Jugosloveni, nekada nosioci velike zajedni\u010dke dr\u017eave, sada ne mogu biti ni nacionalna manjina?!<\/p>\n
Pi\u0161e: A. Grube\u0161a\/Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n \u010cudna su sorta Jugosloveni. Ne tako davno, u vreme zenita utopije o bratstvu i jedinstvu, ipak su bili mnogo više od zbirne imenice koja ozna\u010dava \u017eitelje ponosite samoupravlja\u010dke dr\u017eavne tvorevine ‘sred Balkana, na idealnoj poziciji izme\u0111u Istoka i Zapada i na \u010delu Pokreta nesvrstanih, predstavljaju\u0107i nosioce njene dr\u017eavnosti. Jer upravo su oni bili njen najbolji produkt, deca liberalnih, mešovitih brakova koja su iskreno verovala u ideju jugoslovenstva, ostavljaju\u0107i svoju pomešanu nacionalnu pripadnost negde po strani. Ali, bu\u0111enjem povampirenih nacionalnih dugova, njihov broj na popisima stanovništva je po\u010deo da se osipa mnogo pre metastaze dr\u017eave u kojoj su, kako \u0107e mnogi kasnije tvrditi, godinama \u017eiveli sre\u0107no i bezbri\u017eno.<\/p>\n I pre nego što su se malobrojni preostali Jugosloveni otreznili od proslave nekog od brojnih socijalisti\u010dkih praznika, ostali su bez dr\u017eave koju više nije imao ko da brani ni od spoljnih, ni od unutrašnjih neprijatelja. Istina, nekav surogat prethodne dr\u017eave nastavio je lagano da izdiše još \u010ditavu deceniju na le\u0111ima Srba, Crnogoraca i pripadaju\u0107ih im nacionalnih manjina, ali to više ni izbliza nije bila ista zemlja. Tako se u samo jednom veku Jugoslavija i rodila i upokojila, menjaju\u0107i u svom postojanju i dr\u017eavno i društveno ure\u0111enje, od kraljevine kapitalizma do republike socijalizma, kojoj su znani i neznani samoupravlja\u010di tokom minulih decenija po potrebi dodavali i oduzimali atribute – narodna republika, federativna narodna republika, socijalisti\u010dka federativna republika, savezna republika. <\/p>\n – Jugosloveni po sadašnjoj zakonskoj regulativi ne ispunjavaju sve tamo navedene uslove da budu tretirani kao nacionalna manjina. Jugosloveni nemaju svoj jedinstveni jezik, druga\u010diji od ostalih, i Jugosloven mo\u017ee biti i Crnogorac, i Hrvat, i Ma\u0111ar, i Albanac, i Srbin… Zbog toga smo u godišnjem izveštaju istakli da bi bilo dobro da odgovaraju\u0107i dr\u017eavni organi razmotre mogu\u0107nost izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kako bi se ovo pitanje preciziralo, jer svi mi u Kancelariji pokrajinskog ombudsmana smatramo da je potrebno što pre doneti novi zakon, kako zbog postoje\u0107ih kontradiktornosti, tako i zbog izbegavanja nekih sli\u010dnih nedoumica u budu\u0107nosti – rekao je za naš list zamenik pokrajinskog ombudsmana zadu\u017een za nacionalne manjine Zoltan Gobor.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Me\u0111utim, ma koliko su se nekadašnji najbolji Titovi pioniri trudili da zatru trag zemlji koja ih je iznedrila, ipak nisu mogli poništiti i \u010ditav jedan narod, ili mo\u017eda, u novonastalim uslovima, pre nekakvu supkulturu koja se ne miri s \u010dinjeni\u010dnim stanjem da dr\u017eave u kojoj su ro\u0111eni više nema. Jer, oni su i dalje me\u0111u nama, štaviše, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, u Vojvodini \u010dine 2,45 odsto ukupne populacije.<\/p>\n Logi\u010dno, bilo je samo pitanje vremena kada \u0107e i oni, kao toliki drugi pre njih, organizovati svoju kolektivnu svest i zatra\u017eiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava, smatraju\u0107i ih poga\u017eenim u novonastaloj dr\u017eavi koju neki od njih baš i ne prepoznaju kao istinski svoju. Smatraju\u0107i da ih je Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine oštetio svojom odlukom da im uskrati pravo da i zvani\u010dno budu okarakterisani kao legitimna nacionalna manjina i steknu pravo na formiranje svog manjinskog saveta, izvesna grupa jugoslovenskih gra\u0111ana se obratila pokrajinskom ombudsmanu. <\/p>\n Nakon