Opasno je kada se stereotipi kristalizuju, kada se instrumentalizuju ili se njima manipuliše u politi\u010dke svrhe. Tada treba da se borimo protiv njih. To se i desilo sa postoje\u0107im stereotipima o Balkanu<\/p>\n
Pi\u0161e: Marina Vuli\u0107evi\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Marija Todorova, proslavljeni profesor istorije na univerzitetima Ilinois i Urbana- Champaign, i jedan od najboljih stru\u010dnjaka za Balkan, došla je u višednevnu posetu Beogradu povodom drugog izdanja njene knjige „Imaginarni Balkan" koju je u svojoj izdava\u010dkoj ku\u0107i „Biblioteka 20. vek" objavio Ivan \u010colovi\u0107. Marija Todorova \u0107e u Narodnoj biblioteci Srbije danas u 19 \u010dasova odr\u017eati predavanje „Istorijska zaostavština izme\u0111u Evrope i Bliskog istoka", a sutra \u0107e u Centru za kulturnu dekontaminaciju, tako\u0111e u 19 sati, u\u010destvovati u razgovoru o knjizi „Imaginarni Balkan" koja je u ovom, novom izdanju oboga\u0107ena i obimnim predgovorom. <\/p>\n Nemogu\u0107e je da Vas u ovom trenutku, kao vrhunskog balkanologa, ne pitamo o kosovskom problemu. Ve\u0107 ste u svojim prethodnim analizama konstatovali da u ovom sporu niko nije nevin…<\/em><\/p>\n Plašila sam se da \u0107emo razgovor po\u010deti sa Kosovom, jer nemam odgovor za Kosovo. Teško\u0107a je u tome što je, naravno, nemogu\u0107e predvideti šta \u0107e biti, ali taj problem po\u010deo je sa raspadom Jugoslavije i to je, kako vidim, poslednja faza te dezintegracije. Pogledajmo \u010dinjenice: Kosovo je prakti\u010dno ve\u0107 nezavisno i pod protektoratom je NATO-a. Ve\u0107 pre nekoliko godina u sedištima zapadne Evrope i Ujedinjenih nacija odlu\u010deno je da Kosovo treba da bude nezavisno. Taj utisak stekla sam u razgovorima sa diplomatama i politi\u010darima, ali ne na osnovu direktnih dokaza. Jedini prigovor na ovo pitanje dala je Rusija, zbog stanja u \u010ce\u010deniji i Osetiji. Najve\u0107i problem je sada u tome kakva \u0107e biti lan\u010dana reakcija koju bi pokrenula formalna nezavisnost Kosova. Dakle, gde \u0107e sve u svetu isti procesi biti aktivirani. Ali, recite mi, kada je u istoriji takva ideja nešto spre\u010dila? \u010cinjenica je da nemam informacije šta se stvarno dešava u diplomatskim krugovima, ali ono što vidim jeste da je za Srbiju najbolje da obavi dobar pregovor koji podrazumeva i brzi ulazak u Evropsku uniju. <\/p>\n Koji je doprinos politike Zapada sadašnjoj situaciji?<\/em><\/p>\n Problem Kosova poti\u010de još od po\u010detka 20. veka i ne mislim da treba kriviti Zapad. On je krenuo od odnosa unutar Jugoslavije u kojoj su Albanci bili jedini koji nisu bili Jugosloveni. U pitanju je najednostavniji nacionalizam, kao u Palestini. U mom \u010dlanku koji je preveden u srpskom \u010dasopisu „Re\u010d" uvredila sam Srbe jer sam rekla da su kao Palestinci u Izraelu, uvredila sam Jevreje jer sam rekla da je Kosovo kao Palestina. Ali, ja to tako vidim. To je nacionalni oslobodila\u010dki pokret koji ne izgleda naro\u010dito privla\u010dno. Nijedan nasilni\u010dki pokret nije privla\u010dan, iako se zove nacionalnooslobodila\u010dki pokret. <\/p>\n Kako deset godina posle objavljivanja „Imaginarnog Balkana" posmatrate situaciju u širem regionu Balkana?<\/em><\/p>\n Najva\u017enije je da više nema rata, i to je naravno najva\u017enije. Ne mislim da je rat u Jugoslaviji uticao na druge zemlje Balkana, bio je to gra\u0111anski rat, uprkos svemu što je re\u010deno, u kojem se raspala jedna dr\u017eava. Posle deset godina desilo se preure\u0111enje prostora nekadašnje Jugoslavije i stvaranje novih zemalja. To se dešava svuda u svetu, federacije mogu da postoje i da se raspadnu. U \u010cehoslova\u010dkoj smo to videli, ali, Bogu hvala, bez krvi. Mo\u017eda to vidimo i u Britaniji, jer je škotski parlament glasao za otcepljenje. Ko zna, mo\u017eda \u0107e se i zapadna Evropa sastojati od manjih dr\u017eava u okviru ve\u0107e federacije? To nije nikakva tragedija, va\u017eno je da je rat završen. Sada ve\u0107 mo\u017eemo da vidimo da su odnosi me\u0111u bivšim zara\u0107enim stranama nekadašnje Jugoslavije bolji i da, \u010dak, negde postoji uzajamna nostalgija što je, zapravo, divno. Termin „balkanizam" je retori\u010dki koriš\u0107en na Zapadu, kasnih 80-ih i ranih 90-ih godina, kao podrška manjku \u017eelje da uklju\u010di Balkan u evropski razvoj. Tematski je Balkan