Emil Vlajki: Kada je situacija u Rusija bila jednako loša kao ova danas u Srbiji, Lenjin je rekao: "Da bi se nešto istinski sprovelo, potrebni su revolucionarni vo\u0111a, revolucionarni program i revolucionarna partija." Srbi u ovom \u010dasu nemaju nijedan od ta tri elementa<\/p>\n
Pi\u0161e: Sini\u0161a Dedei\u0107\/Glas javnosti<\/strong><\/em><\/p>\n Rusija nema nikakvog interesa da brani prava Srba. \u010citava srpska politi\u010dka elita \u017eeli da Srbija u\u0111e u NATO, a koliko se meni \u010dini NATO je direktni protivnik Rusije. To onda zna\u010di da je i Srbija protivnik Rusije. Zašto bi, onda, Rusija pomagala jednu takvu politi\u010dku ekipu, ka\u017ee u razgovoru za Glas<\/em> dr Emil Vlajki, politi\u010dki filozof, profesor na Nezavisnom univerzitetu za politi\u010dke i društvene nauke u Banjaluci. Vlajki koji je pre nekoliko dana u Beogradu promovisao svoju novu knjigu "Uvod u komuniciranje postmodernizma", veruje da \u0107e Rusija ipak staviti veto na rezoluciju o Kosmetu, ali "iz drugih, geopoliti\u010dkih i geostrateških, razloga." <\/p>\n Ka\u017eete da je NATO neprijatelj Rusije, a ipak je \u010dlanica Partnerstva za mir.<\/strong><\/p>\n – Te privremene institucije me uopšte ne zanimaju. Znam da sa jedne strane postoji Evropa, sa druge strane SAD \u010diji su interesi suprotstavljeni, a PZM je regionalna organizacija koja je efemerna. Rusija je velika sila i mo\u017ee sebi da dozvoli pravo na takti\u010dko \u010dlanstvo u jednoj takvoj organizaciji. Ona mora da taktizira i da se izvu\u010de iz blata u koje su je uvukli Gorba\u010dov i Jeljcin. Rusija preko Putina ponovo dobija renome velike sile. Putin je sigurno ruski \u010dovek stole\u0107a, on je genije za politiku. <\/p>\n Ko je Emil Vlajki?<\/strong><\/p>\n Emil Vlajki je odrastao u Splitu. U Zagrebu je završio Fakultet politi\u010dkih nauka i Ekonomski fakultet, a magistrirao i doktorirao politi\u010dke nauke u Parizu. Bio je profesor politi\u010dkih nauka u Sarajevu do 1993. godine i profesor na više svetskih univerziteta (Jejl, Leuven, Montreal, Laval, Otava). Autor je desetak knjiga iz filozofsko-politi\u010dke esejistike, objavljenih na više jezika. Više od deset poslednjih godina \u017eiveo je u Kanadi i Francuskoj, a od 2005. predaje na Nezavisnom univerzitetu za politi\u010dke i društvene nauke u Banjaluci.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Kako procenjujete politi\u010dki polo\u017eaj Srbije u ovom trenutku?<\/strong><\/p>\n – Ja sam 2002. godine objavio tekst u kome navodim da kalvarija Srba još nije po\u010dela. Tada sam kazao da \u0107e prvo oti\u0107i Crna Gora, zatim Kosmet, pa onda sve redom. Mislim da se taj redosled, na\u017ealost, ostvaruje. Bivši ambasador SAD Montgomeri jednom prilikom je kazao: "Vi ste Kosovo izgubili 1999. godine, pošto smo mi tada doneli odluku da ono više ne bude srpsko." Prema tome, svi ovi procesi pregovaranja su sa stanovišta ove informacije uzaludni i slu\u017ee samo zato da bi novinari imali o \u010demu da pišu i ispunjavaju novinske stranice u cilju zavaravanja naroda.<\/p>\n Ako je, kako ka\u017eete, sve ve\u0107 rešeno, kako bi onda, po vama, Srbija trebalo da se postavi?<\/strong><\/p>\n – Postoji Rezolucija 1244 i po njoj Srbija ima pravo na odre\u0111eni kontingent vojnih trupa i policije na Kosmetu. Me\u0111unarodnoj zajednici bi trebalo re\u0107i: "Na osnovu vaše odluke donesene u UN mi šaljemo dozvoljeni kontingent na Kosovo", i onda sa\u010dekati da se vidi da li \u0107e ona to da zabrani i tako usko\u010di sebi u usta i implicitno ka\u017ee da se rezolucije UN donose za budale koje ho\u0107e u to da veruju. Predsednik Tadi\u0107 izjavljuje da \u0107e se boriti za Kosmet, ali bez rata. Naravno, poznato je, ako \u0107emo lagati, da je Kosmet zauzet vrlo miroljubivim sredstvima, bez nasilja i uz pristanak svih. <\/p>\n Šta, dakle, da radi Srbija sa takvom politi\u010dkom elitom koja ve\u0107 sedam godina ne mo\u017ee da iskoristi \u010dak ni ono što joj pripada po me\u0111unarodnom pravu?