dke odluke, pa je i sam Stamboli\u0107 krajem 1983. pozvao na razgovor nekoliko ljudi iz Studija B. Prisutni su bili Slobodan Glumac, glavni i odgovorni urednik ove tada popularne radio-stanice, Duško Radovi\u0107, Beogra\u0111anima dobro znani \u0110oko Vještica i u to vreme vo\u0111a novinarske ekipe Milorad Roganovi\u0107.<\/p>\n Pokušavaju\u0107i da izgladi nesporazum, s obrazlo\u017eenjem u stilu narodne izreke "ko radi, taj i greši", posle desetak minuta, Stamboli\u0107 predla\u017ee da se Duško Radovi\u0107 vrati u emisiju "Beograde, dobro jutro". Bilo je to iznena\u0111uju\u0107e, pa su za trenutak svi ostali bez teksta.<\/p>\n Prvi se oglasio Duško: "Ja jesam mali \u010dovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme." Izrekao je svoj politi\u010dki epitaf. Posle toga svi su ustali i otišli.<\/p>\n Drugi deo pri\u010de, zapisuje Roganovi\u0107, nastavio se 1984. godine: "Ve\u0107 je bio pao u krevet. Slobodan Glumac i ja otišli smo u bolnicu da ga vidimo. Na izlasku, pitali smo doktora: ‘Je li rak?’ ‘Kamo sre\u0107e da je’, rekao je, ‘rak bismo znali da usporimo. Izgleda da je \u010di\u010da rešio da umre.'"<\/p>\n Završavaju\u0107i pismo, Roganovi\u0107 piše: "Imaju\u0107i sve ovo u vidu, dajem sebi za pravo da mislim da je Dušan Radovi\u0107 ubijen u svojoj šezdeset i drugoj godini. Dr\u017eavu Srbiju nije moglo da opere ni to što mu je mesec dana pred smrt dala i uru\u010dila Sedmojulsku nagradu."<\/p>\n Prvo pismo u prilogu je "Otvoreno pismo Vladi Srbije", koje je Duškov ro\u0111eni brat Branimir U. Radovi\u0107, u martu 2003. godine, poslao listu Politika, za rubriku "Me\u0111u nama". Zapo\u010dinje ga re\u010dima: "Sa velikim iznena\u0111enjem i ogor\u010denjem pro\u010ditao sam u novinama izjavu gospodina \u017darka Kora\u0107a kako je Vlada Srbije donela odluku da Ivan Stamboli\u0107, uz najve\u0107e dr\u017eavne po\u010dasti, bude sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu."<\/p>\n Potom obrazla\u017ee zašto je ogor\u010den, isti\u010du\u0107i da on Ivana Stamboli\u0107a ne vidi kao demokratu i velikana, ve\u0107 "kao bivšeg mo\u0107nika CK SK Srbije koji je tada ‘vedrio i obla\u010dio'". Podse\u0107a na slu\u010daj svog brata i napominje da je "od tada sve krenulo loše po Duška". Citira i re\u010di Duška Radovi\u0107a iz intervjua, objavljenog 1. januara 1984. godine, kada se (samo jednom) po\u017ealio: "U meni se nešto dešava. Otkako sam prestao da se obra\u0107am Beogra\u0111anima izgubio sam mo\u0107 govora, teško govorim a i oslabio sam."<\/p>\n Posle nepunih osam meseci (16. avgusta 1984) Duško je umro. A njegov brat Brana, u pomenutom pismu, konstatuje: "Stres koji mu je napravio bahati politi\u010dar prouzrokovao je pojavu i napredovanje neizle\u010dive bolesti." A zatim, na kraju pisma, postavlja pitanje: "Trebaju li Duško Radovi\u0107 i Ivan Stamboli\u0107 da le\u017ee jedan pored drugog u Aleji velikana?"<\/p>\n S obzirom na to da Politika nije objavila ovo pismo, Brana Radovi\u0107 zatim piše tadašnjem potpredsedniku Vlade Srbije \u017darku Kora\u0107u: "O\u010digledno, Ivan Stamboli\u0107 je još uvek mo\u0107niji od Duška Radovi\u0107a. Umesto CK SK Srbije iza Stamboli\u0107a sada stoji Vlada Srbije. A iza Duška stoji samo narod Srbije koji ga i dalje obo\u017eava i skoro svakodnevno spominje i citira."