Rat ili mir na Balkanu, to više nije dilema nego stvar opredeljenja. Kosovo je sve više krizni ambijent koji neodoljivo budi privremeno uspavanu metastazu nasilja. A tome kao da nema leka, kraja ni konca. <\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubodrag Stojadinovi\u0107\/ Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Ono što se posle juna ′99. smatralo podru\u010djem hermeti\u010dne i dobro kontrolisane krize, preti da izmakne kontroli. Pod uslovom, naravno, da se nad kosovskim kazanom mo\u017ee uspostaviti pouzdana stra\u017ea. Ona (kontrola) je ina\u010de jako porozna iz dva temeljna razloga. Prvi bi mogao da bude obrazlo\u017een globalnom marginalizacijom Balkana. Sile koje odlu\u010duju o svemu, imaju va\u017enija posla na drugim meridijanima. I tamo im radovi ne idu kako su zamislili, nego su, naprotiv, baš upali u glib. <\/p>\n A drugi razlog zbog koga je izolacija \u017earišta jako sporna, nastao je iz upornih pokušaja da se tako opasna kriza reši pristrasnom arbitra\u017eom. I u tome nema nikakvih znakova popuštanja. Ide se tvrdo, sa mnogo nasilne arogancije. Bez bilo kakve ideje da se raspravlja o argumentima. To je ipak jedan bandoglavi diktat, koji \u0107e bezobzirno rušiti sve pred sobom. Njegovi tvorci, naravno, nikada ne\u0107e priznati da su pogrešili. Na tom nivou se besprizorna upornost pretvara u nepogrešivu ludost. <\/p>\n Bli\u017ei se finale raspleta. Predvi\u0111eno je da to bude politi\u010dka odluka, koja \u0107e u sebi sadr\u017eati neke nepojmljive presedane. Samo iz njih je mogu\u0107a nezavisnost ju\u017ene srpske pokrajine. To \u0107e, bar u politi\u010dkom smislu, biti tragi\u010dno okon\u010danje jedne balkanske, posebno srpske drame. <\/p>\n Toliko o suštini agresivne diplomatije. Ona kao takva, ili nešto drugo, mogli bi ponovo da izazovu haos i rat na Balkanu. Tako se tuma\u010de poslednji signali koji ina\u010de dolaze sa svih strana. Ali bi povodi za nove pogrome i „prelivanje" ratne krize mogli da budu razli\u010diti. Hipoteti\u010dki ratni epilog je još jedan argument koji se pote\u017ee u korist Ahtisarijevog plana. Navodno je taj papir jedini koji ovaj region spasava haoti\u010dnog raspleta. <\/p>\n To je taj tragikomi\u010dni ispad, koji u sebi sadr\u017ei neskrivenu lozinku apsurda. U njemu se, sasvim otvoreno, posledice proglašavaju uzrocima. Na taj na\u010din, priznaje se da je Ahtisarijev plan nastao na osnovu sveopšteg straha od obnove albanskog nasilja. <\/p>\n Ako on (plan) ne bude prošao, taj \u0107e strah biti ostvaren u novoj ekspanziji gerilskog terorizma. To prakti\u010dno zna\u010di da albansko nasilje simboli\u010dno nikada nije prestajalo, pa se u pritiscima na Srbiju ono koristi kao klju\u010dni argument i latentna pretnja novim ratom. To veliki svet preti nama ljutnjom kosovskih Albanaca. Ako bi se to dogodilo, izgleda da je poznat raspored strana i snaga, i „me\u0111unarodna zajednica" to ne krije. <\/p>\n Zamislimo da Rusija glasa protiv nove rezolucije Saveta bezbednosti. Takav potez Moskva \u0107e aktivirati samo ako razume da time štiti principe svoje unutrašnje politike. Pre toga, sve \u0107e u\u010diniti da se odnosi sa Vašingtonom ne vrate u hladnoratovski mraz. Ali, dobro, tako radikalna hipoteza se na Zapadu razmatra kao povod za nasilje, a ne poštovanje svetih pravila na kojima je ustrojen moderni svet. <\/p>\n Ako rezolucije ne bude, nezavisnost Kosova mogu\u0107a je unilateralnim priznanjima. Ve\u0107 se zna koje bi dr\u017eave to u\u010dinile odmah po okon\u010danju (neuspešne) sednice Saveta bezbednosti. Takav rasplet bi bio silan vetar u raspirivanju \u017eara, i crvena marama za albanske militante. Tako se smatra u katastrofi\u010dnim gatanjima pojedinih zapadnih analiti\u010dara. Pre svega Holbruka. <\/p>\n Za okolnosti u kojima bi uzde „ugašene" krize bile ispuštene iz ruku, unapred je optu\u017eena Moskva. Mogu\u0107e je onda da OVK, koja nikada nije bila u ilegali, pokuša sa „kona\u010dnim rešenjem" srpskog pitanja. A to zna\u010di drasti\u010dniju reprizu onog 17. marta i definitivno etni\u010dko \u010diš\u0107enje Kosova. <\/p>\n \u010ciji je to strah i \u010dija briga? Generalni sekretar NATO, gospodin Shefer, skoro da je siguran da ve\u0107ih nereda na Kosovu biti ne\u0107e, bez obzira na ishod glasanja u UN. Jer, \u010dak bi i vest o nezavisnosti mogla da izazove nasilnu pobedni\u010dku euforiju kosovskih Albanaca. Ali, zna li Shefer sve što je znao i Solana? <\/p>\n Jeste, nezavisno Kosovo je ono što su Albanci \u017eeleli, ali to nije sve što \u017eele. Tu su još jug Srbije, zapad Makedonije, deo Crne Gore. Ako ve\u0107 dobijaju dr\u017eavu nasiljem, zašto je na isti na\u010din ne bi i proširili? Ako od toga postoji strah Zapada, koji se i ne krije, zašto tu vrstu panike ne bi rabili do kraja? <\/p>\n Ima li, dakle, srpska dr\u017eava odgovor na obe verzije. One mogu biti podjednako nasilne i opake, iz razli\u010ditih razloga. Šta se ima \u010diniti u pokušaju uništavanja srpskih enklava? Za odbranu dr\u017eave, jug Srbije je prioritet. April bi mogao da bude klju\u010dni mesec za testiranje tamošnje stabilnosti. Miris prole\u0107a, na \u017ealost, nosi i aromu nasilja. Centar Balkana nije navikao da bude na margini. U najgorem raspletu, pred najmo\u0107nijim sudijama, Kosovo bi moglo ponovo da baci u debelu senku Bliski istok. I vrati se na svoju, glavnu scenu. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rat ili mir na Balkanu, to više nije dilema nego stvar opredeljenja. Kosovo je sve više krizni ambijent koji neodoljivo budi privremeno uspavanu metastazu nasilja. A tome kao da nema leka, kraja ni konca. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46297","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46297","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46297"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46297\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46297"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46297"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46297"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}