<\/strong><\/p>\n Nemate visoko mišljenje o srpskoj politi\u010dkoj eliti.<\/strong><\/p>\n – Nema prave politi\u010dke elite u Srbiji. Mislim da je ona najve\u0107im delom pla\u0107eni\u010dka i da je i pre pada Miloševi\u0107a po\u010dela da prima novac za svoj rad protiv naroda i zemlje. U Srbiji je 40 odsto ljudi nezaposleno, sve društveno bogatstvo je rasprodato, uništeno, a moral je pao na najni\u017ee grane. Mislim da ta intelektualna i politi\u010dka elita odra\u0111uje posao za onaj novac koji je primila i koji prima.<\/p>\n A od koga ga prima?<\/strong><\/p>\n -Nemojte me previše provocirati. Ja sam nau\u010dni radnik i imam pravo da postavljam hipoteze. Na\u017ealost, moje su se hipoteze, mada su bile vrlo mra\u010dne, pokazale kao ta\u010dne. Te elite primaju novac od onog korpusa koji se naziva me\u0111unarodnom zajednicom kroz projekte, dotacije, stipendije i sli\u010dno, i zato moraju da slu\u017ee njihovim interesima. <\/p>\n U Srebrenici je bilo zlo\u010dina, ali ne i genocida<\/strong><\/p>\n – Kada se govori o doga\u0111ajima u Srebrenici, mislim da se termin genocid zloupotrebljava. To vre\u0111a narode koji su pre\u017eiveli istinski genocid, kada se nisu odvajali jedino muškarci da bi se ubijali, nego su se neselektivno ubijali svi: muškarci, \u017eene, deca, stari. Da su nacisti imali takvu su\u017eenu koncepciju genocida, barem \u010detiri miliona ljudi bi ostalo \u017eivo od šest miliona koji su pobijeni u koncentracionim logorima.<\/p>\n Koji onda termin smatrate ispravnim u ovom slu\u010daju?<\/strong><\/p>\n – Zlo\u010din, a nikako genocid.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Hvalili ste Miloševi\u0107a, \u0110in\u0111i\u0107a, a sada i Koštunicu. Nije li to kontradiktorno?<\/strong><\/p>\n – Nisam u poslednje vreme hvalio Koštunicu.<\/p>\n Ali ste za njega izjavili da "ima dobre namere".<\/strong><\/p>\n – Najve\u0107i deo onoga što je Koštunica napisao ili što govori javno, ja bih mogao da potpišem. Ali, ono što radi, u suprotnosti je sa onim što govori i piše. Ne samo da to prime\u0107ujem ja, nego to prime\u0107uje i narod. Njemu je popularnost od 2000. godine toliko opala, da je izgubio svaki kredibilitet. Mislim da je to \u010dovek kome je više stalo do vlasti, nego do \u010dasti.<\/p>\n Da li je mogu\u0107e povezati Miloševi\u0107a i \u0110in\u0111i\u0107a onako kako to vi \u010dinite?<\/strong><\/p>\n – Nisam hvalio ni Miloševi\u0107a. U svojoj knjizi "Novo totalitarno društvo i uništenje Jugoslavije" koja je izašla u Otavi šest meseci nakon agresije na Jugoslaviju, napisao sam da je Miloševi\u0107 zbog nedostatka vizije objektivno izdao srpske nacionalne interese.<\/p>\n Ipak, poslednjih godina ste bili bliski s njim.<\/strong><\/p>\n – Da, zato što je u Hagu istinski branio interese Srbije i srpskog naroda na jedan \u010dastan na\u010din i time se iskupio za sve grehe koje je ranije napravio.<\/p>\n A \u0110in\u0111i\u0107?<\/strong><\/p>\n – On je bio politi\u010dka vidra. Na kraju je shvatio da je Evropa njegov osnovni interes, da se pitanje Kosmeta mora rešavati u Srbiji, a ne u Vašingtonu i po\u010deo je da se udaljava od "Velikog brata" – SAD. On je bio latentni istinski branitelj Srbije, i u ovom \u010dasu na politi\u010dkoj sceni Srbije ne vidim nijednu osobu koja bi da stvarno uti\u010de na sudbinu ove zemlje. \u0110in\u0111i\u0107 je bio rasni politi\u010dar. U vreme dok je bio \u017eiv, ja sam govorio da bi ga trebalo smeniti, ali priznajem da sam se prevario. Shvatio sam da je \u0110in\u0111i\u0107 bio potencijalna veli\u010dina.<\/p>\n Ima li šanse da jednog dana i za Koštunicu ka\u017eete sli\u010dno?<\/strong><\/p>\n – Ne mogu biti prorok, ali Koštunica ipak ne pokazuje \u0110in\u0111i\u0107eve osobine.<\/p>\n Kako ocenjujete politi\u010dki u\u010dinak predsednika Tadi\u0107a?