Sada u Crnoj Gori po\u010dinjete da prime\u0107ujete znatne razlike izme\u0111u bogatih i siromašnih. Ako ho\u0107ete da obezbedite Crnoj Gori dobru budu\u0107nost, sad treba da po\u010dnete da gradite neke mostove<\/p>\n
Pi\u0161e: Darko Popovi\u0107\/VOA<\/strong><\/em><\/p>\n U ameri\u010dkim knji\u017earama se ovih dana pojavila knjiga pod naslovom «Realm of the Black Mountain – History of Montenegro», koju je objavila Izdava\u010dka ku\u0107a Univerziteta Kornel. Autorka te najnovije i po svemu sude\u0107i najkompletnije istorije Crne Gore koja je u novije vreme objavljena na Zapadu je Elizabet Roberts, bivši diplomata i stru\u010dnjak za istoriju Balkana, koja je predavala ne samo na univerzitetima u Irskoj, nego i širom Britanije i Sjedinjenih Dr\u017eava. Na samom po\u010detku razgovora, podsetili smo Elizabet Roberts na autora Starlinga Lorensa (Starling Lawrence), koji je u uvodu svoje pre nekoliko godina objavljene knjige objasnio da je sticajem okolnosti proveo medeni mesec u Crnoj Gori i da se «odmah toliko zaljubio» da je morao da napiše roman koji je pre nekoliko godina ovde objavljen pod naslovom «Montenegro» («Montenegro: A Novel»). Kako se Elizabet Roberts zaljubila u Crnu Goru?<\/p>\n ROBERTS: «Moram da ka\u017eem da se dogodilo nešto sli\u010dno… jedino što ja nisam tamo provela medeni mesec… Došla sam u Crnu Goru preko \u010cakora sa Kosova i dok smo se spuštali sa prevoja, pomislila sam da je taj mali deo sveta o kojem ništa ne znam, izrazito lep i prepun kontrasta – od planina do obale… Sve je izgledalo izuzetno romanti\u010dno i to je bio moj prvi utisak posle kojeg sam po\u017eelela da nau\u010dim nešto i o istoriji i otkrijem koliko je sve to privla\u010dno. Ta istorija je prili\u010dno zanemarena na engleskom jeziku i ako se ima u vidu ono što su ljudi pisali o raspadu bivše Jugoslavije, niko nije pokrio taj deo cele slagalice.»<\/p>\n GLAS AMERIKE: Po \u010demu se vaša knjiga razlikuje od drugih istorija Crne Gore?<\/p>\n ROBERTS: «Nije napisana posebna, potpuna istorija Crne Gore na engleskom jeziku, koliko je meni poznato, još od knjige Aleksandra Devina (Alexander Devin), koja je objavljena 1918. Ho\u0107u da ka\u017eem da je bilo nekih veoma dobrih knjiga o odre\u0111enim periodima istorije Crne Gore. Ono što sam se ja veoma trudila da uradim jeste da na sve to gledam objektivno… Mislim da su mnoge knjige o Crnoj Gori – i verovatno o balkanskom regionu uopšte – pisali ljudi koji su imali vrlo odre\u0111en politi\u010dki stav, a ja nisam. Osim što sam bila anga\u017eovana da radim tu i što sam zavolela tu privla\u010dnu zemlju, nisam imala nikakvu drugu agendu… Naravno, ne zavaravam se da je mogu\u0107e biti potpuno nepristrasan, ali jedino što sam htela, bilo je da ispri\u010dam objektivnu pri\u010du koliko god je to bilo u mojoj mo\u0107i.»<\/p>\n GLAS AMERIKE: Svako ko je imao veze sa Crnom Gorom, susreo se sa izra\u017eenim nacionalnim ose\u0107anjem crnogorstva ili srpstva. Postoje li neke stvarne razlike izme\u0111u Crnogoraca i Srba koje ste upoznali u Crnoj Gori?