Trebinjci se danas se\u0107aju Sr\u0111ana Aleksi\u0107a, mladi\u0107a koji je poginuo u januaru 1993, kao jednog od „obi\u010dnih ljudi" koji su se protivili ratu i zlo\u010dinu<\/p>\n
Pi\u0161e: Nevenka Opa\u010di\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Ra\u010duni iz ratova vo\u0111enih na prostoru bivše Jugoslavije još se svode: mnogo je otvorenih rana, nepoverenja, ve\u0107ina onih koji su izgubili svoje domove i najmilije i dalje se, najbla\u017ee re\u010deno, s podozrenjem odnose prema pripadnicima nacija koje krive za svoje nesre\u0107e… I dok se za mnogim krivcima za ratne zlo\u010dine i dalje traga, a nekima sudi, retko se govori o onima koji su bili primer ljudskosti i hrabrosti. Kada je nedavno RTS emitovao reporta\u017eu novinarke Sanje Dragi\u0107evi\u0107 o Sr\u0111anu Aleksi\u0107u, mladi\u0107u koga su na smrt pretukli uniformisani Srbi samo zato što je štitio svog vršnjaka, Bošnjaka, u Trebinju ratne 1993. godine, po reakcijama gledalaca dalo se naslutiti da se ovde ipak nešto menja u odnosu na poslednju deceniju prošlog veka. I diskusije na brojnim internet forumima, ne samo srpskim, pokazale su da smo \u017eeljni saznanja da, i u tim vremenima, nije nedostajalo ljudi koji su, u najboljem smislu te re\u010di, bez obzira na sve to i ostali.<\/p>\n Staza kojom se re\u0111e ide<\/strong><\/p>\n Sr\u0111an Aleksi\u0107 nije jedini u prošlom ratu kora\u010dao stazom kojom se re\u0111e ide. Bilo je još \u010dasnih ljudi u Bosni i Hercegovini koji su pomagali, \u010duvali ili branili „one druge". Kako ka\u017ee psiholog dr Nebojša Petrovi\u0107, sa Filozofskog fakultetu u Beogradu, oni su o\u010duvali integritet svoje nacionalne grupe, ne daju\u0107i joj da potone u bezdan mr\u017enje i neljudskosti.<\/p>\n – O „obi\u010dnim" ljudima koji su se protivili ratu i zlo\u010dinu znamo toliko malo baš zato što jedva da nešto znamo i o ratnim zlo\u010dinima, njihovim inicijatorima i izvršiocima; znamo nekoliko imena i datuma, i to je uglavnom sve. Nedostaju nam i detaljna eksplikacija i jasno ocrtan politi\u010dko-socijalni kontekst u kojem su se zlo\u010dini odigravali – ka\u017ee za „Politiku" Drinka Gojkovi\u0107, publicista i koordinator Dokumentacionog centra „Ratovi 1991-1999". <\/p>\n \u010cinjenicu da se o ljudima poput Sr\u0111ana Aleksi\u0107a manje govorilo i da su retko isticani kao primer, sociolog Sre\u0107ko Mihajlovi\u0107 iz Instituta društvenih nauka dovodi u vezu sa tim da se ne radi samo o, kako ka\u017ee, rasapu vrednosti, anomiji i stanju bezvrednosti, ve\u0107 o vrednosnom prevratu, o tome da je ono što je bilo na dnu, kao najnepo\u017eeljnije stanje stvari, ne samo izbilo na površinu, ve\u0107 je postavljeno na pijedestal najve\u0107ih vrednosti.<\/p>\n Dr Todor Kulji\u0107, profesor sociologije politike na beogradskom Filozofskom fakultetu, dodaje da kod nas nema razumevanja za patnju izvan vlastite grupe, jer je još dominantna atmosfera slepog patriotizma koja name\u0107e izopa\u010denu podelu na d\u017eelate i \u017ertve. <\/p>\n Smrt na Savindan<\/strong><\/p>\n Sr\u0111an Aleksi\u0107 je nastradao 21. januara 1993. godine kada je u centru Trebinja stao na put \u010detvorici vojnika koji su nasrnuli na njegovog sugra\u0111anina, Bošnjaka Alena Glavovi\u0107a. Prema re\u010dima o\u010devidaca, Sr\u0111an je naišao baš u trenutku kada je Alena, koga su u kasarnu sprovodila dva policajca, jedan pijani vojnik oborio na zemlju, izvadio no\u017e i po\u010deo da kolje nasred ulice. Sr\u0111an je zgrabio vojnika, s njim se porvao, Alen je iskoristio priliku i pobegao. Zatim su, na Sr\u0111anovu nesre\u0107u, naišla još trojica vojnika, Trebinjci, ina\u010de, oborili su ga na zemlju i po\u010deli da ga tuku. Teško povre\u0111en, Sr\u0111an je pao je u komu, nije dolazio sebi i umro je na Savindan 27. januara 1993. godine. Imao je 27 godina.