Oni, odista, rade prema mogu\u0107nostima, koje su skromne, a uzimaju prema potrebama, koje su manje skromne. To je pri\u010da o tranziciji…<\/p>\n
Pi\u0161e: Hamza Bak\u0161i\u0107\/Oslobo\u0111enje<\/strong><\/em><\/p>\n Nisam o\u010dekivao, a do\u010dekao sam da obnovljeni kapitalizam, što \u0107e re\u0107i parlamentarna demokratija, ostvari ideale komunizma. Bar za dio stanovništva, onaj što se profesionalno bavi politikom. <\/p>\n Oni, odista, rade prema mogu\u0107nostima, koje su skromne, a uzimaju prema potrebama, koje su manje skromne. To je pri\u010da o tranziciji, kakva je protutnjala zemljama realnog i nerealnog socijalizma, pri\u010da o transfuzijama novog tipa plave krvi i potonjem ponašanju vlastodobitnika. <\/p>\n Na prolje\u0107e devedesete godine u ovoj sam rubrici citirao D\u017eona Keneta Gelbrajta, uticajnog ameri\u010dkog liberalnog ekonomistu, koji je tvrdio da je socijalizam pao jer se nije prilagodio, a da kapitalizam mora izbje\u0107i takvu grešku. "To je neutrt put, on se ne mo\u017ee savladati privr\u017eenoš\u0107u krutim pravilima. On zahtijeva, avaj, bolan proces razmišljanja."<\/p>\n Kako su se ovdašnje elite snašle na tom neutrtom putu?<\/p>\n Dosta je prirodno da su za rušenje socijalizma iskoristile mo\u0107nu alatku koja im je stajala nadomak ruke – nacionalizam. To je razumno – iskoristiti najkra\u0107i put do cilja. Tako se posao prelaska sveo na kratak period i koncentrirao dizgine u malom broju ruku.<\/p>\n Ne vjerujem ve\u0107ini onih koji tvrde da su nacionalisti.<\/p>\n To su, naprosto, ljudi koji su nau\u010dili da koriste jednu alatku, i kad su u tome postali majstori, ne \u017eele da u\u010de drugi zanat. Nacionalizam je ono što je u trendu i, mada za to politi\u010dko opredjeljenje ne treba posebno obrazovanje niti se tu troši puno mozga, ve\u0107ina njegovih pristaša su u pokretima-strankama stoga što su one na vlasti. Vrzino kolo: one su na vlasti jer je uz njih ve\u0107ina. Stoga nisu izlo\u017eeni bolnom procesu razmišljanja, ve\u0107 smatraju da je bogomdanost demokratije i višestrana\u010dja njihova historijska zasluga koju treba napla\u0107ivati – bez ograni\u010denja trajanja mandata. <\/p>\n „Demokratija, to sam ja." <\/p>\n Socijalizam je propao stoga što nije ponudio praksu koju je sam proklamovao. To nije bilo društvo nagra\u0111ivanja prema radu. To nije bio socijalizam. Tek za\u010deci, tek šansa. „Oslobo\u0111enje radni\u010dke klase mo\u017ee biti samo djelo te klase." <\/p>\n U prošlom stolje\u0107u, ono je bilo djelo politi\u010dke elite koja je to „oslobo\u0111enje" davala radništvu na kaši\u010dicu. Ovo sad, to nije demokratija. Izbacite iz televizijskih dnevnika sva rukovanja i sve\u010danosti, sve pri\u010de i grbovima i zastavama, razmjenu politi\u010dkih psovki, pa \u0107e se vidjeti šta je na sonu.<\/p>\n Šta je zajedni\u010dko degradaciji dva sistema na ovom terenu?<\/p>\n Zajedni\u010dka je pozicija politi\u010dke klase. U socijalizmu su njene privilegije tolerirane dok je bila produktivna i dok je \u017eivot tekao dobro. Poslije je postala parazitarna i pometena je izbornom metlom. Ova sadašnja elita bila je dobra dok je trebalo uklanjati tragove jednostrana\u010dja, ali – kako vrijeme promi\u010de – ispada da im je to jedina zasluga i da je u pitanju isto toliko parazitaran sloj koliko je to bila nomenklatura iz posljednje decenije socijalizma.<\/p>\n De\u017eurne zapreke za primicanje Bosne i Hercegovine Evropi – policija, mediji – ti\u010du se isklju\u010divo odnosa unutar politi\u010dkih elita, i Milorad Dodik ne brani entitetsku policiju zbog interesa srpskog naroda, ve\u0107 srpski narod slu\u017ei kao \u017eivi štit politi\u010dkoj eliti. <\/p>\n Mediji i policija treba da budu samostalni i da rade po profesionalnim normama. Policija je mahom strana\u010dkim kriterijima formirala svoje piramide odgovornosti, u njoj su zaposleni miljenici i ro\u0111aci. Policija je tu, kad zatreba, da zataška koješta a isforsira štogod drugo, kako bi se pokazala energi\u010dnost, privr\u017eenost zakonu.<\/p>\n Politi\u010dke elite, odvojene a zajedno, obo\u017eavaju naše konstitutivne narode i ostale. Nigdje bolje ne bi mogli na\u0107i. One se kunu u Evropu i idu prema njoj do prvog iskušenja, osim Milorada Dodika koji tamo, jednostavno, ne \u017eeli. Evropa smatra da je Dodik naš problem. Oni mogu bez njega, a mogu i bez nas. Oni mogu da mirno gledaju crti\u0107e u kojima Silajd\u017ei\u0107 i Dodik igraju Tomija i D\u017eerija, mijenjaju\u0107i uloge.<\/p>\n Izgleda, ipak, da je jedini \u010dovjek koji se oko ovog ozbiljno zabrinuo – Havijer Solana. On je, naravno, tako\u0111er \u010dlan neke politi\u010dke elite, ali produktivne elite, ina\u010de bi pala.<\/p>\n Post skriptum:<\/p>\n Ovog petka se okon\u010dava rubrika „Klizište", što je, pod razli\u010ditim naznakama, dugo išla kroz „Oslobo\u0111enje". Krenula je uz optimisti\u010dku naznaku „Kraj stolje\u0107a" na ljeto 1989., a autor je imao ambiciju da se pod starost bavi gospodskim fenomenološkim analizama. <\/p>\n Vrag je odnio šalu, i dalje je išlo kako je išlo – „U prolazu", pa „Klizište". Najdu\u017ei prekid – dvije sedmice, dvije rubrike. Ukupno osamnaest godina.<\/p>\n Pisa\u0107e se još. Ali, ovu sviralu valja za pojas zadjenuti.<\/p>\n