<\/strong><\/p>\n – Za njega sam rekao i napisao da bi bilo bolje da je nastavio da se bavi vaterpolom. Puno bi više uradio za vaterpolo reprezentaciju, nego za Srbiju.<\/p>\n Ho\u0107e li i kada Srbija u\u0107i u EU?<\/strong><\/p>\n – To su gluposti. EU je postala sinonim za \u010ditav niz ucena koje se vrše u odnosu na Srbiju – ako uradite ovo ili ono imate šansu da u\u0111ete u EU, a zatim dolazi slede\u0107i zahtev. EU je zaustavila primanje novih dr\u017eava. Nerazvijene zemlje Evrope osiromašuju bud\u017eet EU i bira\u010di u bogatijim \u010dlanicama EU su se izjasnili da je ne bi trebalo proširivati, barem za jedan du\u017ei period. A, to je jasno i zbog toga što je osnovni cilj postignut – pravljenje anakondinog zagrljaja oko Rusije. Tako\u0111e, granice na Balkanu nisu fiksirane, do\u0107i \u0107e do promena, naro\u010dito u Srbiji. Sada se u Sand\u017eaku ili Raškoj doga\u0111aju isti procesi kao nekada na Kosmetu: vrši se pritisak na Srbe, kupuje se njihova zemlja, i mnogi Srbi u ovakvoj situaciji odlaze. Postaje pitanje vremena kada \u0107e "Veliki brat" odlu\u010diti da u Sand\u017eaku ili na jugu u\u017ee Srbije (Bujanovac, Medve\u0111a, Preševo) izazove nove tenzije na nacionalnoj i verskoj osnovi i sa isprovociranim konfliktnim situacijama nastaviti da ometa ujedinjenje Evrope.<\/p>\n Predajete na Univerzitetu u Banjaluci. Mo\u017eete li da predvidite dalji tok doga\u0111aja u BiH?<\/strong><\/p>\n – BiH \u010deka razbijanje Republike Srpske. Nagoveštaj odvajanja Srebrenice i Bratunca od RS samo je jedan od indikatora za iskazani proces. Sada je za visokog namesnika postavljena osoba iz Slova\u010dke (Miroslav Laj\u010dak, op.a), koji ka\u017ee da \u0107e koristiti Bonska ovlaš\u0107enja (koja visokom predstavniku daju mogu\u0107nost da name\u0107e zakone i smenjuje politi\u010dare, op.a). Tako da je Srbima ostavljena mogu\u0107nost da se ili pokoravaju onome što im name\u0107e takozvana me\u0111unarodna zajednica ili ih ne\u0107e biti.<\/p>\n Vaše prognoze budu\u0107nosti Srbije i Balkana deluju prili\u010dno pesimisti\u010dno. Postoji li mogu\u0107nost da se takav scenario izbegne?<\/strong><\/p>\n – Lenjin je na sli\u010dno pitanje, u vreme kada je situacija u Rusiji bila jednako loša kao ova danas u Srbiji, odgovorio: "Da bi se nešto istinski sprovelo, potrebni su revolucionarni vo\u0111a, revolucionarni program i revolucionarna partija." Mislim da Srbi u ovom \u010dasu nemaju ni jedan od ta tri elementa.<\/p>\n Mislite li na simboli\u010dku ili istinsku revoluciju?<\/strong><\/p>\n – Treba sprovesti istinsku revoluciju, odnosno drugu oktobarsku, kako bi to rekao Koštunica, koji je za 5. oktobar 2000. kazao da je to bila oktobarska revolucija. Jedino bi narod mogao da izvede tu revoluciju, ali je za to potreban program, partija i vo\u0111a. Srbija nema ništa od toga. Mo\u017eda radikale.<\/p>\n Ipak nacionalisti\u010dka opcija?<\/strong><\/p>\n – Ja više volim da govorim o nacionalnoj opciji i ne verujem da su radikali takav crni \u0111avo kakvim ih opisuju. Uostalom, za njih glasa tre\u0107ina srpskog bira\u010dkog tela. Ali, šta fali opciji koja u burnim vremenima nastoji da svim silama brani nacionalni identitet? Ako Hrvati, Crnogorci, Muslimani mogu da provode takvu opciju, zašto to ne bi \u010dinili i Srbi. Ne vidim u tome ništa loše. Mislim da je u ovom \u010dasu naglašena nacionalna opcija ta koja \u0107e podr\u017eati integritet Srbije i poboljšati \u017eivot srpskog naroda.<\/p>\n Da li bi suprotstavljanje nacionalizama dovelo do novih sukoba, ili mislite da na Balkanu mogu postojati nacionalizmi bez konfrontacija?<\/strong><\/p>\n – To bi moglo da se dešava u nekim drugim, mirnijim vremenima, kada nacionalizam dobija gra\u0111anske forme \u017eivljenja. Šta ima lošeg u tome što neko \u017eeli da sa\u010duva svoj identitet, pa ako je potrebno i silom? Mislim da to svi u svetu rade.<\/p>\n\n\n
\n \n \n\n
\n \n