Kad bi mogla da \u017eivi mimo sveta – u \u010demu ima nešto iskustva – Srbija ne bi morala da podse\u0107a stalne i nestalne \u010dlanice SB na sadr\u017eaj ud\u017ebenika istorije. Iz tih ud\u017ebenika bi, uzgred, mogla saznati da i nepromenjive granice imaju rok trajanja.<\/p>\n
Pi\u0161e: Mihal Rama\u010d\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n Vojvodina je u sastav Srbije ušla novembra 1918. odlukom nekoliko stotina njenih gra\u0111ana. Skup je nazvan skupštinom. Velikom i narodnom, kako to ve\u0107 biva u prelomnim vremenima. Istorija pamti i manje skupove na kojima su donošene dalekose\u017ene odluke. Granice Srbije u \u010dijim okvirima se nalazi Vojvodina od dvadesetih godina prošlog veka priznaju i susedne i ostale dr\u017eave. Gra\u0111ani Vojvodine smatraju Srbiju svojom dr\u017eavom, kao što su desetle\u0107ima smatrali svojom bivšu Jugoslaviju. Prema tome, nema razloga za raspravu o tome gde je Vojvodina. Gde je bila i ko je u njoj \u010dinio ve\u0107inu 1389. ili 1912 – tema je za istori\u010dare. <\/p>\n Bio neko ambasador Nema\u010dke ili ministar u Vladi Srbije, u ozbiljnom razgovoru morao bi da polazi od \u010dinjenica. Pošto je tehni\u010dka vlada grupno preslušala šta je nema\u010dki ambasador u sredu uve\u010de rekao pred grupom gra\u0111ana Beograda, nema razloga da se naga\u0111a šta je mislio. Ako se pred malom grupom govori pogodbenim na\u010dinom, re\u010deno valja uzeti kao li\u010dno razmišljanje li\u010dnosti koja zna da svaka javno izgovorena re\u010d obavezuje. Gospodin Cobel sigurno nije jedini koji ne razume šta zna\u010di beogradska ponuda za Kosovo: više od autonomije, manje od nezavisnosti. Sigurno nije jedini koji smatra da predsednik i premijer Srbije imaju pametne savetnike. Sigurno nije jedini koji smatra da Srbija zaslu\u017euje bolju politi\u010dku elitu. Ovo poslednje eliti verovatno zvu\u010di nediplomatski. Pobogu, ona je tako uljudna, tako vaspitana, tako ne\u017ena, tako blagorodna i plemenita, bri\u017eljiva, prefinjena i preosetljiva za nijanse. Ako su ambasadorove re\u010di pogrešno shva\u0107ene, izvinjenje je na mestu. Ako bi se proterivanjem bilo kog ambasadora rešili svi problemi u Novom Pazaru, Nišu ili Zemunu i ako bi se Kosovo vratilo u okrilje Srbije, \u017eivot bi bio jednostavniji no što jeste.<\/p>\n Kad bi mogla da \u017eivi mimo sveta – u \u010demu ima nešto iskustva – Srbija ne bi morala da podse\u0107a stalne i nestalne \u010dlanice Saveta bezbednosti na sadr\u017eaj ud\u017ebenika istorije. Iz tih ud\u017ebenika bi, uzgred, mogla saznati da i nepromenjive granice imaju rok trajanja. Evropa bez granica stvara se i širi kako iz prakti\u010dnih razloga, tako i zbog toga što se pamte besmislena krvoproli\u0107a zbog nekoliko sela ili nekog brda. Ili zbog toga \u010dija molitva je bogougodnija. Kad bi svi sve vreme mahali svojim pravicama i tu\u0111im krivicama, Tridesetogodišnji rat zvao bi se druga\u010dije. Razbojni\u010dke bande tumarale bi i danas po zgarištima od Baltika do Jadrana.<\/p>\n Politi\u010dari govore ono što narod voli da \u010duje. Narod voli one politi\u010dare koji govore ono što on voli da \u010duje. Javnost u Srbiji vidi Evropu onako kako je slikaju politi\u010dari i kako tu sliku prenose novinari. Na toj slici Evropa je naj\u010deš\u0107e bahata, nadmena, sebi\u010dna, drska, nepravedna i, naravno, neobaveštena o onome što ovde zna svako dete. Iako na sve na\u010dine kudi tu Evropu, javnost je uverena da je Srbiji mesto u njoj i da je ne primaju samo iz pakosti. Uprkos takvom uverenju, mnogim gra\u0111anima Srbije nije ispod \u010dasti da rade u Nema\u010dkoj ili Francuskoj. Odskora i u Rumuniji, \u010diji ulazak u Evropsku uniju je ovde propra\u0107en sa prili\u010dno podsmeha. \u010cak i da je Srbija po svim pokazateljima ispred Rumunije i Bugarske, mora da ima neki razlog zbog kojega im je progledano kroz prste. Prose\u010dni bira\u010d ne mora da razbija glavu oko toga i ostalih svetskih pitanja. Politi\u010dka elita i njeni pametni savetnici morali bi gledati šire i videti dalje. Li\u010dnosti iz politi\u010dkog vrha i njihovi savetnici ne znaju kako je satima stajati u redu i popunjavati hrpu papira zarad pe\u010data koji obezbe\u0111uje ulaz u mrsku i zaguljenu Evropu. U tom je njihova kvarnost: imaju ono što narod nema i huškaju ga protiv onih koji njima pru\u017eaju to što ne pru\u017eaju njihovom narodu. Na sva zvona obe\u0107avane vizne olakšice odnosile bi se na nekoliko hiljada gra\u0111ana Srbije. Na kraju izgleda ni od njih ne\u0107e biti ništa. A gra\u0111anin Bugarske ne mora da spada ni u jednu od povlaš\u0107enih grupa. Sedne u voz u Sofiji i putuje do Frankfurta kao i svi gra\u0111ani Evrope. To je njemu njegova elita dala.<\/p>\n I gra\u0111anin Srbije dobi\u0107e u skladu sa svojim te\u017enjama i opredeljenjima. Njegova elita, evo ve\u0107 dva-tri meseca, danono\u0107no se presabira i oduzima, preznojava se i prenapre\u017ee u \u017eelji da sastavi što bolju vladu koja \u0107e usre\u0107iti i najnesre\u0107nije. Kad bi vrli gra\u0111anin znao kakve su to muke, koja glavobolja! Oni cede iz sebe i poslednji atom snage u \u017earkoj \u017eelji da mu obezbede sve zemaljske blagodeti. Da ih u tim naporima nije omeo diplomatski izgred, mo\u017eda bi Srbija dobila Uskršnju vladu. Ovako \u0107e mo\u017eda dobiti Prvomajsku ili \u0110ur\u0111evdansku. Ili Kukovoletnju. Dušmani \u0107e popucati od jeda, narod \u0107e osetiti bla\u017eenstvo kakvo mu i pripada.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kad bi mogla da \u017eivi mimo sveta – u \u010demu ima nešto iskustva – Srbija ne bi morala da podse\u0107a stalne i nestalne \u010dlanice SB na sadr\u017eaj ud\u017ebenika istorije. Iz tih ud\u017ebenika bi, uzgred, mogla saznati da i nepromenjive granice imaju rok trajanja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46311","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46311","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46311"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46311\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46311"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46311"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46311"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}