<\/p>\n U Novoj zori objavljena su još pisma Mirku \u0110eki\u0107u, povodom njegovog teksta u Politici o Ivanu Stamboli\u0107u, i generalnom direktoru RTS Aleksandru Tijani\u0107u (koga Brana Radovi\u0107 greškom oslovljava sa "Tirneni\u0107", ali se iz konteksta jasno vidi o kome je re\u010d), od koga se tra\u017ei da u tada najavljenoj emisiji Televizije Beograd o bivšem predsedniku Srbije budu pro\u010ditana i tri pisma ovde spomenuta.<\/p>\n Milorad Roganovi\u0107, u izjavi za NIN, objašnjava: "Ja sam morao to da objavim. To se dugo kuvalo u meni. S jedne strane, prevelika je rana Ivanova, a, s druge strane, ja sam svedok tih doga\u0111anja. Svedok sam i tog našeg srpskog mentaliteta: ako je nešto bilo malo bolje od ne\u010deg što je bilo u\u017easno loše, lakirajmo i proglašavajmo ga za idealno. Stvari moraju da se dovedu na svoje mesto…"<\/p>\n I predo\u010dava zašto se oglasio baš u Novoj zori: "Nisam hteo da pravim politi\u010dki skandal i zato sam ove materijale dao \u010dasopisu Nova zora. To je ugledni knji\u017eevni \u010dasopis, mo\u017eda i najugledniji koji izlazi na srpskom jeziku. A ovo sam nazvao – prilogom knji\u017eevnoj istoriji. Da se zna ko je ubio Duška Radovi\u0107a…"<\/p>\n Roganovi\u0107, zatim, iz prve ruke, svedo\u010di kako je Duško to podneo: "Kada su ga najurili sa radio-talasa, u to vreme iz ovde najslušanije emisije, on je po\u010deo da se topi; odjednom su pantalone koje je stalno nosio na tregerima postajale sve šire i šire, da bi na kraju postale toliko široke da je jedva hodao. Umirao nam je pred o\u010dima. Iz pijeteta prema njemu, tri a mo\u017eda i \u010detiri godine njegovu sobicu, taj njegov golubarnik, kako ga je i sam zvao, u jednom \u0107ošku na 23. spratu Beogra\u0111anke, dr\u017eali smo nenastanjenu. Sve sa papirima na stolu, bilo je kao kada je on bio tamo…"<\/p>\n I dugogodišnji popularni novinar \u0110oko Vještica svedo\u010di da je Duško "izuzetno teško podneo skidanje sa programa" i da se od toga nije oporavio. Ka\u017ee da je bio "ne osetljiv, nego preosetljiv" i da mu je "svaka nepravda teško padala". <\/p>\n "Bio sam svedok njegovih stvaranja", ka\u017ee Vještica. "Jer, u ranim jutarnjim satima, pored tonca, on i ja smo bili jedini u Studiju B. Bilo je dana kada mu nije išlo. S vremena na vreme ušao bih u njegovu sobu: korpa je bila puna zgu\u017evanih šlajfni, pepeljara prepuna opušaka, on natmuren… Kada mu ne bi krenulo bio je najnesre\u0107niji \u010dovek na svetu. Odlazio je iz studija sa velikim treskom vrata. Potom ga nije bilo po dva-tri dana, dok mu se opet ‘ne slo\u017ee sve kockice u glavi’. I, eto, takvog Duška, preosetljivog pesnika, stave na tapet. I naravno da se sve slomilo…"<\/p>\n \u0110oko Vještica prijateljski je zamerio Dušku Radovi\u0107u što nije skupio snage i odbio Sedmojulsku nagradu, koju su mu "pred smrt gurnuli". Trebalo je, ka\u017ee, da im odgovori: "Ne\u0107u, hvala. Zbog vas sam se razboleo i, evo, uskoro me ne\u0107e biti…"<\/p>\n Sli\u010dno je, veli, sa dodelom nagrade pred smrt, postupljeno i sa popularnim glumcem Zoranom Radmilovi\u0107em…<\/p>\n O teškoj \u017eivotnoj drami Duška Radovi\u0107a, posle ukidanja njegove emisije "Beograde, dobro jutro" svedo\u010di i Zvonko Panti\u0107, tako\u0111e jedan od vode\u0107ih ljudi Studija B u proteklim decenijama. Panti\u0107 podse\u0107a da je Duško stalno bio "trn u oku" i da je "stalno bio tema" tadašnjih politi\u010dara, iako nije bio politi\u010dki anga\u017eovan.