konsultacije s Banovinom, i ova institucija je potvrdila ranije donetu odluku da Jugosloveni ipak ne ispunjavaju sve uslove predvi\u0111ene Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Naime, po slovu Zakona, nacionalna manjina mo\u017ee biti "svaka po brojnosti dovoljno reprezentativna grupa dr\u017eavljana Srbije, koja je u dugotrajnoj i \u010dvrstoj vezi s dr\u017eavom u kojoj \u017eivi, a pri tom poseduje obele\u017eja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etni\u010dka pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od ve\u0107inskog stanovništva". Ve\u0107inu ovih odlika Jugosloveni bi, manje-više, mogli da ispune, ali je zapelo kod jezika i pisma, jer svojim smatraju nekada zvani\u010dni jezik SFRJ – srpskohrvatski. Prema Evropskoj povelji o regionalnim i manjinskim jezicima, koja se, sporadi\u010dno, primenjuje i kod nas, regionalni ili manjinski jezik mora biti "razli\u010dit od zvani\u010dnog jezika dr\u017eave, što ne uklju\u010duje dijalekte zvani\u010dnog jezika, ili jezike radnika migranata". Tako je nekada zvani\u010dni jezik bivše nam dr\u017eave danas postao tek jedan od dijalekata srpskog jezika, nedovoljno druga\u010diji od osnove, te je zaklju\u010deno da oni koji se smatraju Jugoslovenima ne ispunjavaju jedno od najosnovnijih obele\u017eja manjinske nacionalne zajednice.<\/p>\n Doduše, ako se pokrajinske vlasti budu vodile istim aršinima, bi\u0107e zanimljivo videti kako \u0107e postupiti kada na dnevni red do\u0111e sli\u010dan zahtev crnogorske zajednice u Vojvodini, koja po popisu \u010dini 1,75 odsto stanovništva, jer, iako je crnogorski proglašen za zvani\u010dni jezik samostalne Crne Gore, velika ve\u0107ina ovdašnjih filologa ga i dalje ne smatra ni za šta više od još jednog dijalekta srpskog jezika…<\/p>\n – Tra\u017eili smo i tra\u017ei\u0107emo da budemo konstitutivni narod Srbije. Jugosloveni su ukršteni ljudskim kulturama svih nacionalnosti koje su \u017eivele u SFRJ. I da deca mešovitih brakova ne bi privilegovala nekog od roditelja, odlu\u010dila su se da budu Jugosloveni, što je njihovo ljudsko pravo. A oni imaju i svoj, srpskohrvatski jezik, koji je svugde priznat. Dakle, imamo i svoj jezik i obi\u010daje i kulturu, koju nosimo od svojih predaka, i sve što nacionalni saveti pokušavaju da o\u010duvaju za svoje zajednice – istakao je za "Dnevnik" Suboti\u010danin Blaško Gabri\u0107, predsednik grupe gra\u0111ana "\u010cetvrta mini-Jugoslavija – Jugolend", koji je 2. maja 2002. godine i svoje zemljište u okolini Subotice opasao grani\u010dnim kamenjem i proglasio ga teritorijalnom naslednicom SFRJ.<\/p>\n Naglašavaju\u0107i da on i ostali Jugosloveni, kojih, po njegovim re\u010dima, samo u Subotici ima bezmalo 9.000, ne \u017eele da \u017eive nigde drugde do u Srbiji, koju vidi kao nosioca bivše Jugoslavije, Gabri\u0107 smatra da niko nema pravo da ka\u017ee da Srbin koji je o\u017eenio Srpkinju, i ima sina koga smatra Srbinom, u\u017eiva ve\u0107a prava od ljudi iz mešovitih brakova koji sebe do\u017eivljavaju kao Jugoslovene.<\/p>\n – Nije sveti Antun delio imena i nekima dao pravo da se zovu kako ho\u0107e, a nekima kako on naredi, ve\u0107 su se gra\u0111ani odlu\u010dili i odabrali da se zovu Srbi, Hrvati, Ma\u0111ari… I neka mi neko sada doka\u017ee da je bilo koju naciju krstio li\u010dno sveti Ilija, jer, u protivnom, isti ti nemaju pravo ni nama da uskra\u0107uju \u017eelju da se zovemo Jugosloveni. Mi smo hibridni produkt raznih nacija, a hibridi daju najbolji prinos, i u nama, kao deci mešovitih brakova, o\u010duvani su najbolji geni s prostora od Vardara do Triglava. Pri tom, nismo ukrštani vešta\u010dki nego prirodno, jer su se naši roditelji zavoleli bez obzira na naciju kojoj su pripadali i ne mogu sada da se zovu ni Englezi, ni Ma\u0111ari, ni Turci, ve\u0107 samo Jugosloveni – poru\u010duje Gabri\u0107.<\/p>\n\n\n
\n Pokrajinski ombudsman: Treba menjati zakon<\/strong> <\/p>\n