<\/p>\n Alen Glavovi\u0107 godinama \u017eivi u Švedskoj, ali svake godine pose\u0107uje Sr\u0111anov grob. <\/p>\n Sva \u010detvorica ubica osu\u0111ena su na dve godine i \u010detiri meseca zatvora, jedan od njih je kasnije poginuo na ratištu. Od preostalih, jedan i danas \u017eivi u Trebinju, druga dvojica u okolnim selima.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n – Moramo biti svesni da patriotizam (slepi, a ne kriti\u010dki) najlakše prelazi u zlo\u010din. U središtu etike slepog patriotizma jeste stav da je, šta god u\u010dinila, moja nacija u pravu – naglašava profesor Kulji\u0107. – Kant je pisao druga\u010dije. On je \u010dak podvukao da ponašanje majke koja spasava svoje dete, koje se davi u reci, nije eti\u010dko. Nije loše, niti nemoralno, ali još nije eti\u010dko. Zato što se takvo ponašanje ne razlikuje od reagovanja \u017eivotinje koja spasava svoje mladun\u010de. Kod oba slu\u010daja deluje se iz instinkta. Ponašanje, pak, mo\u017ee postati eti\u010dko ukoliko majka spasava dete neke osobe koju mrzi. <\/p>\n Nebojša Petrovi\u0107 tome \u0107e dodati još nekoliko \u010dinjenica koje objašnjavaju zašto se, ne samo u Srbiji ve\u0107 i u drugim delovima bivše SFRJ, i posle okon\u010danja ratnih sukoba o ljudima poput Sr\u0111ana Aleksi\u0107a nerado govorilo.<\/p>\n – Ratovi izbacuju na površinu \u010desto one najnetolerantnije i najekstremnije koji su, i po njihovom okon\u010danju, u poziciji da formiraju i usmeravaju društvenu svest upravo tako da mogu da o\u010duvaju mo\u0107 koji su stekli ili u\u010dvrstili – ka\u017ee Nebojša Petrovi\u0107 i dodaje: – Oni brane kako svoje pozicije, tako i vrednosti, uverenja i \u010ditavu kulturu nasilja nastalu tokom rata. Zato je i teško promeniti kako vode\u0107e ljude, tako i dominantne ideje, a time i \u010dinjenicu da iskustva nasilja i patnji nastavljaju da oblikuju percepciju sveta. Nasilje kao sredstvo za rešavanje sukoba ostaje u zajedni\u010dkom se\u0107anju i strukturama poslekonfliktnih društvenih odnosa. Nasilje se i dalje smatra normalnim i ostaje deo svakodnevnog \u017eivota. <\/p>\n Veliko interesovanje za pri\u010du o Sr\u0111anu Aleksi\u0107u otvara, \u010dini se, i pitanje postoji li u Srbiji sada društvena klima pogodna za afirmisanje takvih primera, i šta je sve potrebno u\u010diniti da se taj proces ne završi na reprizi jedne TV reporta\u017ee? Drinka Gojkovi\u0107 smatra da nam „pogodna društvena klima" ne nedostaje, ali da nedostaju napor i sredstva da se primer Sr\u0111ana Aleksi\u0107a, i primeri poput njegovog, postave u kontekst koji ih u celosti osvetljava, i da se u tom kontekstu u\u010dine vidljivima za javnost – u medijima, u obrazovnom sistemu, u politi\u010dkoj hijerarhiji vrednosti.<\/p>\n Alternativna kultura se\u0107anja<\/strong><\/p>\n – Samo institucije i društvene grupe koje su nas gurnule u moralnu i svaku drugu provaliju, mogu da nas odatle i izvuku, ali \u0107e taj proces i\u0107i sporo i bolno – ka\u017ee Sre\u0107ko Mihajlovi\u0107 i nastavlja:<\/p>\n – Dakle, politika, inteligencija, crkva, mediji… Oni su napravili klimu u kojoj je odbrana ljudskosti bila herojski \u010din, i u kojoj je Sr\u0111an Aleksi\u0107 \u017ertvovao sebe. <\/p>\n Uz konstataciju da je siguran da u Srbiji danas postoji potreba za duhovnom i moralnom obnovom, dr \u017darko Trebješanin, profesor psihologije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, ukazuje da se „povoljna atmosfera" za poštovanje ljudskih prava ipak ne \u010deka kao što se \u010deka lepo, sun\u010dano vreme, ve\u0107 se na tome ozbiljno radi: pogodna klima stvara se, pre svega, dr\u017eavnom politikom i naporom mnogih društvenih institucija (porodica, vrti\u0107i, škola, crkve, mediji, nevladine organizacije) i istaknutih, uglednih pojedinaca u kulturi, umetnosti, nauci, biznisu, sportu, politici… <\/p>\n Todor Kulji\u0107 tome dodaje da postoje veliki otpori alternativnoj kulturi se\u0107anja, ukazuje i na na\u010dela koja bi pomogla njenoj afirmaciji, ali nije baš preterano uveren da politi\u010dari mogu pokrenuti taj proces.