<\/p>\n "On je na svet oko sebe, na ono što se dešava, gledao kao svaki obi\u010dan \u010dovek. Bilo je tu aforizama od pijace do politike. Ali, nikad ništa namešteno, da nekog nagrdi, a nekog uzdigne. I kada su ga skinuli sa programa, on nikada ni jednu re\u010d nije rekao protiv njih. Nosio je to u sebi…", ka\u017ee Panti\u0107.<\/p>\n Podse\u0107a Panti\u0107 i na anegdotu koja se tada mogla \u010duti: "Kada se Predsedništvo Komiteta ujutru skupi, valjda je to bilo ponedeljkom, Stamboli\u0107evo prvo pitanje je bilo: ‘Je l’ onaj matori opet nešto lupetao?'"<\/p>\n Taj matori, ka\u017ee, bio je Duško Radovi\u0107.<\/p>\n A Duškov brat Brana Radovi\u0107 podse\u0107a da je Predsedništvo Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 8. novembra 1982. godine razmatralo "aktuelna idejno-politi\u010dka pitanja informativnih delatnosti" i da je 16. novembra objavilo zaklju\u010dke u kojima stoji: "Aforizmi u popularnoj satiri\u010dnoj emisiji ‘Beograde, dobro jutro’ u poslednje vreme sve \u010deš\u0107e imaju obele\u017eje politi\u010dkih poruka sa izra\u017eenom moralisti\u010dkom i demagoškom pozadinom. Sadr\u017eina tih poruka ponekad je krajnje destruktivna i neprihvatljiva. Potrebno je izvršiti podrobniju analizu idejne usmerenosti ovakvog delanja."<\/p>\n Usledila je analiza, ali i zabrana emisije.<\/p>\n Brana Radovi\u0107 ka\u017ee da je Ivan Stamboli\u0107 telefonom zvao Duška i tra\u017eio da prekine emisiju "Beograde, dobro jutro", a ako to ne u\u010dini da \u0107e uslediti zabrana Studija B.<\/p>\n "Duško je pristao da prekine sa emisijom, da ne bi zaposlene u Studiju B doveo u situaciju da ostanu bez posla", veli.<\/p>\n Brana Radovi\u0107 potvr\u0111uje da se Duško razboleo kada je skinut sa programa. Ka\u017ee: "Krenulo je od stresa. Otkazao mu je centar za disanje. Trajalo je to godinu i nešto dana. Za to vreme on se sušio, slabio, sve te\u017ee je govorio…"<\/p>\n Osim pisama upu\u0107enih na pomenute adrese, Brana napominje da je pisao i supruzi Ivana Stamboli\u0107a.<\/p>\n "Meni je \u017eao za ono što se Ivanu desilo. Ali, mora se re\u0107i ono što jeste, onako kako je bilo…", ka\u017ee brat Duška Radovi\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pre \u010detvrt veka, zbog aforizma "Ako ve\u0107 mo\u017eemo i moramo bez Tita, mo\u017eemo i bez mnogih drugih", \u010duveni pesnik Duško Radovi\u0107, sa svojom izuzetno popularnom emisijom "Beograde, dobro jutro", uklonjen je sa radija, a nedugo posle toga otišao je i iz \u017eivota<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46357","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46357","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46357"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46357\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46357"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46357"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46357"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}