getoiziran i proglašen razli\u010ditim. Do kraja devedesetih mislila sam da je taj razgovor neprobojan, jer mi se \u010dinilo da zavisi od odluka politi\u010dke elite zemalja zapadne Evrope: „Ne \u017eelimo da imamo veze sa prljavim i siromašnim delom Evrope". Ali, raspadom Jugoslavije, nenamernim posledicama i posebno odlukom da Jugoslavija bude bombardovana 1999. godine, uvela je NATO trupe, i one nikada nisu otišle sa Balkana. Od tog trenutka, Zapad je na Balkanu i tako je i Balkan na Zapadu. Pre toga nije bilo ni razgovora o Rumuniji i Bugarskoj, a sada su deo Evropske unije. Neizbe\u017eno \u0107e i Hrvatska uskoro biti u EU, za njom i Makedonija i Srbija. Balkanci \u0107e biti u Evropi, Srbi \u0107e biti u Evropi, pre ili kasnije. <\/p>\n Dakle, stereotipi o Balkanu kao uzburkanom i nasilnom regionu odredili su dobrim delom politiku Zapada?<\/em><\/p>\n Stereotipi su odigrali svoju ulogu. Ne mo\u017eemo da postupamo bez stereotipa, ljudski um je tako sklopljen. Stereotipi su nešto neophodno. Po\u010dinjemo od ne\u010deg apstraktnog, što je obi\u010dno stereotipno, i onda se usredsre\u0111ujemo na detalje i prilago\u0111avamo stereotipe ili ih rušimo i stvaramo nove. Opasno je kada se stereotipi kristalizuju, kada se instrumentalizuju ili se njima manipuliše u politi\u010dke svrhe. Tada treba da se borimo protiv njih. To se i desilo sa postoje\u0107im stereotipima o Balkanu. Ima i dobrih stereotipa. Na primer, da su ljudi Balkana otvoreni i maštoviti. I kada govorimo o Zapadu ili o srednjoj Evropi, i to su stereotipi. Stereotipi nisu sasvim izmišljeni, obi\u010dno su i ta\u010dni. \u010cesto su sve te loše stvari koje su re\u010dene o Balkanu zasnovane na individualnim doga\u0111ajima, ali opasno je kada se prenose na celi region. Sada stereotipi nisu aktivni, ali ne zna\u010di da su nestali. Uvek postoje stereotipi koji se odnekud mogu izvu\u0107i i pokazati nekome, kako bi u njemu izazvali krivicu. To nema veze sa Balkanom, ve\u0107 sa na\u010dinom na koji se ljudi odnose jedni prema drugima. <\/p>\n Ne optu\u017eujem Srbe<\/strong><\/p>\n Šta Srbi da rade sa krivicom koja im je nametnuta?<\/em><\/p>\n Li\u010dno ne verujem u kolektivnu krivicu, ni u slu\u010daju Nemaca, gde je kolektivna krivica otišla tako daleko. U Srbiji više vidim odbrambeni stav nego krivicu. Nisam videla javnu raspravu u Srbiji gde bi se ljudi zaista suo\u010dili sa onim što se desilo. Ipak, prona\u0111eni kamion sa leševima izazvao je veliki šok. Ne optu\u017eujem Srbe, jer, najzad, to se desilo pre deset godina. \u010cini mi se da je mnogo politi\u010dara iz prethodnog perioda u politi\u010dkoj igri i zbog toga postoje poteško\u0107e. Nemcima je trebalo 20 godina. Tek je generacija iz `68. godine pitala svoje o\u010deve šta su radili tokom Drugog svetskog rata. Stoga, nestrpljivi su ljudi koji ka\u017eu da se Srbi ne suo\u010davaju sa svojom krivicom.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Koliko Balkan nestaje kao region i koliko je geografski i teorijski deo globalnog sveta?<\/em><\/p>\n Teško je re\u0107i. I dalje Balkan postoji kao geografski prostor, sa svojim istorijskim osobenostima. Postoji, me\u0111utim, zajedni\u010dki evropski mentalitet naro\u010dito kod mladih koji puno putuju. Ne samo na Balkanu, ve\u0107 i u celoj Evropi. Vidite kako je u usponu kulturni nacionalizam. Mladi nacionalizam ne uzdi\u017eu na opasan na\u010din, ve\u0107 izdvajaju neke njegove osobenosti, isti\u010du\u0107i suverenitet. To je zanimljivo. <\/p>\n Kako Srbija da „izle\u010di" svoj polo\u017eaj na Balkanu i u Evropi?<\/em> <\/p>\n Strateški, ne vidim alternativu ulasku u Evropsku uniju. Lošije je biti izvan EU, ukoliko je neka susedna zemlja u njoj. Osim ako niste bogata Švajcarska, pa sebi to mo\u017eete da priuštite. Cena za to je ono što je nametnuto, a to mnogi u Srbiji ne bi voleli. To je pitanje izbora. Shvatam da je to \u010desto poni\u017eavaju\u0107e, da su to dupli standardi, i svi to znaju, i to vidimo u saradnji sa Haškim tribunalom. Pitanje je koliko je u Srbiji politi\u010dka elita spremna na odricanja. <\/p>\n Balkan je i metafora?<\/em><\/p>\n Balkan je metafora za nasilje, nered, rat, nešto što ide uz raspad velike politike i stvaranje manjih. To ne zna\u010di da se ova metafora ne mo\u017ee promeniti, i da je uvek bila takva. Sve ima svoj po\u010detak i potencijalni kraj.<\/p>\n\n\n
\n \n