<\/p>\n – To mogu u\u010diniti nezavisni intelektualci – ka\u017ee Todor Kulji\u0107. – Me\u0111utim, sude\u0107i po klimi u Srbiji i drugim bivšim republikama, ni to ne\u0107e biti skoro. Ipak, neko bi trebalo da po\u010dne. Kao polazna ta\u010dka mo\u017ee da poslu\u017ei stav da prevladavanje prošlosti nije proces koji treba da vodi izmirenju sa zlo\u010dinima i oprostu, ve\u0107 proces u\u010denja kako da se \u017eivi sa se\u0107anjem da su zlo\u010dini deo i naše istorije i našeg grupnog identiteta i da, zapravo, ništa ne mo\u017ee da nas izmiri sa tim delima. U isto vreme vru\u0107e osvetoljubivo pam\u0107enje, koje mobiliše ose\u0107anja treba potiskivati ohla\u0111enom prošloš\u0107u koja nije smetnja saradnji. Dakle, cilj ne treba da bude uvek vrela definitivna istina, na \u010dijem temelju \u0107e ni\u0107i novo bratsko izmirenje, ve\u0107 treba negovati tolerantnost prema mre\u017ei alternativnih verzija prošlosti koje \u0107e vreme ohladiti.<\/p>\n Simbol dobrote<\/strong><\/p>\n U razgovoru koji je u studiju RTS-a vo\u0111en posle reprize dokumentarnog filma „Sr\u0111o" (na zahtev brojnih gledalaca iz zemlje, ali i sveta) izgovoreno je i nešto što smatramo vrednim da se ponovi. Ima, uvereni smo, dosta simbolike u tome što je mlada novinarka Sanja Dragi\u0107evi\u0107 Sr\u0111anova zemljakinja, jer je ro\u0111ena 1980. godine u \u010capljini, i što je baš ona autorka pri\u010de o momku koji je ubijen kad je imao godina koliko ona sada. I koja nam pri\u010da da u Trebinju danas nema osobe koja nije \u010dula za strašan doga\u0111aj iz 1993. godine. Jedino što su nas pitali, ka\u017ee Sanja, jeste zašto o tome govorimo tek sada, posle 14 godina. Umesto odgovora, Sanja citira Sr\u0111anovog oca, Rada Aleksi\u0107a, koji je rekao da je, mo\u017eda, sada najbolje vreme za to, kada je narodu preko glave i zlo\u010dinaca i ru\u017enih stvari iz rata. Rekao je i da mu je drago što njegov sin nije postao simbol odmah, jer bi to bila politi\u010dka akcija, nego vremenom, kada je napravljena distanca u odnosu na rat i kada su ljudi, svojim pri\u010dama, stvorili lik Sr\u0111ana kao simbol dobrote i zaštitnika Trebinja. U istoj emisiji profesor etike \u010cedomir \u010cupi\u0107 konstatovao je da je Sr\u0111an, i njemu sli\u010dni naravno, istinski heroj, dok su svi oni koji su optu\u017eeni za ratne zlo\u010dine, a kriju se, zapravo kukavice. Da li je u pravu?<\/p>\n U osnovi jeste, smatra Todor Kulji\u0107, i dodaje da, ipak, treba postupno napuštati herojsku retoriku (\u017ertve, d\u017eelati, junaci, kukavice i sli\u010dno), jer internet generaciju ne treba optere\u0107ivati herojskim epopejama raznovrsnih domovinskih ratova.<\/p>\n – Nametanje slike slavne istorije više budi osvetu, nego što poru\u010duje „Nikad više" – zaklju\u010duje profesor Kulji\u0107, a \u017darko Trebješanin naglašava i slede\u0107e:<\/p>\n – Za reafirmaciju istinskih, univerzalnih ljudskih vrednosti i za spre\u010davanje novih suludih pokolja na Balkanu, potrebno je, ali nije dovoljno, kazniti ratne zlo\u010dince i osuditi zlo\u010dine. Verujem da je za obnavljanje humanih vrednosti i mirnog, civilizovanog \u017eivota u ovom delu sveta još va\u017enije ukazati na \u010dasne, poštovanja vredne primere \u010dove\u010dnosti, nesebi\u010dnosti i uva\u017eavanja \u017eivota sugra\u0111ana druge vere ili nacije. <\/p>\n Na kraju, više je nego lako slo\u017eiti se sa Drinkom Gojkovi\u0107 koja, naravno, nije u dilemi ko su istinski heroji a ko kukavice, ali ka\u017ee još nešto o \u010demu valja svi da razmislimo:<\/p>\n – Sr\u0111an Aleksi\u0107 je heroj u onom starom smislu, koji podrazumeva odbranu najviših ljudskih vrednosti i, dabome, hrabrost za tu odbranu. Toliko je jasno. Ali, moralo bi postati jasno i to da kontekst u kojem se \u017eivot jednog \u010doveka mo\u017ee odbraniti samo \u017eivotom drugog nije i ne sme da bude prihvatljiv za društvo koje ho\u0107e da bude normalno i moralno. Mislim da je to pravi amanet koji nam je ostavio Sr\u0111an Aleksi\u0107.<\/p>\n\n\n
\n \n