<\/p>\n ROBERTS: «Rekla bih da su razlike prenaglašene, naro\u010dito u nekim delovima Crne Gore. Drugim re\u010dima, ljudi u centralnom delu, u istorijskom središtu Crne Gore, zaista su sre\u0107ni što se ose\u0107aju više kao Crnogorci, nego oni koji \u017eive u severnom i severoisto\u010dnom delu, koji je mnogo kasnije postao sastavni deo Crne Gore. Neke razlike zaista postoje, ali ako pitate ljude u drugim delovima bivše Jugoslavije, u Beogradu na primer, odmah \u0107e vam re\u0107i svoje mišljenje o Crnogorcima… Re\u0107i \u0107e da su oni hrabri, ponositi, lenji, da \u017eele da se dokopaju visokih polo\u017eaja u birokratiji, nabroja\u0107e vam ceo niz karakteristika za koje oni misle da su crnogorske. I ja bih rekla da razlike postoje, ali je o\u010digledno da je identitet nešto što nije \u010dvrsto odre\u0111eno, što se menja kroz istoriju i te promene zavise od toga u kom delu zemlje \u017eivite, jer mislim da je u nekim delovima to ja\u010de izra\u017eeno nego u drugim…»<\/p>\n GLAS AMERIKE: Crna Gora, kako se obi\u010dno ka\u017ee, ima slo\u017een i promenljiv kulturni i politi\u010dki identitet. Da li je to za vas, prilikom pisanja knjige, bio izazov?<\/p>\n ROBERTS: «Rekla bih da je definitivno bio veliki izazov i sam pokušaj da se opiše taj identitet. Mislim, kao što sam ve\u0107 rekla, da je u odre\u0111enim periodima bilo promena, zavisno od spoljnih i unutrašnjih pritisaka sa kojima je zemlja bila suo\u010dena. Evo jednog savremenog primera: ako pogledate dva referenduma koji su odr\u017eani u Crnoj Gori… jedan 1992, kada su u Miloševi\u0107evo vreme Crnogorci upitani da li ho\u0107e da ostanu zajedno sa Srbijom u Jugoslaviji, kada je 90 odsto od onih koji su glasali odgovorilo potvrdno… A na drugom referendumu prošle godine 55,5 odsto ljudi je glasalo za odvajanje. Ta\u010dno je, kontekst se menja i objašnjenje je teško i slo\u017eeno, ali se \u010desto mo\u017ee prona\u0107i ako se posmatraju ekonomski i politi\u010dki faktori, koji igraju veliku ulogu u na\u010dinu na koji Crnogorci sebe vide u odre\u0111enom trenutku.»<\/p>\n GLAS AMERIKE: Okrenimo se malo prema budu\u0107nosti. Kako vi kao istori\u010darka gledate na budu\u0107u istoriju Crne Gore, kako vidite narednih 15 – 20 godina?<\/p>\n ROBERTS: «Mislim da mnogo toga, kao i u celom regionu, zavisi od vrste vlasti, od toga da li je u odre\u0111enom periodu mogu\u0107e odr\u017eati dobru upravu. Jedan od velikih izazova sada u Crnoj Gori je nešto što je prili\u010dno \u010dudno… Ako posmatrate prošlost i vreme Titove Jugoslavije, to je bio deo zemlje sa vrlo izjedna\u010denim primanjima, to je bilo prili\u010dno egalitarno društvo. Sada u Crnoj Gori po\u010dinjete da prime\u0107ujete znatne razlike izme\u0111u bogatih i siromašnih. Ako ho\u0107ete da obezbedite Crnoj Gori dobru budu\u0107nost, sad treba da po\u010dnete da gradite neke mostove. Drugim re\u010dima, bogatstvo treba da bude raspodeljeno ujedna\u010denije, razvoj treba da se kontroliše i planira, a ne da se odvija na neograni\u010den i neobuzdan kapitalisti\u010dki na\u010din… Rekla bih da Crna Gora ima dobru budu\u0107nost, na primer u turizmu, i ve\u0107 mogu da se vide njeni nagoveštaji. Ali zaista je potrebno sagraditi mostove izme\u0111u stanovnika koji se vide kao Srbi i onih koji se smatraju Crnogorcima. Ho\u0107u da ka\u017eem da oni koji su glasali protiv odvajanja od Srbije treba – koliko je god to mogu\u0107e i bez obzira što neki to mo\u017eda i ne \u017eele – da budu uklju\u010deni i da ose\u0107aju da su deo svoje zemlje. Tada \u0107e mo\u017eda u Crnoj Gori po\u010deti da se doga\u0111a još više dobrih stvari, što ona uistinu i zaslu\u017euje.<\/p>\n